Uputstvo autorima

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

Часопис Норма објављује оригиналне научне, прегледне и стручне чланке, научне критике, полемике, библиографске студије, као и приказе публикација из области педагогије, дидактике, методика разредне и предметне наставе, науке о књижевности и библиотекарства. Уколико је рад настао у оквиру научног пројекта, део је мастер, магистарске или докторске тезе, или је претходно био саопштен на неком научном или стручном скупу, податак о томе треба да буде дат у фусноти.

Слањем рукописа, аутори гарантују да он представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у часопису.  Рад који је већ био објављен у неком часопису или понуђен за објављивање у некој другој публикацији не може бити прештампан у часопису Норма. Након пријема радa уредништво доноси одлуку о томе који радови улазе у процес рецензирања.

Ради спречавања плагијата радови који улазе у процес рецензирања подвргавају се провери уз помоћ система iThenticate/CrossRef у оквиру сервиса СЦИндекс Асистент. Након провере, сваки рад оцењују два рецензента. Имена рецензената, као и имена аутора су анонимни. Након рецензирања, одлуку о објављивању, корекцији или одбијању рада, доноси редакција.

Часопис Норма се издаје је у режиму тзв. отвореног приступа. Допуштено је да се дело копира и дистрибуира у свим медијима и форматима, да се прерађује, мења и надограђује у било које сврхе, укључујући и комерцијалне, под условом да се на правилан начин цитирају његови првобитни аутори, постави линк ка оригиналној лиценци и назначи да ли је дело измењено. Корисници су при томе дужни да наведу пун библиографски опис чланка објављеног у овом часопису (аутори, наслов рада, наслов часописа, волумен, свеска, пагинација), као и његову DOI ознаку.

Достављање радова

Рукописи се достављају путем онлајн система за уређивање часописа развијеног од стране  Центра за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН). Приступ и регистрација за овај сервис врше се преко странице АСИСТЕНТ. Регистрација и постављање рукописа у овај систем врши се у неколико једноставних  корака (који су укратко објашњени на крају овог Упутства). Изузетно, могуће је рукописе доставити и директно на мејл редакције: norma@pef.uns.ac.rs.

Текстови треба да буду писани фонтом Times New Roman, величина слова 12 pt, проред 1.5, са маргинама од 2 cm са сваке стране. Табеле и дијаграми наводе се у самом раду. Слике се предају као за­себни документи у jpg или eps формату, при чему се у самом тексту, римским бројевима, јасно означава место на коме оне треба да се налазе. Користити АПА стил цитирања и навођења референци.

Уз све врсте радова доставља се превод наслова, сажетка и кључних речи на енглески језик (за приказе само наслов). Уколико је рад писан на енглеском језику ове елементе треба превести на српски језик.

Језик рада

Радови се објављују на српском или енглеском језику. Радови на српском језику објављују се на екавском или ијекавском књижевном наречју, ћирилич­ним писмом, односно латиничним уколико аутор инсистира на томе. Аутори су дужни да се придржавају савременог правописа.

Дужина рада

Комплетан рад (основни текст рада, списак референци, као и сажетак и кључне речи, укључујући и њихове преводе) требало би да буде дужине до 35.000 словних знакова, рачунајући и празна места. Редакција задржава право да објави и радове који премашују предвиђени обим, уколико то захтева посту­пак научне елаборације садржаја.

Писање рада

На насловној страни наводи се пуно име и презиме аутора (коаутора), назив институције, место и држава (уколико је аутор из иностранства), као и наслов рада. Функције и звање аутора се не наводе. Службена адреса и/или електронска ад­реса аутора даје се у напомени (фусноти) везаној за презиме аутора. Подаци о научно-истраживачком пројекту, као и назив институције која је финансирала пројекат, такође се наводе у фусноти везаној за наслов рада.

Насловна страна треба да садржи и сажетак и кључне речи на језику рада. У сажетку, који не би требало да премаши 1500 знакова, неопходно је укратко представити предмет истраживања, циљ, примењену методологију, као и резултате научног истраживања. Сажетак и кључне речи дати испод наслова, с левом маргином увученом 1 cm у односу на основни текст, фонтом 10 pt и проредом 1. Кључне речи (до десет речи) наводити испод сажетка. У истом облику је потребно навести превод наслова, сажетка и кључних речи, крају текста, после референци. Уколико аутор није у могућности да обезбеди коректан превод, уредништво ће га обезбедити.

