Тешкоће у усвајању читања и писања код деце са апраксијом говора
Sažetak
Овладавањем вештинама читања и писања подстиче се интензиван лексички развој који побољшава способност говорног и писаног изражавања. Присуство кашњења или неког идентификованог поремећаја говора и/или језика на раном узрасту утиче на исход учења ових вештина. Циљ овог рада јесте да упозна читаоце са карактеристикама апраксије говора и да скрене пажњу на тешкоће које ова деца испољавају у процесу учења читања и писања. Апраксија говора представља тешкоћу у планирању и програмирању положаја говорних органа који су потребни за продукцију говорних гласова. Дуго се веровало да је ово искључиво моторни поремећај говора. Ипак, нова сазнања су променила аспект посматрања овог поремећаја када су код ове деце идентификоване и језичке сметње. Примарни разлог због којег деца са апраксијом говора теже усвајају читање и писање је кашњење у развоју фонолошке свесности, а познато је да она представља основу језичког система за учење академских вештина. Истраживања која се баве карактеристикама писаног језика код деце са апраксијом говора су оскудна, посебно на српском језику. Прегледом доступних радова уочено је да се наглашава присуство језичких сметњи за које се претпоставља да отежавају усвајање ових вештина, што касније резултира лошијим академским успехом.
Reference
Блажи, Д. и Опачак, И. (2011). Теоријски приказ дечје говорне апраксије и осталих језично-говорних поремећаја на темељу диференцијално-дијагностичких параметара. Хрватска ревија за рехабилитацијска истраживања, 47 (1), 49-63.
Блажи, Д., Фараго, Е. и Павић, П. (2017). Карактеристике фонолошке обраде деце с тешкоћама читања. Напредак, 158 (1-2), 33-48. Преузето са https://hrcak.srce.hr/187629
Голубовић, С. (2017,). Развој говора и комуникације: Социолингвистички и когнитивни развој говора. У Авдић, А. и Јунузовић-Жунић, Л. (Прир.), Унапређење квалитете живота деце и младих (стр. 19-28). Аранђеловац: Удружење за подршку и креативни развој деце и младих.
Голубовић, С. М., Радивојевић, Н. Д., и Јечменица, Н. Р. (2019). Фонолошке способности деце предшколског узраста. Иновације у настави - часопис за савремену наставу, 32(3), 74-89. https://doi.org/10.5937/inovacije1903074G
Голубовић, С., Јечменица, Н., Суботић, С., и Кобац, Д. (2019). Развој фонолошке свесности код деце узраста од шест до осам година. Примењена Психологија, 12(2), 157–182. https://doi.org/10.19090/pp.2019.2.157-182
Динић Маринковић, Милица. (2020). Индекс понављања специјализованог вокабулара у уџбеницима за други циклус обавезног образовања. doi: 10.18485/dpls_pld.2020.6.ch10.
Кнежевић, Д., Блажи, Д. и Хостонски Ј. (2020): Говорно-моторичке способности ђеце с кашњењем у језично-говорном развоју, Клиничка психологија, 13, 1-2, 35-46. doi: 10.21465/2020-KP-1-2-0003
Рончевић, Б. (2005). Индивидуалне разлике у разумијевању при читању. Психологијске теме, 14. (2.), 55-77. Преузето са s https://hrcak.srce.hr/11841
Gillon, G., & Moriarty, B. (2007). Childhood аpraxia of speech: Children at risk for persistent reading and spelling disorder. Seminars in Speech and Language, 28(1), 48-57. doi:10.1055/s-2007-967929
Joystackhouse. (1982). An investigation of reading and spelling performance in speech disordered children. British Journal of Disorders of Communication, 17(2), 53-60.
