INDIVIDUALNA BEZBEDNOST U AKADEMSKOM DISKURSU
Abstract
Savremene studije bezbednosti otvorile su polje za mnoštvo novih termina i koncepata. Obogaćivanje jezika savremenih studija bezbednosti je logična posledica širenja njihovog istraživačkog polja, koje nastaje kao odgovor akademske zajednice na novonastale bezbednosne izazove i pretnje, kao i nove subjekte i objekte studija i prakse bezbednosti. Posthladnoratovski period u studijama bezbednosti obeležen je i preispitivanjem dominantnog državocentričnog shvatanja pojma bezbednosti koje je rezultiralo produbljivanjem pojma i njegovom širenju ka individualnom nivou analize. Pored termina državna i nacionalna bezbednost, u diskursu savremenih studija bezbednosti javljaju se termini kao što su individualna bezbednost, lična bezbednost, bezbednost pojedinca i ljudska bezbednost. Međutim, u literaturi su ovi termini često nejasno određeni, pa se u akademskom diskursu koriste na različite načine. Nedoslednost u definisanju pojmova kao što su ljudska bezbednost, individualna bezbednost i lična (personalna) bezbednost kod domaćih i stranih autora neminovno ukazuje na njihovu fluidnu prirodu i nedovoljnu preciznost. Ona je posledica složenosti ovih novanostalih pojmova, ali i slobode u interpretaciji njihovih značenja koja sprečava da se sadržaj ovih pojmova učvrsti i postane deo zajedničkog, ustaljenog akademskog diskursa. Stoga, cilj rada je da ukaže na pravilnosti u upotrebi navedenih pojmova i poveže ih sa dominantnim, preovlađujućim značenjem za koje se u akademskoj upotrebi najčešće vezuju. Kako bi se dao odgovor na pitanje da li se radi o različitim pojmovima ili multiplikaciji istog pojma, u radu će se najprije izložiti sama upotreba termina individualna bezbednost, kao nivoa analize u studijama bezbednosti, a potom njegova upotreba kao dela jednog šireg političkog koncepta kakva je ljudska bezbednost.
References
Bajagić, M; Razumevanje bezbednosti od antičkih vremena do savremenih prostupa, Nauka, bezbednost, policija, br. 2/2011, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.
Baldwin, D; The concept of security, Review Of International Studies, No. 23/1997, British International Studies Association.
Booth K; Security and Emancipation, Review of International Studies, Vol. 17, No. 4/1991.
Buzan, B; A Reductionist, Idealistic Notion That Adds Little Analytical Value, Security Dialogue, Vol. 35, No. 3/2004.
Buzan, B; People, States & Fear, Lynne Rienner Publishers, Boulder, Colorado, 1991.
Buzan, B; Wæver, O; De Wilde, J; Security: A New Framework for Analysis, Lynne Rienner, London, 1998.
Duncan, R; Jancar-Webster, B; Switky, B; World Politics in the 21st Century, Pearson and Longman, New York, San Francisco, Boston, London, Toronto, Sydney, Tokyo, Singapore, Madrid, Mexico City, Munich, Paris, Cape Town, Hong Kong, Montreal, 2004.
Đorđević, I; Ljudska bezbednost – globalni kontekst i primena u Srbiji, Institut za uporedno pravi i Dosije studio, Beograd, 2013.
Ejdus, F; Međunarodna bezbednost: Teorije, sektori i nivoi, Službeni glasnik i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.
Elkir, S; Konceptualni okvir za ljudsku bezbednost, objavljeno u: Ljudska bezbednost, zbornik tekstova 1, Fond za otvoreno društvo, Beograd.
Hampson, F. O; Višeznačnost pojma ljudske bezbednosti, objavljeno u: Ljudska bezbednost, zbornik tekstova 1, Fond za otvoreno društvo, Beograd.
Human Development Report, UNDP, Oxford University Press, New York, Oxford, 1994.
Inglehart, R; Norris, P; The Four Horsemen of the Apocalypse: Understanding Human Security, Scandinavian Political Studies, Vol. 35, No. 1/2012.
Marković, D; Opšta sociologija, Savremena administracija, Beograd, 2003.
Mijalković, S; Nacionalna bezbednost, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd, 2011.
Owen, T; Human Security – Conflict, Critique and Consensus: Colloquium Remarks and a Proposal for a Treshold-Based Definition, Security Dialogue, Vol. 35, No. 3, 2004.
Popović, M; Doprinos kritičke škole konceptualizaciji ljudske bezbednosti, Kultura polisa, god. XI, br. 23.