ИСТОРИЈСКИ НАРАТИВ КАО ОСНОВА СТРАТЕШКЕ КУЛТУРЕ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Sažetak
У раду се апострофира средишњи значај историјског наратива као основе стратешке културе. Концепт стратешке културе усидрен на поставкама умереног конструктивизма у средиште пажње поставља питање каузалне везе идеационих чиниоца (тј. идентитета, норми, вредности и идеја) према политици националне безбедности. Ситуирањем стратешке културе унутар конструктивистичког истраживачког програма омогућава третирање историјског наратива као њене идеационе основе. Према томе, полазна хипотеза у овом раду заснива се на претпоставци да историјски наратив представља идеациону основу стратешке културе Републике Србије. Односно, историјски наратив обухвата кључне идеје, уверења, вредности и норме од значаја за политику националне безбедности. Тестирање ове хипотезе реализовано је кроз студију случаја стратешке културе Србије, анализом институционализованог историјског наратива. Применом квалитативне анализе садржаја анализирани су уџбеници историје као референтна основа историјског наратива. Основни циљ истраживања састојао се у идентификацију идеационих чиниоца стратешке културе Републике Србије у односу на четири аналитичке димензије: идентитет, вредности, норме и светоназор. Временски оквир истраживања обухватио је период од 90-их до данас. Анализа историјског наратива омогућила је дедуковање и идентификацију идеационих чиниоца који фундирају основне димензије стратешке културе Републике Србије. Издвојени идеациони чиниоци показују узајамну кохерентност, а димензија идентитета јавља се као угаони камен осталих аналитички димензија и стратешке културе Репубике Србије. Наиме, идентификовани кључних национални и државни интереси, легитимне методе њиховог остваривања и перцепција других држава и нација дубоко је укорењена у националној самоспознаји и особинама српског националног карактера.
Reference
Ball, Desmond. 1993. “Strategic Culture in the Asia-Pacific Region.” Security Studies 3(1): 44–74.
Berger, Thomas U. 1996. “Norms, Identity, and National Security in Germany and Japan.” In The Culture of National Security. Norms and Identity in World Politics, ed. Peter J. Katzenstein, 1-31. New York: Columbia University Press.
Bondžić, Dragomir i Nikola Kostić. 2021. Istorija za osmi razred osnovne škole. Beograd: Zavod za udžbenike.
Bhiel, Heiko, Bastian Giegerich, and Alexandra Jonas, eds. 2013. Strategic Cultures in Europe. Potsdam: Springer.
Booth, Ken. 1990. “The Concept of Strategic Culture Affirmed.” In Strategic Power: USA/USSR, ed. Carl G. Jacobsen, 50-71. London: Palgrave Macmillan.
Đurić, Đorđe i Momčilo Pavlović. 2020. Istorija za 3. razred prirodno-matematičkog i 4. razred opšteg i društveno-jezičkog smera. Beograd: Zavod za udžbenike.
Gray, Colin S. 1981. “National style in strategy: The American example.” International security 6 (2): 21-47.
Gray, Collin S. 1999. “Strategic culture as context: the first generation of theory strikes back.” Review of international studies 25(1): 49-69.
Hopf, Ted. 1998. “The promise of constructivism in international relations theory.” International security 23(1): 171-200.
Howlett, Darryl. 2006. “The Future of Strategic Culture.” In Comparative Strategic Cultures Curriculum: Assessing Strategic Culture as a Methodological Approach to Understanding WMD Decision-Making by States and Non-State Actors, ed. Jeffrey A. Larsen, 1-16. Virginia: Defense Threat Reduction Agency.
Hugh, Brigitte E. 2024. „Growth and refinement across the field of strategic culture: From first generation to fourth.” In Routledge Handbook of Strategic Culture, eds. Kerry M. Kratchner, Briana D. Bowen, and Jeannie L. Johnson, 31-47. New York: Routledge.
Igrutinović, Milan J.. 2019. “Blumfildov model potkultura i moguća primena u razumevanju strateške kulture Srbije.” Vojno delo 71(8): 273-293.
Johnson, Jeannie L. 2009. “Conclusion: Toward a Standarad Methodological Approach.” In Strategic culture and Weapons of Mass Destruction, eds Jeannie L. Johnson, Kerry M. Kratchner, and Jeffrey A. Larsen, New York: Palgrave Macmillan.
