Погледи учитеља и наставника књижевности на екокритичку педагогију: прелиминарно истраживање у Србији
Sažetak
У раду се истражују погледи учитеља и наставника књижевности на заступљеност екокритичке педагогије и њену релевантност у контексту основних и средњих школа у Србији. Образовни потенцијал екокритике, која се дефинише као интердисциплинарно проучавање везе између књижевности и животне средине, препознат је широм света, али је њена примена у српским програмима ограничена и недовољно проучена. Циљ истраживања је да се утврде потенцијалне разлике између првог и другог циклуса основног образовања и средње школе, наставног искуства испитаника, као и перцепције везане за могућности и изазове интеграције екокритичке педагогије. Анализа је извршена комбинацијом метода, користећи квантитативне и квалитативне податке прикупљене анкетирањем 213 учитеља и наставника књижевности у основним и средњим школама у Србији. Резултати указују на генерално низак степен упознатости с екокритиком и на то да испитаници екокритичку педагогију не сматрају заступљеном, али је перципирају као релевантну. Статистички значајне разлике уочене су приликом поређења првог и другог циклуса основног образовања и средњошколског образовања: учитељи, наиме, сматрају да је екокритичка педагогија заступљенија и релевантнија у односу на наставнике књижевности. Ипак, већина испитаника препознаје развој критичког мишљења као кључни исход екокритичке педагогије и изразила је вољу да примени екокритички приступ. Нису уочене значајне разлике везане за радни стаж, односно наставно искуство испитаника. Taкође, могуће је извести закључак да постоји потреба за већом подршком учитељима и наставницима како би се премостио јаз између теоријског потенцијала и практичне имплементације у учионици, будући да препознају капацитет наставе књижевности да допринесе холистичком, интердисциплинарном еколошком образовању и подстакне ученике на критичко мишљење, емпатију и бављење реалним проблемима данашњице.
Reference
Andevski, M. (2016). Održivo ekološko obrazovanje – perspektiva za promenu kulture učenja. Inovacije u nastavi, 29(4), 16–31. https://doi.org/10.5937/inovacije1604016A
Bartosch, R. (2019). Literature, Pedagogy, and Climate Change: Text Models for a Transcultural Ecology. Palgrave Macmillan.
Campagnaro, M. & Ferrari, L. (2024). Children’s Literature, Ecocritical Dialogues and Social-Emotional Learning: Developing Integrated Teaching Practices. Excellence and Innovation in Learning and Teaching – Open Access, 9(1). https://doi.org/10.3280/exioa1-2024oa18035
Carballal Miñán, P. (2023). Ecocrítica circular y educación literaria: de la universidad a la escuela y viceversa. Aula Abierta, 52(3), 221–228. https://doi.org/10.17811/rifie.52.3.2023.221-228
Gaard, G. (2008). Toward an Ecopedagogy of Children’s Environmental Literature. Green Theory & Praxis: The Journal of Ecopedagogy, 4(2), 11–24.
Garrard, G. (2010). Problems and Prospects in Ecocritical Pedagogy. Environmental Education Research, 16(2), 233–245. https://doi.org/10.1080/13504621003624704
Garrard, G. (2012). Introduction. In G. Garrard (Ed.), Teaching Ecocriticism and Green Cultural Studies (pp. 1–10). Palgrave Macmillan.
Garrard, G. (2017). Towards an Unprecedented Ecocritical Pedagogy. In B. Knights (Ed.), Teaching Literature: Text and Dialogue in the English Classroom (pp. 189-207). Palgrave Macmillan.
Glotfelty, C. (1996). Introduction: Literary Studies in an Age of Environmental Crisis. In C. Glotfelty & H. Fromm (Eds.), The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology (pp. xv–xxxvii). The University of Georgia Press.
Goga, N., Guanio-Uluru, L., Hallås, B.O., Nyrnes, A. (2018). Introduction. In N. Goga, L. Guanio-Uluru, B. Hallås, & A. Nyrnes (Eds.), Ecocritical Perspectives on Children’s Texts and Cultures: Critical Approaches to Children's Literature (pp. 1–23). Palgrave Macmillan. https://doi.org/10.1007/978-3-319-90497-9_1
Goga, N., Guanio-Uluru, L., Hallås, B. O., Høisæter, S. M., Nyrnes, A., & Rimmereide, H. E. (2023). Ecocritical Dialogues in Teacher Education. Environmental Education Research, 29(10), 1430–1442. https://doi.org/10.1080/13504622.2023.2213414
Guanio-Uluru, L. (2019). Education for Sustainability: Developing Ecocritical Literature Circles in the Student Teacher Classroom. Discourse and Communication for Sustainable Education, 10(1), 5–19. https://doi.org/10.2478/dcse-2019-0002
Holmes, D. C. (2020). Introduction to the Research Handbook on Communicating Climate Change. In L. M. Richardson & D. C. Holmes (Eds.), Research Handbook on Communicating Climate Change (pp. 1–20). Edward Elgar Publishing.
