ПАЖЊА У НАСТАВИ И ШКОЛСКОМ УЧЕЊУ
Sažetak
У раду испитујемо концептуализовање пажње у настави и школском учењу. Полазимо од тезе да пажња представља фундаментални оквир који наставу и школско учење уопште чини могућим. У раду најпре испитујемо карактеристична теоријска одређења пажње, превасходно из угла психологије, а потом и из угла савремене филозофије. Даље, испитујемо општу вредност пажње у настави и школском учењу, с обзиром на кључна својства наставног процеса и проблем пажње у настави у начелу. Потом, испитујемо статус пажње у важећем Правилнику о програму наставе и учења за гимназије у Републици Србији. Даље, предлажемо једноставну дидактичку концептуализацију пажње у настави и школском учењу у четири аспекта, формирану на основу карактеристичних одређења пажње у традиционалној дидактици и савременој психологији и филозофији. На крају, испитујемо неке од важних импликација за наставу, наставна средства, методе, облике рада, наставне садржаје и школски амбијент. На основу испитаних теоријских налаза у раду закључујемо да би артикулисање и култивисање пажње требало да буду један од експлицитних, курикуларно означених циљева наставног процеса јер савремена психолошка и педагошка истраживања показују да је пажња и 1) услов одвијања наставног процеса и 2) један од процеса који сам бива култивисан у настави. Теоријски оквир рада сачињавају традиционална дидактичка, психолошка и савремена филозофска одређења пажње. Прво, то су дидактичке анализе пажње у дидактици Коменског, потом дидактичка концепција обраћања пажње на егземпларне феномене Мартина Вагеншајна (Martin Wagenschein), као и савремена педагошка истраживања наставе и школског учења као процеса формирања пажње – што карактеристично исказује аутор Јоханес Рицлер (Johannes Rytzler). Друго, то су савремена психолошка истраживања и одређења пажње. И коначно, теоријски оквир рада сачињавају филозофска истраживања појма пажње, пре свега, савременог филозофа Себастијана Вацла (Себастиан Watzl) – и његове тезе о пажњи као о конститутивној структури свести датој у моделу „средиште-периферија“.
Reference
Allport D. A., Antonis B., Reynolds P. (1971). On the division of attention: A disproof of the
single channel hypothesis. Quarterly Journal of Experimental Psychology, Volume 24,
Issue 2 (p. 225-235), Thousand Oaks: SAGE Journals.
https://doi.org/10.1080/00335557243000102.
Berlin, I. (2013). Georges Sorel. In: Hardy H. (Ed.), Against the Current (p. 373-420),
Princeton-Oxford: Princeton University Press.
Brinck, I. (2003). The Objects of Attention. Talk presented at the meeting of the European
Society of Philosophy and Psychology, Turin, July 2003,
https://www.academia.edu/887463/The_objects_of_attention?sm=b, датум приступа: 2. 6. 2024.
Wagenschein, M. (2008). Save the Phenomena. The Primacy of Unmediated Experience.
https://www.natureinstitute.org/article/martin-wagenschein/save-the-phenomena-the-primacy-of-unmediated-experience, датум приступа: 1.6.2024.
Wagenschein, M. (2018). Teaching to Understand. On the Concept of the Exemplary in
Teaching. https://www.natureinstitute.org/article/martin-wagenschein/teaching-to- understand, датум приступа: 1.6.2024.
Watzl, S. (2011). Attention as Structuring the Stream of Consciousness. In: (Eds.) Mole C.
Smithies D., Wu W. Attention – Philosophcial and Psychological Essays (p. 145-173),
Oxford: Oxford University Press.
Watzl, S. (2017). Structuring Mind – The Nature of Attention and How It Shapes
Consciousness, Oxford: Oxford University Press.
Wu, W. (2014). Attention. London and New York: Routledge.
Gardner, H. (1999). The Disciplined Mind: What all students should understand. New York:
Simon and Schuster.
Ginns P., Muscat K., Naylor R. (2023).Rest breaks aid directed attention and learning.
Educational and Development Psychologist, Vol. 40, No 2. (p. 141-150), Melbourne-
Abingdon: Australian Psychological Society-Taylor & Francis Group.
https://doi.org/10.1080/20590776.2023.2225700.
Goleman, D. (2013). Focus – The Hidden Driver of Excellence, New York: Harper Books.
Gvozdenović, V. (2003). Early vision and visual attention. Psihologija, Vol. 36(3) (str. 241-
Beograd: Društvo psihologa Srbije. [In Serbian]
Gvozdenović, V. (2011). Visual attention. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u
Beogradu. [In Serbian]
Ivić, I. (2019). Printed and digital textbooks. In: (Ed..) Pešikan A., Stevanović J. Textbook –
The old subject before the challenges of modern age (p. 13-29), Beograd: Institut za
pedagoška istraživanja. [In Serbian]
Keller S. A., Davidesco I., Tanner K. D. (2020). Attention Matters. How Orchestrating
Attention May Relate to Classroom Learning. CBE Life Sciences Education, September 1,
:fe5 (p. 1-9), Rockville: American Society for Cell Biology. DOI:10.1187/cbe.20-05-
Comenius, J. A. (1907). The Great Didactic – Part II, London: Adam and Charles Black.