Johnson, Jeannie L. 2024. „Strategic Culture Scholarship: A User’s Guide to the Cultural Topography Methodology“ In Routledge Handbook of Strategic Culture, eds. Kerry M. Kratchner, Briana D. Bowen, and Jeannie L. Johnson, 415-430. New York: Routledge.
Katzenstein, Peter J, ed. 1996. The Culture of National Security. Norms and Identity in World Politics. New York: Columbia University Press
Katzenstein, Peter J. 1996. “Introduction: Alternative Perspectives on National Security.“ In The Culture of National Security. Norms and Identity in World Politics, ed. Peter J. Katzenstein, 1-27. New York: Columbia University Press.
Kesić, Dušan. 2019. „Koncept strateške kulture u studijama bezbednosti.“ Godišnjak Fakulteta bezbednosti, 1:147-169.
Kesić, Dušan. 2020. ,,Činioci i mehanizmi očuvanja i afirmacije srpske strateške kulture.” Vojno delo 72 (4):50-67.
Kesić, Dušan. 2022. „Ideacioni osnovi savremene strateške kulture Republike Srbije.“ Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
Kratchner, Kerry M. 2024. “Defining and Scoping Strategic Culture: Promises, Challenges, and Conundrums.” In Routledge Handbook of Strategic Culture, eds. Kerry M. Kratchner, Briana D. Bowen, and Jeannie L. Johnson, 3-17. New York: Routledge.
Lantis, Jeffrey S. 2002. “Strategic culture and national security policy.” International studies review 4(3): 87-113.
Lantis, Jeffrey S. 2009. “Strategic culture: From Clausewitz to Constructivism.” In Strategic culture and Weapons of Mass Destruction, eds. Jeannie L. Johnson, Kerry M. Kratchner, and Jeffrey A. Larsen, 33-55. New York: Palgrave Macmillan.
Lantis, Jeffrey S. 2024. “In Defense of the National Profile: Strategic Culture Then and Now.” In Routledge Handbook of Strategic Culture, eds. Kerry M. Kratchner, Briana D. Bowen, and Jeannie L. Johnson, 121-134. New York: Routledge.
Lord, Carnes. 1985. “American strategic culture.” Comparative Strategy 5(3): 269-293.
Meyer, Christoph O. 2006. The quest for a European strategic culture: changing norms on security and defence in the European Union. New York: Palgrave Macmillan.
Pravilnik o nastavnom planu i programu za gimnaziju „Službeni Glasnik“ http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/pg/ministarstva/pravilnik/2003/5/1/reg Pristupljeno 05.12.2025.
Price, Richard and Reus-Smit, Christian. 1998. “Dangerous liaisons? Critical international theory and constructivism.” European journal of international relations 4(3): 259-294.
Snyder, Jack L. 1977. The Soviet Strategic Culture. Implications for Limited Nuclear Operations. Santa Monica: The Rand Corporation
Soldo, Andrea, Dženana Trbić, Dženana Husremović, Nenad Veličković, Ivana Čelebić i Namir Ibrahimović, ur. 2017. Obrazovanje u BiH: čemu (ne) učimo djecu?: analiza sadržaja udžbenika nacionalne grupe predmeta u osnovnim školama. Sarajevo: Mas Media.
Starčević, Srđan i Srđan Blagojević. 2019. “Odnos srpskog društvenog karaktera i vojne neutralnosti.” Vojno delo 71(8) (2019): 256-272.
Stepić, Milomir. 2019. “Geopolitički temelji srpske strateške kulture.” Vojno delo 71(4): 166-80.
Subotić, Jelena. 2013. “Stories states tell: Identity, narrative, and human rights in the Balkans.” Slavic Review 72(2): 306-326.
Twomey, Christopher. 2006. “Chinese Strategic Culture: Survey and Critique. In Comparative Strategic Cultures Curriculum: Assessing Strategic Culture as a Methodological Approach to Understanding WMD Decision-Making by States and Non-State Actors, ed. Jeffrey A. Larsen, 1-16. Virginia: Defense Threat Reduction Agency.
Wendt, Alexander. 1995. “Constructing international politics.” International security 20(1): 71-81.
