MЕТАПРАВНИ ОСНОВ АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ ПРЕ 1929. ГОДИНЕ
Sažetak
Сажетак: Метаправни основ покрајинске аутономије Војводине јавио се у политичком виду тек након сједињења 1918. г. Унакрсна анализа грађе показује порекло идеје војвођанског аутономаштва у историјском праву хабсбуршке империје којег је прихватила група малобројних политичких аутсајдера и велепоседника Војводине. Модерна држава је ефикасно и брзо решавала објективне проблеме: валутно, пореско и аграрно питање, унапређење трговине, удруживање и постизање одрживости самосталних војвођанских газдинстава. Тада су војвођански аутономаши аргументацију потражили у назадним ставовима прошлости. Нарцисоидност културне „супериорности“, негативне предрасуде против „Србијанаца“, збрка појмова регионализма, децентрализације, аутономије и самоуправе су им постали политичко градиво метаправне конструкције аутономије Војводине по узору на „круновину“ хабсбуршке реалне уније.
Reference
Аврамовић, Теодор. 1965. Привреда Војводине од 1928, до 1929/30. године с обуиром на стање пре Првог светског рата. Нови Сад: Матица Српска. Посебна издања.
Аграрна реформа Краљевине Југославије до краја 1929, 1932. Београд. Статистички годишњак. Државна штампарија Кр. Југославије Књ I. стр.448-453.
Бјелица, Слободан. 2018. „Радикалска концепција присаједињења Војводине Србији 1918. године”, Култура, ур. Владислава Голић Петковић, ур. темата Александар Кадијевић, Стогодишњица присаједињења Војводине Србији, бр. 159, стр. 11-26. DOI 10.5937/kultura1859011B.
Владив, Милорад. 1938. „Градско поглаварство”. Петровград, ур: Александар Станојловић. Петровград. 306-350. Петровград: Сава Толицки Мартинов.
Време. 1925. „Влади је изгласано поверење; Пречански фронт”, г. V, 26. јул: 4.
Време, 1926. „Пуна два сата г. С. Прибићевић није могао да дође до речи у Црепаји”, 22. новембар: 5.
Вучић, Михајло А. 2020. „Одлуке Велике народне скупштине из перспективе савременог међународног права на самоопредељење народа”. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, (54) бр. 1, стр. 383-404. Doi:10.5937/zrpfns54-22964.
Гаћеша, Никола. 1967. Поседовни односи у Војводини пред Први светски рат, ур. Васа Чубриловић, 157-180. у „Југословенски народи пред Први светски рат”. Београд: Српске академије наука и уметности.
Гаћеша, Никола. 1968. Аграрна реформа и колонизација у Бачкој 1918-1941. Нови Сад: Матица српска.
Гаћеша, Никола. 1972. Аграрна реформа и колонизација у Банату 1919-1941. Нови Сад: Институт за изучавање историје Војводине и Матица српска.
Гаћеша, Никола. 1975. Аграрна реформа и колонизација у Срему 1919-1941. Нови Сад: Институт за изучавање историје Војводине.
Д. 1928. „Национализација Војводине”, Застава, 7. Јануар: 5.
Демократија. 1924. „Покрајинске тежње”, 23. мај: 1.
Димић, Љубодраг. 2001. Историја српске државности – Србија у Југославији. Нови Сад: САНУ и др.
М. С. 1919. „Плачи Војводино”, Застава, 18. новембар: 1-2.
Драгин. В. 1929. „О десетогодишњици аграрне реформе”. Летопису матице српске. г. CIII, књ. 320, св. 3, 422-433. Нови Сад: Матица српска
Закон о обласној и среској самоуправи. 1922.„Службене Новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца“, Бр. 92/1922.
Застава, 1919 „Стапање радикалних странака”. 8. Фебруар:1.
Застава, 1920, „Да им запушимо уста” 8. август:2.
Застава, 1920, „Лажне хиљадарке” 21. Фебруар:3.
