Govor mržnje u praksi Evropskog suda za ljudska prava

Abstract

U radu autorka nastoji da analizira najilustrativnije slučajeve u praksi Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa problematikom govora mržnje kao jednog od najkompleksnijih i najtežih oblika zloupotreba slobode izražavanja. Ujedno je napravljen i kratak pregled izvora prava koji su najznačajniji za praksu ESLjP u materiji govora mržnje. Kroz osnovne postulate usvojene u pomenutoj praksi prikazan je razvojni put regulative, ali i razumevanje problema govora mržnje kao izrazito aktuelnog pitanja. Njegovi savremeni pojavni oblici su takođe predmet razmatranja. Upravo oni predstavljaju poseban izazov kako sudskim organima, tako i zakonodavcima. Analizom slučajeva autorka pokušava da ukaže na potrebu uspostavljanja revnoteže između pravičnog i pravilnog odmeravanja zagarantovane slobode i njenog ograničavanja u slučaju društvene potrebe. Autorka zaključuje da sloboda izražavanja iako univerzalno i opštezagarantovano pravo svakog ljudskog bića, nije i apsolutno pravo. Opreza radi, autorka, ovaj svoj zaključak ograničava isključivo na situacije kada je u pitanju zloupotreba slobode izražavnja i govor mržnje kao njen najteži oblik.