Hoydis, J., Bartosch, R. & Gurr, J. M. (2023). Climate Change Literacy. Cambridge University Press.
Lektüreempfehlungen: Schuljahrgänge 5 bis 12 für das Gymnasium/Berufliche Gymnasium. (2022). Landesinstitut für Schulqualität und Lehrerbildung des Landes Sachsen-Anhalt. https://lisa.sachsen-anhalt.de/fileadmin/Bibliothek/Politik_und_Verwaltung/MK/LISA/Unterricht/Lehrplaene/Gym/Anpassung_2022/Lektuereempfehlungen_Deu_01082022.pdf
Lima, G. P., Messa, F. de C. & Gusmão, K. (2021). Literatura e educação ambiental: uma possibilidade de diálogo. Divers@!, 14(2), 80–91. https://doi.org/10.5380/diver.v14i2.83072
Malecki, W. & Schneider-Mayerson, M. (2024). Empirical Ecocriticism: Evaluating the Influence of Environmental Literature. In C. Brudin Borg, R. Wingård, & J. Bruhn (Eds.), Contemporary Ecocritical Methods (pp. 189–200). Lexington Books.
Martinez, T. (2024). Changing Student Perceptions through Climate Literature. In D. J. Rosenthal (Ed.), Teaching the Literature of Climate Change (38–43). Modern Language Association.
Massey, G. & Bradford, C. (2011). Children as Ecocitizens: Ecocriticism and Environmental Texts. In K. Mallan & C. Bradford (Ed.), Contemporary Children’s Literature and Film: Engaging with Theory (pp. 109–126). Bloomsbury Academic. http://dx.doi.org/10.1007/978-0-230-34530-0_7
Mikota, J. & Sippl, C. (2024). Zwischen Retro und Zukunft: ökologische Kinder- und Jugendliteratur in Transformation. In J. Mikota & C. Sippl (Hrsg.), Ökologische Kinder- und Jugendliteratur: Grundlagen–Themen–Didaktik (S. 13–23). Studienverlag.
Minić, V. & Jovanović, M. (2019). Ekološko vaspitanje i obrazovanje u mlađim razredima osnovne škole. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 49(4), 125–144. https://doi.org/10.5937/ZRFFP49-21288.
Misiaszek, G. W. (2015). Ecopedagogy and Citizenship in the Age of Globalisation: Connections between Environmental and Global Citizenship Education to Save the Planet. European Journal of Education, 50(3), 280–292. https://doi.org/10.1111/ejed.12138
Myren-Svelstad, P. E. (2020). Sustainable Literary Competence: Connecting Literature Education to Education for Sustainability. Humanities, 9(4), 141, 1–19. https://doi.org/10.3390/h9040141
Niklanović, M. (2015). Efekti interdisciplinarnog učenja ekoloških sadržaja u gimnaziji (doktorska disertacija). NaRDUS (123456789/1689)
Pravilnik o planu i programu nastave i učenja za gimnaziju (2020). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 4/2020.
Pravilnik o programu nastave i učenja opšteobrazovnih predmeta u stručnim školama (2023). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 7/2023.
Pravilnik o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2017). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 10/2017.
Pravilnik o programu nastave i učenja za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/2019.
Pravilnik o programu nastave i učenja za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 16/2018.
Pravilnik o programu nastave i učenja za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 11/2019.
Pravilnik o planu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 15/2018.
Pravilnik o programu nastave i učenja za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 5/2019.
Pravilnik o programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 5/2019.
Schneider-Mayerson, M. (2018). The Influence of Climate Fiction: An Empirical Survey of Readers. Environmental Humanities, 10(2), 473–500. https://doi.org/10.1215/22011919-7156848
Siperstein, S., Hall, S. & LeMenager, S. (2017). Introduction. In S. Siperstein, S. Hall, & S. LeMenager, (Eds.), Teaching Climate Change in the Humanities (pp. 1–13). Routledge.
Stanišić, J. (2015). Evaluacija korelacijsko-integracijskog metodičkog sistema u obradi sadržaja ekološkog obrazovanja (doktorska disertacija). NaRDUS (123456789/8141)
Van der Beek, S. & Lehmann, C. (2024). What Can You Do as an Eco-hero? A Study on the Ecopedagogical Potential of Dutch Non-fictional Environmental Texts for Children. Children’s Literature in Educaction, 55, 141–161. https://doi.org/10.1007/s10583-022-09482-z
Varnica, N. & Tokin, M. (2024). Italijanska književnost u nastavnim programima osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 49(4), 276–290. https://doi.org/10.19090/gff.v49i4.2502