ПОСЕБНА ДОКАЗНА РАДЊА ТАЈНИ НАДЗОР КОМУНИКАЦИЈЕ - ПРАКСА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У СЛУЧАЈУ НЕОБРАЗЛОЖЕНЕ НАРЕДБЕ СУДА
Abstract
Успешан начин борбе против савремених појавних облика криминалитета условљен је високим нивоом специјализације мера, поступака и органа јавне власти, носилаца институционалне државне принуде. Kако професионализација и висок степен усавршености modus operandi – a, отежавају рад надлежних државних органа приликом откривања и санкционисања учинилаца кривичних дела, где класичне доказне радње не могу довести до успеха, неопходно је применти другачије истражне методе. Њихова примена у кривичном поступку мора бити заснована на строго прописаним законским условима, будући да неминовно узрокује задирање у сферу загарантованих права и слобода појединца, чија заштита представља брану арбитрарном понашању државних органа. Како је Тајни надзор комуникације, једна од највише коришћених посебних доказних радњи, аутор настоји да прикаже да ли је ова посебна доказна радња адекватан, довољан и оправдан начин супротстављања појединим врстама криминалитета; да ли и на који начин долази до повреда зајемчених права и слобода, те каква је пракса Европског суда за људска права у случају арбитрарног поступања надлежних државних органа приликом одређивања ове мере.
References
Basic v. Croatia, представка број 74309/1 од 08.07.2004. године.
Бошковић, А., Кесић, Т.: (2015). Кривично прцесно право. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Бугарски, Т. (2014). Доказне радње у кривичном поступку, Нови Сад.
Bronitt, S. (1997). Electronic Surveillance, Human Rights and Criminal Justice, Australian Journal of Human Rights, 3(2), dostupno na http://classic.austlii.edu.au/au/journals/AUJlHRights/1997/
Бркић, С.: (2011). Употреба незаконитих доказа у кривичном поступку Србије, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, број 1, 183-214.
Grba v. Croatia, представка број 47074/12, 23.11.2017.
Игњатовић, Д.: (2015). Мере пресретања комуникације и задржавања података из перспективе Стразбура и прописа и праксе у Републици Србији, Београд.
Илић, Г., Матић, Бошковић, М.: (2015). Посебне мере тајног прикупљања података у кривичном поступку: поглед из правосуђа, Београд.
Крапац, Д.: (2010). Незаконити докази у казненом поступку према пракси Европског суда за људска права, Зборник правног факултета у Загребу, 60 (3), 1208-1240.
Кривични законик РС, „Службени гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 121/2012 и 104/2013.
Крстић, И., Маринковић, Т.: (2016). Европско право људских права, Београд.
Kvasnica v. Slovakia, представка број 72094/01 од 9. јун 2009.
Лечић, Б.: (2017). Улога и значај посебне доказне радње тајног надзора комуникација у истрази кривичног дела тероризма, CIVITAS, 7(2), 88-106.
Лукић, Т.: (2011). Утицај међународних правних стандарда на обликовање припремног стадијума кривичног поступка, Анали Правног факултета у Београду, година LIX (2), 142-162.
Лукић, Т.: (2008). Посебности кривчног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Нови Сад.
Malone v. United Kingdom, представка број 8691/79, 02.08.1984.
Matanović v. Croatia, представка број 2742/12, 04.4.2017.
Marx T. G.: (1982). Who really gets stung? Some issues raised by the new police undercover work, Crime & Delinquency, 28/165, 165-193.
Мирковић, В.: (2017). Судска контрола специјалних истражних мера служби безбедности у Републици Србији, НБП, Журнал за криминалистику и право. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 3, 89-105.
Николић, Г., Бошковић, А., Трајковић, Т.: (2017). Значај тајног надзора комуникација у откривању и доказивању кривичног дела изнуде, Law and politics, 3, 265-276.
Нинчић, Ж.: (2014). Надзор комуникација као мера процесне принуде ,Безбедност – Полиција – Грађани, X (1-2), 89-107.
Ницевић М., Манојловић, Д.: (2013). Осврт на кривичнопроцесни и криминалистички институт посебне доказне радње, Правне теме, 1/1, 1-20.
Примена специјалних истражних средстава (2013). Пројекат – Одузимање имовинске користи стечене кривичним делом у Србији (ЦАР), Београд.
Roman Zakharov v. Russia, представка број 47143/06, 04.12.2015.
Салај, З.: (2017). Међународноправне импликације масовног надзора електроничких комуникација у контексту људских права, с посебним освртом на сигурносно-обавештајни сустав у Републици Хрватској, ЗПР, 6 (1), 15-40.
Скакавац, З., Скакавац, Т.: (2017). Кривичнопроцесна регулатива посебних доказних радњи у Републици Србији и њихова примена у савременој пракси, Civitas, 7 (2), 36-64.
Solve, J. D.: (2004). Reconstructing Electronic Surveillance Law, The George Washington Law Review, Vol. 72, No. 6, 1701-1747
Шкулић, М.: (2015). Организовани криминалитет – појам, појавни облици, кривична дела и кривични поступак, Београд.
Шкулић, М.: (2011). Специјалне истражне технике у сузбијању организованог криминалитета, Друштвени аспекти организованог криминала, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 201-225.
Dragojević v. Croatia, представка број 68955/11, 15.01.2015.
Ђурђевић, З.: (2007). Појам и врсте анализе криминалитета, НБП, Журнал за криминалистику и право. Београд: Криминалистичко-полицијска академија, 12 (1), 93-109.
Устав Републике Србије, Службени гласник РС, бр.98/2006.
Васиљевић, Д.: (2012). Дискрециона овлашћења полиције, НБП, Журнал за криминалистику и право. Београд: Криминалистичко-полицијска академија,19-34.
Woods, D., O’Hara, C.: (2013). O’Hara’s fundamentals of criminal investigation.
Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, „Сл. гласник РС“ бр. 42/2002, 27/2003, 67/2003, 58/2004 – др. закон, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 – др. закон, 101/2011- др. закон и 32/2013);
Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Службени лист СЦГ – међународни уговори, број 9/2003, 5/2005, 7/2005.
Законик о кривичном поступку, „Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013.и 55/2014.
Закон о Безбедносно-информативној агенцији („Сл. гласник РС“, бр. 42/2002, 111/2009, 65/2014 – одлука УС и 66/2014)
Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији (,,Сл. гласник РС”, бр. 88/2009, 55/2012 - одлука УС и 17/2013).
Закон о тајности података („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009).
Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Сл. лист СФРЈ“, бр. 7/71).
Закон о потврђивању конвенције Уједињених нација против транснационалног криминала и допунских протокола („Међународни уговори“, бр. 6/2001).
Закон о потврђивању Конвенције Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 19/2009).
Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација против корпције („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 12/2005).
Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 14/90).