Искуства дигитализације културног наслеђа у различитим установама: Градска библиотека у Сомбору, Црквена библиотека у Апатину и Сомборско певачко друштво

Sažetak

Циљ овог рада је да прикаже опсег, могућности и ограничења дигитализације културног наслеђа у библиотекама, установама или удружењима која поседују библиотечко-информациону грађу од завичајног и значајног интереса за грађане и историју места у којој се налазе. Истраживање је спроведено у сомборској Градској и матичној библиотеци „Карло Бијелицки”, Црквено-завичајној библиотеци подунавских Немаца у Апатину и Сомборском певачком друштву. Уочени проблем је како да се у мањим срединама континуираном дигитализацијом сачувају старе и ретке књиге, периодика, записи или документи и каква је подршка за то неопходна. Резултат спроведеног истраживања односи се на различите установе у сличном проблему које повезује разноврсна завичајна грађа и исти циљ, а то је да дођу до што већег броја корисника и новчаних средстава да би покренули процес дигитализације, сачували богату баштину и уступили је у дигиталној форми читалачкој публици. Закључак је да је неопходно: континуирано обезбедити финансирање дигитализације у свим установама културе које имају културно-завичајну грађу, боље надокнаде за запослене, омогућити видљивост оних удружења или организација које могу равноправно конкурисати за пројекте дигитализације, без обзира како су административно у систему регистровани.  Описани и наговештени проблеми су резултат анализе транскрипта неструктурисаних интервјуа са испитаницима из наведених установа.