Korsgaard, M. T. (2019). Exploring the role of exemplarity in education: two dimensions of
the teacher’s task. Ethics and Education, 14:3 (p. 271-284), Abingdon: Taylor and Francis,
DOI: 10.1080/17449642.2019.1624466.
Pravilnik o programu nastave i učenja za gimnaziju (2020), Prosvetni glasnik, Godina LXIX
– Broj 4, 2. jun 2020., Beograd: Službeni glasnik Republike Srbije. [In Serbian]
Lamme, V.A.F. (2003). Why visual awareness and attention are different. Trends in Cognitive
Sciences, Volume 7, Issue 1 (p. 12-18), Cambridge MA: Cell Press,
https://doi.org/10.1016/S1364-6613(02)00013-X.
Lazarević, E. (2013). Recognizing and understanding attention deficit and hyperactivity fo
children in the primary school. Pedagogija, LXVII, 2, 2013 (str. 267-281), Beograd: Savez
pedagoških društava Jugoslavije-Forum pedagoga. [In Serbian]
Lucas S. G., Bernstein D. A. (2005). Teaching Psychology. A Step by Step Guide, Mahwah New
Jersey, London: Lawrence Erlebaum Associates, Publishers
Marković O., Taranović N., Vasić V., Tomić K., Marković M. (2012). The frequency of
attention and behavior disorder in children with mild intellectual disability. PONS –
medicinski časopis, 9(2) (str. 48-53), Kruševac-Ćuprija-Kragujevac: Akademija vaspitačko-
medicinskih strukovnih studija-Zavod za javno zdravlje-Srpsko lekarsko društvo
Podružnica Ćuprija-Društvo za neuronauke “Sozercanje”, DOI: 10.5937/pons1202048M.
[In Serbian]
Marković, B. (2020). Conscious attention - mindfulness as a factor in improving the learning
context in 21. century. Norma, XXV, 2/2020 (str. 131-139), Sombor: Univerzitet u Novom
Sadu-Pedagoški fakultet, DOI: 10.5937/norma2002132M. [In Serbian]
Meyer, H. (2002). Türklinkendidaktik. Aufsätze zur Didaktik, Methodik und
Schulentwicklung, Zagreb: Educa. [In Croatian]
Milojević Apostolović B., Jovanović N. (2021). Psychology – A Textbook for the 2nd Grade
of Grammar School, Beograd: Novi Logos. [In Serbian]
Milovanović, R. (2001). Learning and attention. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
[In Serbian]
Milovanović, R. B. (2017). Attention as a Factor in the School Performance of Adolescents.
Collection of Papers of the Faculty of Philosophy-Zbornik radova Filozofskog fakulteta u
Prištini, XLVII (3)/2017 (p. 275-301), Kosovska Mitrovica: Univerzitet u Prištini-
Filozofski fakultet. DOI: 10.5937/ZRFFP47-14869.
Mole, C. (2011). The Metaphysics of Attention. In: (Eds.) Mole C. Smithies D., Wu W.
Attention – Philosophcial and Psychological Essays (p. 60-77), Oxford: Oxford
University Press.
Mulligan, N. W., Brown, A. S. (2003). Attention and implicit memory. In L. Jiménez
(Ed.), Attention and implicit learning (p. 297–334), Amsterdam:John Benjamins
Publishing Company, https://doi.org/10.1075/aicr.48.16mul.
Nešić M., Kostić J., Čičević S., Nešić V. (2011). Neurophisiology of Attention. Godišnjak za
Psihologiju, Vol. 8, No. 10. (str. 7-25), Niš: Univerzitet u Nišu. [In Serbian]
Pešikan A. (2019). The function of pictures in textbook. In: (Eds.) Pešikan A., Stevanović J.
Textbook – The old subject before the challenges of modern age (p. 67-101), Beograd:
Institut za pedagoška istraživanja. [In Serbian]
Popović M., Zdravković S. (2009). Can deployment of attention be strategically controlled?
Psihologija, Vol. 42(1) (p. 61-78), Beograd: Društvo psihologa Srbije.
Rytzler, J. (2017). Teaching as Attention Formation – A Relational Approach to Teaching and
Attention. Doctoral Dissertaion, School od Education, Culture and Communication,
Mälardalen University Press Dissertations, Västerås: Mälardalen University,
https://www.diva-portal.org/smash/get/diva2:1066806/FULLTEXT02, datum pristupa:
3.2024.
Selaković, K. I. (2023). Work of art as initiator of metacognitive learning strategies. Uzdanica,
XX/1 (str. 229-240), Jagodina: Fakultet pedagoških nauka. [In Serbian]
Trebješanin Ž., Lalović Z. (2007). Psychology – A Manual for Teachers in the 2nd Grade of
General Grammar School, Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. [In
Montenegrin-Serbo-Croatian]
Fankhauser R., Kaspar A. (2022). Gestures in the Classroom. The Palgrave Handbook of
Embodiment and Learning, Kraus Anja, Wulf Christoph (Eds.) (p. 145-162), Cham:
Palgrave Macmillan-Springer Nature Switzerland.
Hetfield, G. (2017). Attention in the work of Descartes: Mental and physiological aspects.
Les Études philosophiques, Volume 120, Issue 1 (p. 7-28), Paris: Presses Universitaires de
France.
James W. (1950). The Principles of Psychology – Vol. 1, New York: Dover Publications.