Структура рада

Рад треба да има следеће елементе: име и презиме ауто­ра, назив установе у којој је аутор запослен, наслов рада, сажетак, кључне речи, текст рада, литературу и изворе, превод наслова, сажетка и кључних речи и прилоге. Овај редослед датих елемената уједно је и обавезујући. Пожељно је да текст рада, поготово ако је заснован на емпиријском истраживању, буде организован по стандардној схеми Увод, Методологија, Резултати и Дискусија. Наслове одељака треба јасно и прецизно формулисати, поравнати уз леву маргину, болдованим фонтом величине 12. Уколико се у тексту одељка користе поднаслови они се наводе курзивом исте величине. Наслове одељака и поднаслове није потребно нумерички означавати.

Цитирање и позивање на изворе у тексту

Цитирање и позивање на референце врши се искључиво у оквиру текста (не у фуснотама), према АПА стилу. Примери навођења најчешће коришћених референци у тексту:

Једaн аутор                            (Jovanović, 2013, str. 24)

                                                 (Petrović, 2012a, str. 35–36)

                                                 (Petrović, 2012b, str. 144)

Два аутора                            (Parsons & Bales, 1955, p. 45)

                                                 (Gavrilović i Marković, 2012)

Три или више аутора         (Duncan et al., 2013)

                                                 (Томановић и др., 2016, стр. 17)

Дело без аутора                  (Top 10 Reasons for Using Social Media, 2017)

                                                 (Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, 2005)

Колективно тело                 (Републички завод за статистику, 2018)

Закони                                   (Закон о раду, 2014, чл. 37, ст. 4, тач. 3)

Посредно цитирање          (Петровић, 2012, стр. 34, према Матић, 2018, стр. 45)

Уколико се наводи аутор чије је презиме за потребе писања рада транслитеровано или транскрибовано, приликом првог цитирања користе се угласте заграде у којима дајемо оригиналну графију: Вебер [Weber]. У наставку рада користимо транслитеровани или транскрибовани облик у тексту, а оригинални у парентезама.

Приликом истовременог позивања на неколико аутора унутар исте библиографске заграде, њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом (у зависности од писма рада) и одвајају тачком и зарезом. Не користити Ibidem или Исто у библиографској парентези.

Директно (дословно) цитирање у тексту врши се у склопу реченице, под наводницима, уколико цитат није дужи од тридесет речи. Уколико je цитат дужи од тридесет речи, издвојити га у нови параграф, без наводника, с левом маргином увученом 1 cm у односу на основни текст, фонтом 10 pt и проредом 1.

Литература

Од кључне је важности да се цитати и позиви на литературу у тексту и листа библиографских јединица на крају текста у потпуности слажу. Библиографске јединице се наводе писмом самог рада, без превођења, према АПА стилу. Прво се наводи листа референци на писму рада, прави се размак од једног реда, а затим се даје листа референци које су објављене другим писмом (уколико су такве референце коришћене).

У наставку су наводени примери библиографских јединица за различите врсте публикација.

Монографске публикације:

Антонић, С. (2011). Искушења радикалног феминизма. Београд: Службени гласник.

Parsons, T., & Bales, R. (1955). Family, Interaction, and Socialization Process. New  York: Free press.

Ellis, R. (2008). The Study of Second Language Acquisition (2nd ed.). Oxford: Oxford University Press.

Lappin, S., & Fox, C. (2015). The Handbook of Contemporary Semantic Theory. [Wiley Online Library]. doi: 10.1002/9781118882139.

Merriam-Webster's collegiate dictionary (11th ed.) (2005). Springfield, MA: Merriam-Webster.

Радови у часопису:

Heinz, W., & Kruger, H. (2001). Life-course: Innovations and Challenges for Social Research. Current Sociology, 49(2),  29–45. doi: 10.1177/0011392101049002004.

Антонић, С. (2013). Друштвена покретљивост у социјалистичкој Србији: један ревизионистички поглед. Социолошки преглед, XLVII(2), 145–170. doi:10.5937/socpreg1302145A.

Duncan, S., Carter, J., Phillips, M., Roseneil, S., & Stoilova, M. (2013). Why do people live apart together? Families, Relationships, Societies, 2. doi:10.1332/204674313X673419.

Поглавља у монографијама, радови у тематским зборницима:

Bobić, M. (2010). Partnerstvo kao porodični podsistem. U A. Milić i dr. (Prir.), Vreme porodica: sociološka studija o porodičnoj transformaciji u Srbiji (str. 115–145). Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta i Čigoja.

