Comparative analysis of mercenary in international documents and criminal acts criminalizing warfare abroad in the Criminal Code of the Republic of Serbia
Abstract
Mercenary in wars and other armed conflicts, as a social phenomenon, does not stop intriguing both in moral, legal and financial terms, from the first armed conflicts until today. Although mercenary has been present practically throughout the entire human history, the regulation of mercenary activity from the aspect of international law as well as national legislation was completely neglected until recently. It was only after the Second World War that the first international documents were created that tried to define and identify mercenaries as a serious threat to international security. Much later, the norms of national (criminal) legislation began to treat mercenary as a criminal act, that is, mercenaries as criminals.
Accordingly, in this research work the author will try to answer several, today more than ever, current problematic issues, which are based on the harmonization, that is, the non-harmonization of the norms regulating the field of mercenary in the acts of international law and our national criminal legislation, which tried to regulate the field of mercenary work within the national framework – with amendments to the Criminal Code from 2014.
References
Baran, D. (2020). IHL’s Remedies for the Legal Status Problem of the “Corporate Warriors”, Annales de la Faculté de Droit d’Istanbul, Istanbul University Press, Istanbul.
Бодрожић, И. (2018). Ратовање у иностранству у Кривичном законику Србије, Зборник радова, регионална конференција „Регионална сарадња у сузбијању прекограничног криминала: савремени изазови тероризма и мигрантске кризе“, Бијељина, Република Српска, БиХ.
Бодрожић, И. (2020). Континуирани кривичноправни интервенционизам – на раскршћу политике и права, Српска политичка мисао, Београд, број 2/2020, год. 27, вол. 68, стр. 381-396.
Бодрожић, И. (2018). Инкриминисање ратовања у иностранству – аргументи pro et contra, Безбедност, Београд, 3/2018, стр. 43-54.
Đorđević, Đ., Bodrožić, I. (2020), A new legal solution on recidivism in Serbian Criminal legislation, NBP - Nauka, bezbednost, policija : Journal of criminalistics and law = žurnal za kriminalistiku i pravo, 25, 3, 71-85.
Конвенција против регрутовања, коришћења, финансирања и обуке плаћеника, “Службени Гласник РС – Међународни уговори“, број 23/2015.
Ковачевић, Н. (2022), Откривање, кривично гоњење и кажњавање страних бораца, у Успон деснице: случај Србија – екстремизам, тероризам, страни борци, Хелсиншки одбор за људска права, Београд. Кривични законик, Службени гласник РС, број 35/2019.
Кривокапић, Б. (2017). МИР И РАТ у међународним односима и праву, Институт за упоредно право, Пословни и правни факултет, Београд.
Мијалковић, С., Ђорђевић, М. (2019). Одговорност плаћеника за учествовање у оружаним сукобима у иностранству, Правни живот: лист за правна питања и праксу, год. 68, књ. 615, бр. 9, стр. 155-165.
Percy, S. (2007). “Mercenaries: Strong Norm, Weak Law”, International Organization, Vol. 61, No. 2 (Spring, 2007), pp. 367-397.
Стојановић, З. (2021). Коментар Кривичног законика: према стању Кривичног законика од 01. децембра 2019. године и према стању законодавства од 27. новембра 2020. године, Службени гласник, Београд.
Вуковић, И. (2014). Прилагођавање српског кривичног законодавства међународним стандардима у погледу плаћеника у оружаним сукобима, Harmonius, Београд.
Вучинић, З. (2006). Међународно ратно и хуманитарно право, Службени гласник, Београд.
Закон о допунама Кривичног законика, Службени гласник РС, број 108/14.
Женевске конвенције о заштити жртава рата од 12. августа 1949. године и Допунски протоколи уз ове конвенције од. 8. јуна 1977. године, Југословенски црвени крст, Београд, 1977.
