Primena zdravstveno informacionog sistema u Domu zdravlja Niš
Sažetak
Medicinska informatika je nauka koja izučava zakonitosti stvaranja, prenosa, obrade i korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju rešavanja medicinskih problema. Ona je medicinska tehnologija jer učestvuje u procesu formalnog medicinskog odlučivanja. Prvi korak u razvoju informacionih sistema u zdravstvu u Srbiji je usvajanje nаciоnаlne „Strаtеgiјe rаzvоја infоrmаciоnоg društvа u Rеpublici Srbiјi dо 2020. gоdinе”.
Cilj ovog rada je sagledavanje prednosti upotrebe informacionih tehnologija u procesu pružanja zdravstvene zaštite u zdravstvenim ustanovama u odnosu na dosadašnji, klasičan način prikupljanja, analize i interpretacije podataka o korisnicima zdravstvene zaštite prikazane na primeru ustanova primarne zdravstvene zaštite.
Metoda rada je retrospektivna studija prikaza etapne implementacije informacionih tehnologija na primeru Doma zdravlja u Nišu za period od 2004. do 2019. godine.
Primena zdravstvenog informacionog sistema omogućiće: kvalitetniji i efikasniji pristup informacijama o bolesniku, bržu dijagnostiku, brži i pouzdaniji izbor lekova, veću bezbednost bolesnika, više vremena za zaposlene u pružanju zdravstvene zaštite, kvalitetnije i kompletnije zdravstveno-statističko izveštavanje i brži prenos biomedicinskog znanja. Uvođenje zdravstvenog informacionog sistema omogućiće kreiranje elektronske zdravstvene knjižice, elektronskog zdravstvenog kartona i elektronske istorije bolesti.
Dom zdravlja u Nišu je 2011. godine postao korisnik medicinskog informacionog sistema MEDIS.NET, koji je realizovan u Laboratoriji za medicinsku informatiku Elektronskog fakulteta u Nišu. Služba za zdravstvenu zaštitu odraslih i Služba za zdravstvenu zaštitu dece i školske dece, prve su krenule sa primenom elektronskog kartona.
Reference
Puđa N. Zdravstveni informacioni sistem, savremena organizacija zdravstva. Vršac, 2006.
Jha KA, DesRoches MC, Kralovec P, Joshi SM. A Progress Report On Electronic Health Records In US. Hospitals Health Affairs 2010; 29(10): 1951–7.
Biočanin R, Danelišen D, Kozomora R. Menagement u e-zdravstvu. Beograd: Centar za statistička istraživanja nacionalne bezbednosti; 2004.
Beeuwkes Buntin M, Burke FM, Hoaglin CM, Blumenthal D. The Benefits Of Health Information Technology: A Review Of The Recent Literature Shows Predominantly Positive Results. Health Aff (Millwood) 2011; 30: 464–71.
Wrenn OJ, Stein MD, Bakken S, Stetson DP. Quantifying clinical narrative redundancy in an electronic health record. J Am Med Inform Assoc 2010; 17: 49–53.
Centers for Medicer and Medicaid Services. Medicare and Medicaid programs: Electronic Health Record Incetive Program. Baltimor (MD): CMS; 2010 Jul 13. Available from: http://cms.gov//EHrcentivePrograms/
Urošević V. Minimalni skup podataka. Standardi EZD. Dnevnik nacionalnog koordinatora. EHR. Buduće mogućnosti. Projektna konferencija-Sava Centar Beograd. 17. april 2008.
Lawrence OG. Privacy and Security of Personal Information in a New Health Care System. JAMA 1993; 270(20): p. 2487.
Rovner JA. Don’t Let Fear of HIPAA Keep You From Crucial Data. Managed Care 2003; 12: 56–7.
Jevtović BT, Petrović MLj, Oklobdžija DJ. Razvoj i realizacija baznog hijerarhijskog nivoa bolničkog informacionog sistema u NET tehnologiji. Available from: http://www.e-drustvo.org/proceedings/YuInfo2007/html/pdf/143.pdf
DesRoches CM, Campbell EG, Vogeli C, et al. Electronic health records limited successes suggest more targeted uses. Health Aff (Millwood) 2010; 29(4): 639–46.
Zegers M, De Bruijn CM, Spreeuwenberg P, Wagner C, Groenewegen PP, Van der Wal G. Quality of patient record keeping: an indicator of the quality of care? BMJQS 2011; 20: 314–8.
Kostić P. Zaštita ličnih informacija u medicinskim informacionim sistemima, Naučno stručno savetovanje ZITEH, 2004.
