"ПРАГ СМИСЛА" И "ПЛАФОН ФОРМЕ" У САВРЕМЕНОЈ ВОЈСЦИ
Sažetak
Аутор у овом раду разматра однос форме и суштине у савременој војсци са циљем указивања на феномене форме која не досеже праг смисла и форме која пробија сопствени плафон. Ослањајући се на методе појмовне анализе, компаративне анализе, анализе садржаја, дедукције и других научних метода, у раду се идентификују проблематични феномени форме која не досеже праг смисла и форме која пробија свој плафон, тј. случајеви у којима долази до неразумевања или занемаривања инструменталне вредности форме односно перципирања форме као интринзичне вредности. Објашњавајући специфичну виталну важност форме за савремене војске и војне системе, аутор на њих примењује наведене објашњене феномене и закључује да се оба могу идентификовати у војном систему. Закључак истраживања јесте да постојање наведених феномена у војном систему не само да нема морално оправдање, већ да представља значајну опасност по његово функционисање, те да је потребно имплементирати мере којима би се из система елиминисале неоправдане и штетне артикулације форме.
Reference
Аристотел. 2007. Метафизика. Београд: Паидеиа.
Бабић, Јован. 2023. Природно, нормално, исправно. Београд: Службени гласник.
Кајтез, Илија. 2021. „Филозофско поимање државне власти (друштвене моћи) и војске (оружане силе)”. Војно дело (3): 9-20. doi: 10.5937/vojdelo2103009K.
Макијавели, Николо. 2005. Владалац. Београд: Дерета.
Милојевић, Велибор. 1999. Морал војске. Београд: ВИЗ.
Станар, Драган. 2019а. „Демократија, стручност и лојалност: систем плена или олигархија експерата”. Зборник Матице српске за друштвене науке 172 (4): 551-561. doi:10.2298/ZMSDN1972551S.
Станар, Драган. 2019б. „Професија и морал”. Култура полиса 16 (39): 145-157.
Станар, Драган. 2021. „Мир као сврха војске”. Војно дело (3): 36-47. doi: 10.5937/vojdelo2103036S.
Станар, Драган. 2022. „Политичка победа у рату: оружане снаге и синдром ‘изгубљене победе’”. Српска политичка мисао 77 (3): 119-135. doi: 10.22182/spm.7732022.6.
Старчевић, Срђан. 2010. „Преторијански проблем у савременој политикологији”. Војно дело (4): 193-209.
Старчевић, Срђан, и Срђан Благојевић. 2017. „Кревелдов спор са Клаузевицем – да ли је смисао рата -политички?”. Српска политичка мисао 56 (2): 117-134. doi: 10.22182/spm.5622017.7.
Baker, Deane-Peter. 2011. Just Warriors Inc.: The Ethics of Privatized Force. London/New York: Continuum.
Cekić, Nenad. 2013. Metaetika. Beograd: Akademska knjiga.
Collins, Jeffrey, and Andrew Futter. (2015). Reassessing the Revolution in Military Affairs: Transformation, Evolution and Lessons Learnt. London: Palgrave MacMillan.
Hantington, Semjuel P. 2004. Vojnik i država: teorija i politika civilno-vojnih odnosa. Beograd: CSJE, Fakultet političkih nauka i Diplomatska akademija.
Hobsbaum, Erik. 2008. Globalizacija, demokratija i terorizam. Beograd: Arhipelag.
McMahan, Jeff. 2009. Killing in War. Oxford: Clarendon Press.
Moore, George Edward. 1959. Philosophical Papers. Sydney: George Allen & Unwin LTD.
Pinker, Steven. 2018. Enlightenment Now: The Case for Reason, Science, Humanism, and Progress. New York: Viking.
Ronnow-Rasmussen, Toni. (2002). “Instrumental Values: Strong and Weak”. Ethical Theory and Moral Practice 5 (1): 23-43. doi: 10.1023/A:1014422001048.
Stanar, Dragan. 2021. “The Vital Significance of Military Ethics”. Journal of Military Ethics 20 (3-4): 237-250. doi: 10.1080/15027570.2021.2011913.
Starčević, Srđan, and Dragan Stanar. 2022. „Society of right claiming and transformation of war and military at the end of the 20th and beginning of the 21st century.” In Human Rights Protection Yearbook: From childhood to the right to a dignified old age – human rights and institutions, ed. Zoran Pavlović, 153-167. Nоvi Sаd: Provincial Protector of Citizens – Ombudsman and Institute of Criminological and Sociological Research in Belgrade.
Volzer, Majkl. 2010. Pravedni i nepravedni ratovi. Beograd: Službeni glasnik.
Wertheimer, Roger. 2010. “The Morality Of Military Ethics Education”. In Empowering Our military Conscience, ed. Roger Wertheimer, 245-299. London: Routledge.
