The УТИЦАЈ РЕТОРИКЕ НА „ДИГЕСТИВНУ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈУ“ ЏЕРОМА ФРЕНКА
Sažetak
У раду је анализиран однос између права и реторике, њихове тачке додира, а нарочито значај реторике у судском поступку у савременим условима. Правна школа која је у 20. веку актуелизовала (изричито или прећутно) питање односа права и реторике (које је у новије време у доброј мери било запостављено) је несумњиво Амерички правни реализам. Посебну пажњу аутор овог рада поклања теорији судског одлучивања Џерома Френка, озлоглашеног правног реалисте, који је управо због својих радикалних ставова, као чињенични скептик, чини се несвесно у свом делу, константно дискретно провлачио идеју о значају реторике у поступку судског одлучивања (не називајући ствари правим именом).
Аутор трага за разлозима због којих је Френк у већем делу своје научне каријере оклевао да постави реторику (нарочито Аристотелову, коју је највише и цитирао) на заслужено место. Френк је тек у једном каснијем раду покушао да успостави мост између своје теорије судског одлучивања (која инсистира на значају предрасуда и субјективности судије на судску одлуку) и реторике (која је заснована управо на уверавању судије, буђењу његових емоција и стварању слике одређене стварности у његовим очима). Чини се да је у том настојању само делимично успео, јер је и тада био усмерен на начине утицаја на „душе слушалаца“, а превидео је значај оних средстава реторике (првенствено логичких) која нису ишла у прилог његовој теорији.
Reference
Aristotle. (1959). Politics (trans. H. Rackham). London (U.K.): William Heinemann LTD and Cambridge (USA): Harvard University Press.
Aristotle. (2007). On Rhetoric (trans. G. Kennedy). Oxford (U.K.) and New York (USA): Oxford University Press.
Avramović, D. (2021). Sudije, pravo i psihologija – ogled o sudijskom odlučivanju na tragu Džeroma Frenka [Judges, Law and Psychology: Study on Judging, On the Trail of Jerome Frank], Beograd: Službeni glasnik.
Bablitz, L. (2007). Actors and Audience in the Roman Courtroom, London (U.K.) and New York (USA): Routledge.
Cohen, F. (1937). The Problems of a Functional Jurisprudence. Modern Law Review, 1(1), 5–26.
Erhenzweig, A. (1965). Psychoanalytical Jurisprudence: A Common Language for Babylon. Columbia Law Review, 65(8), 1331–1360.
Frank, J. (1973). Courts on Trial, New Jersey (USA): Princeton University Press.
Frank, J. (2009). Law and the Modern Mind, New Brunswick (USA) and London (U.K.): Transaction publishers.
Frank, J. (1950a). Modern and Ancient Legal Pragmatism – John Dewey & Co. vs. Aristotle: I. Notre Dame Law Review, 25(2), 207–257.
Frank, J. (1950b). Modern and Ancient Legal Pragmatism – John Dewey & Co. Vs. Aristotle: II. Notre Dame Law Review, 25(3), 460–540.
Frank, J. (1948). Say It with Music. Harvard Law Review, 61(6), 921–957.
Frank, J. (1933). Why Not a Clinical Lawyer-School?. University of Pennsylvania Law Review, 81(8), 907–923.
Gagarin, M. (2017). Rhetoric and Law. In: M. MacDonald (ed.), The Oxford Handbook of Rhetorical Studies (pp. 43–52). Oxford (U.K.) and New York (USA): Oxford University Press.
Lanni, A. (2006). Law and Justice in the Courts of Classical Athens. Cambridge (U.K.) and New York (USA): Cambridge University Press.
Llewellyn, K. (1930). A Realistic Jurisprudence – The Next Step 30(4), 431–465.
Perelman, C., & Olbrechts-Tyteca, L. (1969). The New Rhetoric: A Treatise on Argumentation. Notre Dame (USA): Notre Dame University Press.
Tuzet, G. (2023). Digestive Jurisprudence Restated: On Breakfast and Digestion as Bias-Arousers. Annals of the Faculty of Law in Belgrade, 71(3), 417–439.
US Court of Appeals for the Second Circuit (1943), In re Linahan, 138 F.2d 650, Retrieved March 25, 2024 from: https://law.justia.com/cases/federal/appellate-courts/F2/138/650/1481751/.