Dillard, J. P. (2020). Currents in the study of persuasion. In M. B. Oliver, A. A. Raney, & J. Bryant (Eds.), Media effects: Advances in theory and research (4th ed., pp. 115-129). Routlege.

Beechy, V. (1985). Familial Ideology and Social relation. In V. Beechy, & J. Donald (Eds.), Familial Ideology (pp. 98–120).  London: Open University Press.

Саопштења у зборницима са научних конференција:

Smith, S. P., & Hart, J. (2006, March 25-26). Evaluating Distributed Cognitive Resources for Wayfinding in a Desktop Virtual Environment. In 3D User Interfaces (3DUI'06). IEEE Symposium on 3D User Interfaces (3DUI), Alexandria (pp. 3-10). doi: 10.1109/VR.2006.60.

Rowling, L. (1993, September). Schools and grief: How does Australia compare to the United States. In Wandarna coowar: Hidden grief. 8th National Conference of the National Association for Loss and Grief (Australia), Yeppoon, Queensland (pp. 196-201). National Association for Loss and Grief.

Докторске дисертације, магистарске и мастер тезе (непубликованe):

Savić, S. (1978). Kako blizanci uče da govore [Nepublikovana doktorska disertacija]. Novi Sad: Filozofski fakultet.

Castle, C. (2001). Interpreters, docents and educators: Ways of knowing, ways of teaching in a history museum, an art gallery, and a nature centre [Unpublished doctoral dissertation]. University of Toronto. 

Докторске дисертације, магистарске и мастер тезе (публикованe или објављенe у базама података и дигиталним репозиторијумима):

Krstić, N. (2018). Reprodukcija simboličkih granica kroz porodične prakse u Srbiji [Doktorska disertacija, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu]. Nacionalni repozitorijum disertacija u Srbiji. http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/10302.

Zambrano-Vazquez, L. (2016). The interaction of state and trait worry on response monitoring in those with worry and obsessive-compulsive symptoms [Doctoral dissertation, University of Arizona]. UA Campus Repository. https://repository.arizona.edu/handle/10150/620615.

Документи институција:

Републички завод за статистику (2019). Месечни статистички билтен. Бр. 11. Бања Лука.

Ministry of Education (2020). Number of Students Enrolled in a College or University. Taipei: Ministry of Education in Taiwan, Department of Statistic.

Одреднице у лексиконима, речницима и енциклопедијама:

Lindgren, H. C. (2002). Stereotyping. In W. E. Craighead, & C. B Nemeroff (Eds.). The Corsini encyclopedia of psychology and behavioral science (Vol. 4, pp. 1617–1618). New York: Wiley.

Ilić, V. (2007). Funkcionalni odnosi. U A. Mimica i M. Bogdanović (Prir.). Sociološki rečnik (str. 157). Beograd: Zavod za udžbenike.

Закони:

Закон о основама система васпитања и образовања (2004), Службени гласник РС. Бр. 62.

Текст у дневним или периодичним новинама:

Лакић, Д. (2021, 4. март). Магични реализам филма. Политика, стр. 15.

Перић, Д. (2009, 3. септембар). Анархизам, инспирација губитника. НИН 3062. http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=46080.

Economics nudging people away from war (2017, December 16). The Age, 33.

Текстови са интернета:

Fake news is spreading on Facebook Messenger and Whatsapp (2017). https://www.axios.com/facebooks-next-fake-news-front ier-messaging-2498210127.html.

Kraizer, S. (2005). Safe child. http://www.safechild.org.

Уколико се говори о комплетном веб сајту (а не појединачној веб страници или документу), он се не наводи се у попису литературе, већ се у тексту наводи назив сајта и додаје URL адреса у заградама,:

Zvanični statistički podaci Republike Srpske mogu se pronaći na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (http://www.rzs.rs.ba).

We created our survey using Qualtrics (https://www.qualtrics.com).

Регистрација и пријава рукописа за АСИСТЕНТ

Регистрација

На почетној страници часописа Норма (https://aseestant.ceon.rs/index.php/norma/login) у СЦИндекс Асистенту, кликом на дугме Регистрација у доњем десном углу. Добићете екранску форму која садржи одељке Мој профил и Пријава где је потребно унети све тражене податке, чиме ћете аутоматски бити регистровани као аутор и читалац у часопису. Осим тога, ту су и три опције за одабир, од којих је обавезна прва којом дајете сагласност са изјавом о приватности. Преостале две опције нису обавезне. Одабиром треће опције, бићете регистровани  и као рецензент. Након уноса тражених података и одабира жељених опција, кликните на дугме Регистрација.

