УЛОГА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У УПРАВЉАЊУ ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА
Abstract
Информационо-технолошка револуција резултирала је новим формама повезивања и комуникације између људи. Развој нових технологија довео је, између осталог, и до развоја апликација познатијих као друштвене мреже (social media) које људима омогућавају интеракцију и размену информација на начин који није био могућ пре двадесет или тридесет година.
Узимајући у обзир кључну карактеристику друштвених мрежа – могућност двосмерне комуникације између великог броја људи, евидентна је значајна улога друштвених мрежа у условима ванредних ситуација. У академској литератури која тематизује везу између друштвених мрежа и ванредних ситуација, присутан је велики број студија случаја у последњих неколико година које испитују њихов однос. Како је анализа постојеће литературе показала, Твитер (Twitter) представља најдоминантнију друштвену мрежу појединачно анализирану у контексту кризног комуницирања у условима ванредних ситуација. Такође, од 46 европских земаља, утврђено је да у 30 земаља институције надлежне за ванредне ситуације имају званичне Фејсбук и Твитер налоге, 18 их је присутно на ЈуТјуб-у, а 8 на Инстаграму. Осим тога, поједина истраживања указала су и на трендове раста употребе друштвених мрежа у менаџменту ванредним ситуацијама, као и повећану перцепцију становништва о таквим трендовима.
Темељећи се на прегледу литературе најрелевантнијих радова, циљ рада је сумирање главних налаза о начинима на које се друштвене мреже користе у управљању ванредним ситуацијама од стране надлежних организација, као и презентовање бенефита употребе друштвених мрежа у контексту ванредних ситуација.
References
Acar, A., & Muraki, Y. (2011). Twitter for crisis communication: lessons learned from Japan's tsunami disaster. International Journal of Web Based Communities, 7(3), 392-402.
Anson, S., Watson, H., Wadhwa, K., & Metz, K. (2017). Analysing social media data for disaster preparedness: Understanding the opportunities and barriers faced by humanitarian actors. International Journal of Disaster Risk Reduction, 21, 131-139.
Bird, D., Ling, M., & Haynes, K. (2012). Flooding Facebook-the use of social media during the Queensland and Victorian floods. Australian Journal of Emergency Management, The, 27(1), 27.
boyd, d. m., & Ellison, N. B. (2007). Social network sites: Definition, history, and scholarship. Journal of computer‐mediated Communication, 13(1), 210-230.
Cameron, M. A., Power, R., Robinson, B., & Yin, J. (2012, April). Emergency situation awareness from twitter for crisis management. In Proceedings of the 21st International Conference on World Wide Web (pp. 695-698). ACM.
Cohen, S. E. (2013, March 7). Sandy Marked a Shift for Social Media Use in Disasters. http://www.emergencymgmt.com/disaster/Sandy-Social-Media-Use-in-Disasters.html. (pristupljeno 1.6.2018).
Daft, R. L., & Lengel, R. H. (1986). Organizational information requirements, media richness and structural design. Management science, 32(5), 554-571.
Durham, T. S., Johari, P., & Bausch, D. (2008). Strategic directions in seismic modeling: HAZUS® development and current applications for catastrophe planning. In Risk Assessment, Modeling and Decision Support (pp. 101-116). Springer, Berlin, Heidelberg.
Goffman, E. (1959). 1959 The presentation of self in everyday life. New York: Doubleday.
Keim, M. E., & Noji, E. (2011). Emergent use of social media: a new age of opportunity for disaster resilience. American journal of disaster medicine, 6(1), 47-54.
Latonero, M., Shklovski, I. (2011). Emergency Management, Twitter, and Social Media Evangelism, International Journal of Information Systems for Crisis Response and Management, 3(4), 1-16.
Leonardi, P. M., Huysman, M., & Steinfield, C. (2013). Enterprise social media: Definition, history, and prospects for the study of social technologies in organizations. Journal of Computer-Mediated Communication, 19(1), 1-19.
Lindsay, B. R. (2011). Social media and disasters: Current uses, future options, and policy considerations.
Panagiotopoulos, P., Barnett, J., Bigdeli, A. Z., & Sams, S. (2016). Social media in emergency management: Twitter as a tool for communicating risks to the public. Technological Forecasting and Social Change, 111, 86-96.
Rasmussen, Joel & Ihlen, Øyvind (2015). Lessons from Norwegian Emergency Authorities’ Use of Social Media. PRIO Policy Brief 14.
Rasmussen, Joel & Ihlen, Øyvind (2017). Risk, Crisis, and Social Media. A systematic review of seven years’ research in Nordicom Review 38 (2017) 2, pp. 1-17.
Reuter, C., & Spielhofer, T. (2017). Towards social resilience: A quantitative and qualitative survey on citizens' perception of social media in emergencies in Europe. Technological Forecasting and Social Change, 121, 168-180.
Sarcevic, A., Palen, L., White, J., Starbird, K., Bagdouri, M., & Anderson, K. (2012, February). Beacons of hope in decentralized coordination: Learning from on-the-ground medical twitterers during the 2010 Haiti earthquake. In Proceedings of the ACM 2012 conference on computer supported cooperative work (pp. 47-56). ACM.
Short, J., Williams, E., & Christie, B. (1976). The social psychology of telecommunications.
Simon, T., Goldberg, A., & Adini, B. (2015). Socializing in emergencies—A review of the use of social media in emergency situations. International Journal of Information Management, 35(5), 609-619.
The American Red Cross. (2009). Web Users Increasingly Rely on Social Media to Seek Help in a Disaster, http://www.redcross.org/portal/site/en/menuitem.94aae335470e233f6cf911df43181aa0/?vgnextoid=6bb5a96d0a94a210VgnVCM10000089f0870aRCRD (pristupljeno 28.5.2018.)
Tinker, T. L., & Vaughan, E. (2010). Risk and crisis communications: Best practices for government agencies and non-profit organizations. Booz, Allen, Hamilton.
Tvitni.me (2014). Dešavanja na tviteru za vreme #poplave kroz reči i brojeve. http://www.tvitni.me/index.php?strana=blog&blog_id=181 (pristupljeno 28.5.2018.)
White, C. (2011). Social media, crisis communications and emergency management: Leveraging Web 2.0 technology. Boca Raton, FL: CRC Press.
White, C., Plotnick, L., Kushma, J., Hiltz, S. R., & Turoff, M. (2009). An online social network for emergency management. International Journal of Emergency Management, 6(3-4), 369-382.
Yates, D., & Paquette, S. (2011). Emergency knowledge management and social media technologies: A case study of the 2010 Haitian earthquake. International journal of information management, 31(1), 6-13.
Yin, J., Lampert, A., Cameron, M., Robinson, B., & Power, R. (2012). Using social media to enhance emergency situation awareness. IEEE Intelligent Systems, 27(6), 52-59.
Zakon o vanrednim situacijama, Službeni glasnik RS, br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012.
Zickuhr, K. (2013). Who's not online and why. Pew Research Center.
Zook, M., Graham, M., Shelton, T., & Gorman, S. (2010). Volunteered geographic information and crowdsourcing disaster relief: a case study of the Haitian earthquake. World Medical & Health Policy, 2(2), 7-33.