Застава, 1920. „Седница Централног одбора радикалне странке у Војводини”,18. Јануар:1.
Застава, 1922. „Имамо ли разлога да будемо незадовољни”, 22. јануар 1.
Јанковић, Велизар. 1920. „Експозе министра финансија”. Застава, 24 март:2-3; 25. март: 5-7; 28. март: 5-6.
Југа, Велимир. 1919. „Наша краљевина”. Застава, 14. март:1-2.
Јудин, Љубомирка. 1968. „О раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању 1918-1919”, Зборник за друштвене науке, 5-35. Нови Сад: Матица српска.
Косић, Мирко М. 1925. „Зашто је Војводина незадовољна”, Политика, 9. децембар.
Крестић, Василије Ђ, 2022. „Војводство Србија и Тамишки Банат није било круновина”. Зборник за историју матице српске. 19-23. Нови Сад:Матица српска
Кркљуш, Љубомирка. 2018. „О правном положају Срба у јужној Угарској – стварност, жеље и контроверзе”, Зборник матице српске за историју. 31-66. Нови Сад: Матица Српска.
Лалошевић, Јован. 1923. „Расправа о аграрној реформи одржана у Београду 6. јуна 1923“. Сомбор. Конференција војвођанских народних посланика Народне Радикалне странке. Штампарија Стевана Стојачића у Сомбору.
Марић, Крста. 1928. „Да се преваспитамо”. Правда, 19. октобар: 1.
Марковић, Саша. 2020. Од присаједињења до прекрајања, Војводина у Краљевини СХС / Југославији. Нови Сад: Архив Војводине.
Застава, 1919. „Говор др Жарка Миладиновића”. 2. април: 1-2.
Мирковић, Зоран. 2023. Српска правна историја. Београд: Правни факултет,
Застава. 1921. „О реду и поштовању државе”.1. јул: 1.
Народни глас. 1924. „Аутономија Војводине”, 7. март: 1.
Никић, Федор. 1925а. „Децентрализација: правни основи”.У. Летопис Матице српске. 8-20. Нови Сад: Матица српска
Никић, Федор. 1925б. „Децентрализација – политички основи”.У Летопис Матице српске.48-61. Нови Сад: Матица српска.
Никић, Федор. 1926. „Централилзација; регионализам”. Летопис Матице српске.
Никић, Федор. 1927. Локална управа Србије у XIX. и XX. веку: област, округ, срез. Београд: Геца Кон.
Павловић, Марко. 2012. „Југословенска Краљевина: прва европска регионална држава”. У Зборник Матице српске за друштвене науке. 503-521. Нови Сад: Матица српска.
Павловић, Марко. 2014. „Цео живот Југославије у два државна облика”. У Зборник Матице српске за друштвене науке. 9-39. Нови Сад: Матица српска.
Панчевац, 1919. „Организујмо се...” 24. август :1.
Политика, 1924, „Борба за велики посед”, 24. јануар.
Правда, 1927. „Поводом дискусије о доходарини дошло је до крваве туче између г. Шећерова и Вујића”.17. децембар:2.
Петровић, Илија. 1994. Присаједињење Срема Србији 1918. године. Рума: Завичајни музеј Рума.
Поповић, Дејан. 2020. „Унификација пореског права у првој Југословенској држави“. Зборник Сто година од уједињења: формирање државе и права, ур. Вук Радовић, аут. Борис Беговић, Зоран Мирковић. 261-263. Београд: Узиверзитет у Београду, Правни факултет.
Радикал, 1920. „Како се спроводи аграрна реформа у Србобрану”, 14. новембар: 1.
Рукописно одељење матице српске. 1920. [РОМС] М 14044. „Седница Главног одбора ДС у Војводини”, Главни одбор Демократске странке.
Рукописно одељење Матице српске [РОМС] М, 14.029, ф. 1-2, „Историја југословенске аграрне реформе и аграрног законодавства од 1919-1934”, Рукопис, и. д. (Необјављен рукопис монографије аутора Славка Шећеров).
