СВЕТОСАВСКЕ ПРОСЛАВЕ СРПСКИХ ШКОЛА У БИТОЉСКОМ ВИЛАЈЕТУ ОД 1898. ДО 1912. ГОДИНЕ
Sažetak
РЕЗИМЕ
У раду је реч о светосавским прославамасрпских школа у Битољском вилајету у периоду од 1898. до 1912. године и утицају тих прослава на очување традиције, подизање националне свести и одржавање основних духовних вредности српског народа у овој области. После затварања српских школа и протеривања учитеља за време Велике источне кризе, дозвола за њихово поновно отварање у Битољском вилајету добијена тек марта 1897. године. Српски народје празновао све хришћанске празнике и на тај начин уздизао свој национални дух. Од свих свечаности издвајале су се оне које су посвећене првом српском архиепископу, просветитељу и учитељу Светоме Сави.Покушали смо да на основу сачуване архивске грађе, извештаја дописника Цариградског гласника и релевантне литературе опишемо програм и начин прослављања овог изузетно значајног датума српске историје. Ове прославе показивале су да културни живот Срба у Турској није био замро. Српски народ је у овим прославама и чувању других традиција тражио наду која му је са свих страна одузимана. На основу наведених докумената се може закључити да је Светосавски култ био врло јак код српског становништва у Битољском вилајету, и поред противљења турских власти и притисака бугарске егзархата успостављеног на овој територији. Непризнавање српске народности и притисак са свих страна уједињавало је Србе како би одбранили и сачували своје обичаје. Светосавске прославе у српским школама у Битољском вилајету представљају потврду свести српског становништва о својим коренима и постојању. Жеља српског становништва да овај празник што достојније обележи представља његово тихо али упорно опирање наметнутим проблемима.Разноврсност у решавању проблема показивала је његову духовну снагу и виталност и након вишевековног боравка под турском влашћу.
Reference
Neobjavljeni izvori:
Arhiv Srbije, Ministarstvo inostranih dela, Političko-prosvetno odeljenje (AS, MID, PPO).
Arhiv Srbije, Kraljevsko srpsko poslanstvo u Carigradu (AS, KSPC, fasc. 65, 66, 69, 70, 71, 72, 73.
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, Zaostavština Mihaila Ristića (ASANU, MR, 14243.
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, (ASANU, Pera Ž. Ilić, „Na narodnoj mobi“, 10705).
Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti, (ASANU, Zaostavština Stevana Simića, rukopis, inv.br. 13313. „Uspomene o ljudima i događajima u Makedoniji od 1912. do 1941. Godine”.
Arhivsko odeljenje Narodne biblioteke Srbije, Posebna zbirka, fascikla Jovan Hadži Vasiljević (PZ NBS, F JHV) P 413.
Objavljeni izvori:
Aleksić-Pejaković, Lj. i Anić, Ž.(2008). Dokumenta o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914, knj. II, sv. 4/2, juli-decembar 1907. i Dodatak 2 za tu godinu, Beograd: SANU.
Aleksić-Pejaković, Lj. (2008). Dokumenta o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914, knj. II, Dodatak 1 (Organizacija Srpska odbrana 1903-1905), Beograd: SANU.
Radenić, A. (1991). Dokumenta o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914, knj. I, sv. I, (29. maj/11. jun 1903- 14/27. februar 1904), Beograd: SANU.
Radenić, A. (1998). Dokumenta o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914, knj. I, sv. II, (15/28. februar 1904-31. decembar1904/13. januar 1905), Beograd: SANU.
Literatura:
Božović, G. (1908). Pismo iz Bitolja. Proslava Svetoga Save, Carigradski glasnik, br. 5, 1. februar 1908. godine, 1.
Dedović, V. (2016). Rad Srbije na zaštiti državnih i nacionalnih interesa u Makedoniji od 1885. do 1912. godine, Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet.
Đilas, J. (1969). Srpske škole na Kosovu od 1856. do 1912. godine, Priština.
Hadži Vasiljević, J. (1928). Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastimau XIX veku, Beograd.
Hadži Vasiljević, J. (1911). Grad Bitolj, Brastvo (Beograd), XIV, 202-258.
