СУКОБЉЕНЕ ВИЗИЈЕ ПОВЕЗАНОСТИ: ИНФРАСТРУКТУРНЕ АГЕНДЕ ЕУ И КИНЕ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН

Sažetak

Рад испитује стратешко ангажовање Европске уније и Кине на Западном Балкану, анализирајући њихове приступе кроз Агенду повезивања ЕУ и кинеску иницијативу Појас и пут од 2015. до 2020. Иако су обе иницијативе настојале да унапреде регионалну повезаност и инфраструктуру, оне су обликоване различитим агендама укорењеним у националним интересима. Приступ ЕУ се фокусирао на подстицање економске интеграције и усклађивање прописа са Европском унијом, дајући приоритет заједничким стандардима и одрживом развоју. Насупрот томе, приступ Кине наглашавао је брзи развој инфраструктуре као средство за проширење свог геополитичког утицаја, често користећи државне инвестиције за унапређење својих стратешких интереса. Истраживање наглашава како се ови конкурентни циљеви манифестују у значајним инвестицијама и њиховим последицама на регионалну инфраструктуру, економски раст и политичку динамику. Интензивирање геополитичког надметања између ЕУ и Кине такође доноси нове изазове за државе Западног Балкана, укључујући питања задужености и забринутости за суверенитет, услед настојања да се страни утицај уравнотежи са националним приоритетима. Ово истраживање нуди увид у еволуирајућу улогу региона у ширем глобалном пејзажу, откривајући дугорочне импликације спољних сила које теже повезивању и националним интересима у обликовању његовог развоја. Анализа и поређење Агенде повезивања ЕУ и кинеске иницијативе Појас и пут на Западном Балкану показују пре свега да су обе иницијативе значајно преобликовале региоанлну ифраструктуру. Улагањем у транспорт, енергију и дигиталну инфраструктуру, ЕУ настоји не само да побољша повезаност већ и да промовише добро управљање и дугорочну стабилност. Значајна финансијска средства која је ЕУ доделила – милијарду евра у грантовима и 3,7 милијарди евра у инвестицијама – наглашавају њену посвећеност подстицању повољног окружења за будуће чланство у ЕУ. Насупрот томе, кинеска Иницијатива Појас и пут представља више комерцијално вођену агенду која наглашава брзи развој инфраструктуре кроз државне зајмове и директне инвестиције. Овакав приступ је привукао многе владе Западног Балкана, посебно оне које су опрезне у погледу условљавања ЕУ. Док пројекти попут железнице Београд-Будимпешта представљају пример кинеске способности за брзу имплементацију, они такође изазивају забринутост у погледу одрживости дуга и транспарентности. Геополитичке импликације овог такмичења су дубоке. Западни Балкан се налази на раскрсници јер мора да избалансира своје односе и са ЕУ и са Кином. С једне стране, присуство више извора финансирања пружа могућности за развој критичне инфраструктуре; с друге стране, ризикује стварање неефикасности и сукоба интереса. Земље у региону морају стратешки да се ангажују са обе силе како би максимизирале користи уз истовремено ублажавање ризика повезаних са претераним ослањањем на било ког појединачног актера. Ово такмичење одражава шире геополитичке промене које преобликују међународне односе. ЕУ остаје кључни партнер за трговину и политичко усклађивање Западног Балкана; међутим, све веће присуство Кине не може се занемарити. Иницијатива Појас и пут је позиционирала Кину као кључног играча у обликовању не само инфраструктуре већ и економског пејзажа широм Европе. Као таква, дугорочна интеграција Западног Балкана са Европом ће значајно зависити од тога колико ефикасно ове земље могу да искористе своје односе са обе силе.