Самоуправа. 1920. „Програм радикалне странке”, 6. октобар: 3-5.
Смодлака, Јосип. 1920. Нацрт југословенског устава. Загреб – Београд.
Уставотворна скупштина Краљевине СХС, 1921а, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад уставног одбора”. Београд. 14. фебруар 1921.
Уставотворна скупштина Краљевине СХС, 1921б, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад Уставног одбора” Београд. 7. фебруар 1921.
Уставотворна скупштина, Краљевине СХС, 1921в, „Стенографске белешке Уставотворне скупштине Краљевине СХС, Рад Уставног одбора”, 9. фебруар 1921г.
Стефановић, Ј, 1925. „Потреба деконцентрације и децентрализације надзора над радом самоуправних власти”. У Летопис Матице српске. 177-178. Нови Сад: Матица српска.
Терзин, Павле, 1925, „Доходарина земље”, Застава, 12. мај: 2; 13. мај:2; 14. мај: 2; 15. Мај: 2; 16. Мај: 2; 17. мај:2; 19. мај: 2; 20. мај: 2.
Терзин, Павле. 1926. „Живот и држава”, Застава. 7. октобар: 2.
Терзин, Павле. 1927. „Поводом стварања закона о порези на земљу”, Застава. 21. децембар:1.
Терзин, Павле, 1928. „Стварне и личне чињенице порезе”, Застава. 18. јануар: 1.
Томандл, Миховил. 1923. „Србијански хегемозинам”, Панчевац.11. јул:1.
Томић, Јаша. 1919. „Државно јединство или расцепканост?”, Застава. 11. фебруар: 1.
Трговачки гласник, 1919. „Нећемо да будемо ни колонија ни Балкан”, септембар:1.
Уредба о подели земље на области, 1922. Београд. Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 92, 28. 4.
Застава, 1921, „Хапшење четворице србобранских `банкара`”. 7. јануар: 4.
Шећеров, Славко. 1926. Државне финансије за 1925-26 и Војводина. Нови Сад: Народ Уранија.
Шећеров, Славко. 1927. „Аграрна реформа у краљевини СХС”. Економист. св. VII, бр. 3. 16-177.
Hrabak, Bogumil, 1978, „Vojvođanski demokrati o hrvatskom pitanju i o prilikama u Hrvatskoj 1919–1928. godine”. U Zbornik Historijskog instituta Slavonije i Baranje. 1-50. Slavonski brod: Historijski institut Slavonije i Baranje.
Jesensky, Aleksander F, Paja J. Protić. 1922. Privatno pravo u Vojvodini, Sombor:Vlastita naklada, Bačka.
Marinković, Radivoje. 1998. Lokalna samouprava – stare i nove nedoumice. Beograd: Institut za političke studije.
Mijatović, Boško. 1921. „Zamena austrijskih kruna za dinare 1920. Godine“. (Prvi deo) Beograd. Istorija 20. veka, br. 1/2014, 27-50, DOI 336.748.5(497.1)”1918/1921.
Mijatović. Boško. 1921. „Zamena austrijskih kruna za dinare 1920. Godine“. (Drugi deo) Beograd. Istorija 20. veka br. 2/2014. 75-89, DOI 336.748.5(497.1)”1918/1921.
Pantelić, Svetlana. 2017. „Dinarsko-krunske novčanice”. Bankarstvo. br.(3). 130-141. DOI 10.5937/bankarstvo1703130P.
Petranović, Branko i Momčilo Zečević. 1987. „Jugoslovenski federalizam: ideje i stvarnost: tematska zbirka dokumenata”. Beograd: Rad.
Petranović, Branko i Momčilo Zečević. 1988. Jugoslavija 1918-1988. Beograd: Rad.
Pribićević, Svetozar. 1953. Diktatura kralja Aleksandra. Beograd.
Radojević, Mirjana. 1996. „Srpsko-hrvatski spоr oko Vojvodine 1918-1941“. Istorija 20. veka, (2). 39-73.