Lewis, B. A., Freebairn, L. A., Hansen, A. J., Iyengar, S. K., & Taylor, H. G. (2004). School-age follow-up of children with childhood apraxia of speech. Language, speech, and hearing services in schools, 35(2), 122–140. https://doi.org/10.1044/0161-1461(2004/014)
Marquardt, T. P., Jacks, A., & Davis, B. L. (2004). Token-to-token variability in developmental apraxia of speech: three longitudinal case studies. Clinical linguistics & phonetics, 18(2), 127–144. https://doi.org/10.1080/02699200310001615050
Marquardt, T. P., Sussman, H. M., Snow, T., & Jacks, A. (2002). The integrity of the syllable in developmental apraxia of speech. Journal of communication disorders, 35(1), 31–49. https://doi.org/10.1016/s0021-9924(01)00068-5
McNeill, B. C., Gillon, G. T., & Dodd, B. (2009). A longitudinal case study of the effects of an integrated phonological awareness program for identical twin boys with childhood apraxia of speech (CAS). International journal of speech-language pathology, 11(6), 482–495. https://doi.org/10.3109/17549500902842583
McNeill, B. C., Gillon, G. T., & Dodd, B. (2009). Phonological awareness and early reading development in childhood apraxia of speech (CAS). International journal of language & communication disorders, 44(2), 175–192. https://doi.org/10.1080/13682820801997353
Miller, G. J., & Lewis, B. A. (2022). Reading skills in children with suspected childhood apraxia of speech and children with reading disorders: same or different?. Language, speech, and hearing services in schools, 53(4), 985–1005. https://doi.org/10.1044/2022_LSHSS-21-00149
Miller, G. J., Lewis, B., Benchek, P., Freebairn, L., Tag, J., Budge, K., Iyengar, S. K., Voss-Hoynes, H., Taylor, H. G., & Stein, C. (2019). Reading outcomes for individuals with histories of suspected childhood apraxia of speech. American journal of speech-language pathology, 28(4), 1432–1447. https://doi.org/10.1044/2019_AJSLP-18-0132
Morgan, A. T., & Vogel, A. P. (2008). Intervention for childhood apraxia of speech. The Cochrane database of systematic reviews, (3), CD006278. https://doi.org/10.1002/14651858.CD006278.pub2
Murray, E., McCabe, P., & Ballard, K. J. (2014). A systematic review of treatment outcomes for children with childhood apraxia of speech. American Journal of Speech-Language Pathology, 23(3), 486-504. doi: 10.1044/2014_AJSLP-13-0035
Newmeyer, A. J., Aylward, C., Akers, R., Ishikawa, K., Grether, S., deGrauw, T., Grasha, C., & White, J. (2009). Results of the sensory profile in children with suspected childhood apraxia of speech. Physical & occupational therapy in pediatrics, 29(2), 203–218. https://doi.org/10.1080/01942630902805202
Pagliarin, K. C., Gubiani, M. B., Rosa, R. R., & Keske-Soares, M. (2022). Performance in the accuracy task in children with Childhood Apraxia of Speech after an integrated intervention of literacy and motor skills. CoDAS, 34(2), e20210126. https://doi.org/10.1590/2317-1782/20212021126
Shakibayi, M. I., Zarifian, T., & Zanjari, N. (2019). Speech characteristics of childhood apraxia of speech: A survey research. International journal of pediatric otorhinolaryngology, 126, 109609. https://doi.org/10.1016/j.ijporl.2019.109609
Snowling, M., & Stackhouse, J. (1983). Spelling performance of children with developmental verbal dyspraxia. Developmental medicine and child neurology, 25(4), 430–437. https://doi.org/10.1111/j.1469-8749.1983.tb13787.x
Stackhouse, J. & Snowling, M. (1992). Barriers to literacy development in two cases of developmental verbal dyspraxia. Cognitive Neuropsychology, 9, 273–299.
Stein, C. M., Benchek, P., Miller, G., Hall, N. B., Menon, D., Freebairn, L., Tag, J., Vick, J., Taylor, H. G., Lewis, B. A., & Iyengar, S. K. (2020). Feature-driven classification reveals potential comorbid subtypes within childhood apraxia of speech. BMC pediatrics, 20(1), 519. https://doi.org/10.1186/s12887-020-02421-1
Thoonen, G., Maassen, B., Gabreëls, F., Schreuder, R., & de Swart, B. (1997). Towards a standardised assessment procedure for developmental apraxia of speech. European journal of disorders of communication : the journal of the College of Speech and Language Therapists, London, 32(1), 37–60. https://doi.org/10.3109/13682829709021455