Пријава рукописа за часопис

Пријавите се на систем АСИСТЕНТ корисничким именом и лозинком које сте креирали приликом регистрације. На левој страни екранске форме налази се ставка Рукописи, у оквиру које се налазе картице Моја задужења и Архива. Кликните на дугме Нови рукопис (десно).

Екранска форма за унос новог рукописа састоји се од 5 ставки.  

У оквиру прве ставке, Почетак: одаберите језик рукописа, одаберите рубрику, означите све услове за предају рукописа, уколико је потребно унесите коментаре за уредника, означите сагласност у вези са изјавом о приватности и кликните на Сачувај и настави.

У оквиру друге ставке, Полагање рукописа, моћи ћете да приложите датотеку/е са рукописом. Рукопис може имати једну компоненту (текст рукописа), или више њих (уз текст рукописа још и слику, скуп података и слично). За сваку компоненту могуће је поставити датотеку. У делу Полагање датотеке, прво одаберите компоненту рукописа коју уносите. Датотеку можете додати превлачењем у одговарајуће поље или  кликом на Постави датотеку. Након тога, кликом на Настави, прелазите на део Преглед где можете изменити назив датотеке уколико је потребно и поново наставити. У делу Потврда можете завршити постављање датотеке (кликом на Заврши) или наставити са додавањем следећих датотека уколико их имате и поновити читав процес полагања датотеке. 

У оквиру ставке Унос метаподатака,  унети наслов, поднаслов, сажетак и кључне речи  на српском и енглеском језику, као и ауторе и списак референци. При уносу кључних речи, одвајајте их запетом (зарезом) или са Ентер. У случају да постоји више аутора, за додавање сваког следећег, користити дугме Додај аутора у десном углу. При уносу референци, свака референца мора бити у новом реду, без набрајања. Унете податке сачувајте (Сачувај и настави).

У четвртој ставци Потврда можете се вратити на претходне кораке и још једном их проверити. У случају да уочите да сте погрешно унели неку датотеку и да је морате мењати, у падајућем менију означите ону датотеку коју ћете мењати и поставите ону коју желите (иначе, оставите понуђену опцију: Ово није измењена верзија постојеће датотеке). Када се уверите да је све у реду, кликните на Заврши пријаву рукописа.

У оквиру пете ставке, Наредни кораци, добијате обавештење о успешно поднетом рукопису и могућим наредним корацима: 1. Урадити рецензију за пријављени рукопис (уколико сте у нашем систему регистровани и као рецензент и добили сте неки рукопис на рецензију), 2. Пријавити нови рукопис (уколико желите) и 3. Вратити се на корисничку страну. Када изаберете опцију Вратити се на корисничку страну добићете увид у рукописе које сте поднели и фазу у којој се тренутно налазе.

Постављање измењене верзије за други круг рецензије

 Када аутор добије обавештење о одлуци уредника, потребно је да се пријави у систем. Испод наслова рукописа налази се обавештење у вези са одлуком. У случају да рецензенти траже измене, обавештење је: Рукопис се мора поново поставити и послати у други круг рецензије. Кликом на рукопис отвара се нови прозор, где у оквиру ставке Преглед, под Обавештења, аутор може видети имејл послат од стране уредника који укључује и сугестије рецензената. Измењена верзија поставља се у део Измењене верзије (у оквиру ставке Рецензија), чиме ће та информација постати видљива у статусу 1. круга: Рукопис је поново постављен, ради другог круга рецензије.

Када аутор добије обавештење о коначној позитивној одлуци уредника (Објавити без измена), информација о тој одлуци ће бити видљива у Статусу рада и тиме ће рукопис прећи у фазу лектуре.

Лектура

Када лектор заврши иницијалну лектуру, аутор ће добити обавештење о томе. Пријавом у систем, аутор, десно од назива рукописа, добија две иконице (у облику документа и облачића). Оне указују на то да је постављена лекторисана датотека и да је започета дискусија од стране лектора.

Кликом на рукопис, отвара се ставка Лектура, одакле аутор преузима датотеку коју је поставио лектор. Кликом на наслов дискусије, добија се нова екранска форма где се види порука лектора. Аутор може да одговори лектору директно, без покретања нове дискусије. Уколико је аутор сагласан са изменама које је направио лектор, довољно је само да се одговори лектору кратком поруком. Уколико није сагласан, путем опције Постави датотеку, аутор поставља датотеку са својим изменама и шаље лектору.