Hadži Vasiljević, J. (1935). Sveti Sava, Kalendar Vardar za 1936. godinu, XXIV, 130-142, Beograd.
Ivanić, I. (1902). Iz crkvene istorije Srba u Turskoj u XVIII i XIX veku, Beograd-Novi Sad.
Ivanić, I. (1908). Maćedonija i Maćedonci, opis zemlje i naroda, knj. II, Dodatak, Crna knjiga, Spisak Srba poginulih od 1897-1909. godineod agenata bugarskog komiteta u južnoj Staroj Srbiji i Maćedoniji , Novi Sad.
Jovanović-Kodža, A. (1937). Srpske škole i četnički pokret u Južnoj Srbiji pod Turcima, U: Spomenica 25-godišnjice oslobođenja Južne Srbije, 271-307, Skoplje.
Jovanović, M. J. (1990), Južna Srbija od kraja XVIII veka do oslobođenja, (reprint izdanje), Beograd.
Milićević, M. (1868), Škole u Srbiji, Glasnik učenog društva, XXIV, Beograd.
Novakov, A. (2014). Srednje srpske škole u Osmanskom carstvu, (1878-1912), doktorska disertacija, Novi Sad: Filozofski fakultet.
Pejin, J. (1999). O obnovi rada i osnivanju srpskih škola u Makedoniji 1897. godine, Vardarski zbornik, 1, 323-327.
Stanić, M. (1999). Uspomene na mitropolite sa kojima sam radio – Mihaila Ristića, Vardarski zbornik, 2, 69-141.
Stojančević, V. (1999). Političke i crkveno-školske prilike kod stanovništva srpske nacionalnosti u Bitoljskom vilajetu početkom XX veka, Vardarski zbornik, 1, 27-51.
Šešum, U. (2013), Društvo protiv Srba 1897-1902. Metodi i mere bugarske diplomatije, Egzarhije i Bugarsko-makedonsko odrinske revolucionarne organizacije protiv širenja srpskog uticaja u Južnoj Staroj Srbiji i Makedoniji 1897-1902, Srpske studije, 4/2013, 73-103.
Šešum, U. (2020), Srpske škole i učitelji u Staroj Srbiji i Makedoniji u Velikoj istočnoj krizi, Zbornik radova sa naučnog skupa Jovan Ristić, državnik i diplomata, - Berlinski kongres – (140 godina od međunarodnog priznanja i nezavisnosti Srbije), održanog 28. novembra 2018. godine u Kragujevcu, 147-200, Kragujevac: Istorijski arhiv Šumadije.
Tomić, S. (1936). Proslava Svetoga Save u srpskim školama u vreme Tursko u Staroj Srbiji i Makedoniji, Južni pregled (Skplje), I/1936, 11-36.
Veselinović, M.V. (1897). Statistika srpskih škola u Turskoj (u Staroj Srbiji i Makedoniji) za 1895/1896. školsku godinu, Beograd.
Veselinović, M.V. (1908). Sveti Sava. Školski zaštitnik u Srba, Brastvo (Beograd), br. XII–XIII, 21-133, Beograd.
Vučetić, B. (2014). Prosvetni rad Srbije u Turskoj od 1820. do 1912. godine, Mešovita građa, nova serija, knj. XXXV, 263-300, Beograd.
Vučetić, B. (2018). Uspomena o ljudima i događajima u Makedoniji Stevana Simića, Mešovita građa, nova serija, knj. XXXIX, 233-258, Beograd.
Zafirović, S. (1934). Srpske gimnazije u Carigradu, Solunu i Skoplju, Istorijski pregled njihova života i rada (1892-1894), U: Spomenica četrdesetogodišnjice Državne muške gimnazije u Skopqu (1894-1934)-1934, uredio S. Zafirović, 74-77, Skoplje.
Zafirović, S. (1937). Istorija naše nacionalne prosvete u Južnoj Srbiji do 1912. godine, Južna Srbija, I, 43-49, Beograd.
Živković Hristić, Z. (2009). Sećana Svetozara Tomića na Svetosavske proslave u Staroj Srbiji i Maćedoniji krajem XIX i početkom XX veka, Bratstvo, XIII, 191-200.
Štampa:
Carigradski glasnik (Carigrad), (1895-1908).