Ставови будућих васпитача према значају музичког васпитања за децу предшколског узраста

Nataša Đuragić

doi:10.5937/norma29-49356

Nataša Đuragić Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Novi Sad

DOI: https://doi.org/10.5937/norma29-49356

Ključne reči: музичко васпитање деце, културно-педагошка клима, музичко образовање васпитача, слушање музике, улога наставника

Sažetak

Рад се бави приказом ставова студената Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду према значају музичког васпитања за децу предшколског узраста, те испитивањем потенцијалних корелата тих ставова у виду претходног музичког образовања или искуства, културно-педагошке климе породице и социодемографских фактора. Приступ истраживању као и резултати постављени су у два дела. Први део истраживања спроведен је на узорку од 225 студената друге и треће године ВШССОВ у Новом Саду. Истраживање је рађено методом неексперименталног типа, техником анкетирања и скалирања, инструментима посебно конструисаним за потребе овог истраживања. Резултати истраживања показују да студенти износе веома позитивне ставове према значају музичког васпитања за децу предшколског узраста, али да постоје разлике између нивоа позитивности ставова студената друге и треће године студија. Други део истраживања представља квалитативно истраживање, које за циљ има испитивање узрока разлике у ставовима између студената друге и треће године, промену интересовања за музику и музичко-извођачке предмете у току студија, као и у коликој мери је измена и допуна силабуса музичко-извођачких предмета утицала на наведене разлике. Један од циљева истраживања је био и испитивање улоге наставника у формирању и даљој афирмацији ставова студената према значају музичког васпитања. Истраживање је спроведено на узорку од 50 студената, а рађено је техником анкетирања и анализе садржаја. Анализа садржаја показала је да већина студената измене у силабусу перципира позитивно због повећања стручних компетенција и осећања личног задовољства и самопостигнућа. Такође, већина студената посматра наставника као кључну фигуру у спознавању и унапређењу сопствених музичких потенцијала. Добијени резултати отварају простор за осмишљавање програма за повећање музичко-извођачких компетенција студената васпитачких школа, како би они у будућности могли омогућити адекватну музичку стимулацију деци у предшколским установама.

Reference

Bainger, L. (2010). A Music Collaboration with Early Childhood Teachers. Australian Journal of Music Education, 2, 17–27.
Bačlija Sušić, B., Miletić, A. (2019). Značenje glazbenih aktivnosti za djetetov razvoj iz perspektive studenata ranog predškolskog odgoja i obrazovanja u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji. U: Svalina, V. (ured.), Zbornik radova sa šestog međunarodnog simpozija glazbenih pedagoga „Glazbena pedagogija u svjetlu sadašnjih i budućih promjena“, 6, 200–214.
Bogunović B., Polovina N. (2007). Obrazovno-materijalni kontekst porodice i odnos učenika prema školovanju. Pristupljeno: 30.07.2007.
Denac, O. (2008). A case study of preschool children's musical interests at home and at school. Early childhood education journal, 439–444.
Despić, D. (2013). Muzička umjetnost. Podgorica: Muzički centar Crne Gore.
Đorđević, J. (2002). Svojstva nastavnika i procenjivanje njegovog rada. Vršac: Viša škola za ovrazovanje vaspitača.
Đuragić, N. (2017). Muzičke preferencije budućih vaspitača. U: Marinković, L. (ured.), Zbornik radova sa interdisciplinarne naučno-stručne konferencije sa međunarodnim učešćem „Svakodnevni život deteta“, 269–279.
Đuragić, N., Šimoković, K., Mihić, V. (2017). Povezanost muzičkog obrazovanja i iskustva sa porodičnom kulturno-pedagoškom klimom budućih vaspitača. Pedagoška stvarnost, 2, 145–160.
Đuragić, N. (2018). Aspekti menjanja i unapređenja muzičkog obrazovanja budućih vaspitača. Inovacije u nastavi, 32 (1), 148–166.
Živković, V. (2021). Slušanje muzike u kontekstu razvijanja i podsticanja kreativnog mišljenja kod učenika viših razreda osnovne škole. Norma, 26 (2), 205-223.
Ilić, M. (2022). Značaj muzičko-pedagoškog rada Zorislave M. Vasiljević za nastavu muzičke kulture u mlađim razredima onsovne škole. Norma, 27 (1), 69-83.
Jeremić, B., Stanković, E. (2019). Metodika nastave muzičke kulture za predškolski i mlađi školski uzrast. Sombor: Pedagoški fakultet.
Hallam, S. (2006). Music Psychology in Education, London: Institute of Education, University of London.
Leman, A., Sloboda, Dž., Vudi, R. (2012). Psihologija za muzičare, Novi Sad: Psihopolis institut, Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Levitin, D. (2011). Muzika i mozak. Novi Sad: Psihopolis.
Matić, E., Mirković-Radoš, K. (1986). Muzika i predškolsko dete. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Meyer, H. (2002). Didaktika razredne kvake. Zagreb: Educa.

Munćan, S. (2023). Autonomija učenika kao cilj vaspitanja i obrazovanja. Norma, 28 (2), 181-195.
Nikolić, L. (2015). Faktori sticanja i razvoja muzičkih kompetencija kod studenata učiteljskih studija (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
Peery J., C. & Perry W., I. (1986). Effects of Exposure to Classical Music on the Musical Preferences os Preschool Children. Jorunal of Research in Music Education, 34 (1), 24–33.
Plavša, D. (1961). Moje dete i muzika. Beograd: Narodna knjiga.
Radoš, K. (2010). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.
Reilly, M. L. (1969). Preschool teachers need music. Music Educators Journal, 55 (8). 40–42.
Scott-Kassner, C. (1999). Developing Teachers for Early Childhood Programs. Special focus: Music and Early Childhood. Music Educators Journal, 86, (1), 19–25.
Tomčić, L. (2021). Značaj uvažavanja stilova učenja u nastavnom procesu – primer Kolbovog modela iskustvenog učenja. Norma, 26 (1), 67-79.
Vasiljević, Z. (2000). Rat za srpsku muzičku pismenost – Od Milovuka do Mo¬kranjca. Beograd: Prosveta.
Vasiljević, Z. (2006). Мetodika muzičke pismenosti: udžbenik za studente Univerziteta umetnosti i Učiteljskog fakulteta. Beograd: Zavod za udžbenike.