МЕТОДЕ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ У БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА
Sažetak
Адекватна анализа борбе обавештајних служби против терористичких организација захтева приступ који се темељи на методама и средствима деловања обавештајних институција. Тероризам је међу најзаступљенијим безбедносним претњама у медијима и у јавном дускурсу. Све већа бруталност терористичких група и организација, често помињање у јавности и виралност терористичких аката на друштвеним мрежама довели су до тога да се створи специфичан страх према тероризму, због чега је рано откривање и заустављање терористичког деловања од изузетне важности. На пољу превентивног деловања против тероризма најважнију улогу имају обавештајне институције.Обавештајне институције пре свега користе специфичне методе и технике прикупљања података о терористичким претњама чиме се омогућава њихово откривање и пресретање. Поред тога, обавештајне институције се користе и необавештајним методама борбе које захтевају посебну анализу. Са друге стране, терористичке организације, поред извођења терористичких аката спроводе и делатности усмерене на ометање и дезавуисање обавештајних институција, што додатно отежава борбу против тероризма.
Reference
Aftergood, Steven. 2009. „A GEOINT Analysis of Terorism in Afghanistan.”Federation of American Scientists [FAS]. 3. mart. https://fas.org/blogs/secrecy/2009/05/geoint_terrorism/.
Бајагић, Младен. 2015. Методика обавештајног рада, друго, измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијскаакадемија.
Bergman, Ronen, and Mark Mazzetti. 2022. „The Battle for the World's Most Powerful Cyberweapon.” The New York Times Magazine. Jun 28. https://www.nytimes.com/2022/01/28/magazine/nso-group-israel-spyware.html.
Brent L. Smith, Jackson Cothren, Paxton Roberts and Kelly R. Damphousse. 2008. „Geospatial Analysis of Terrorist Activities: The Identification of Spatial and Temporal Patterns of Preparatory Behavior of International and Environmental Terrorists.” University of Arkansas. 26. februar. https://www.ojp.gov/pdffiles1/nij/grants/222909.pdf.
Byron Hunter, Thomas. 2009. „Targeted Killing: Self-Defense, Preemption, and the War on Terrorism.” Journal of Strategic Security 2 (2):1-52.
Counter Terrorism Policing. 2022. „Two men convicted of terorrism after digital experts hack devices and find Daesh propaganda.” November 3. https://www.counterterrorism.police.uk/two-men-convicted-of-terrorism-after-digital-experts-hack-devices-find-daesh-propaganda/.
Gaćinović, Radoslav. 2016. “Fiksiranje totalitarnog cilja i moć međunarodnog terorizma”. Politika nacionalne bezbednosti, No. 1/2016, str. 47-66.
Defence Intelligence Agency USA [DIA]. 2022. MASINT: Measurement and Signature Intelligence. Washington: Defence Intelligence Agency USA.
Despotović, Ljubiša, i Vanja Glišin. 2021. Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika. Sremski Karlovci: Kairos.
Diaz, Gustavo, and Alfonso Merlos. 2008. „The role of intelligence in the battle against terrorism on the internet: revising 3/11”. Research Institute for European and American Studies. January. https://www.files.ethz.ch/isn/48473/rieaspaper117.pdf.
Димитријевић, Војин. 2000. Тероризам. Београд: Библиотека: Самиздат.
Encyclopedia of Espionage (Encyclopedia.com). 2023. „MASINT: Measurement and Signature Intelligence”. May 5. https://www.encyclopedia.com/politics/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/measurement-and-signatures-intelligence-masint.
FAS: Intelligence Resource Program. 2000. „Measurement and Signature Intelligence (MASINT).” May 8. https://irp.fas.org/program/masint.htm.
Geneva Center for the Democratic Control of Armed Forces [DCAF]. 2017. SSR Backgrounder: Intelligence Services – Roles and responsibilities in good security sector governance. Geneva: Geneva Center for the Democratic Control of Armed Forces.
Global Security. 2023. „Imagery Intelligence.” 13. april. https://www.globalsecurity.org/intell/library/policy/army/fm/2-0/chap7.htm.
Intelligence Funcion: Signals Intelligence (SIGINT). 2023. 18. april. https://repository.library.georgetown.edu/bitstream/handle/10822/1041704/GUIX-501-01-14-W7-S4.pdf?sequence=1.
JEM Engenering. 2021. „SIGINT, ELINT and COMINT.” November. https://jemengineering.com/blog-sigint-elint-comint/.
Jevtović, Zoran. 2016. “Uloga društvenih mreža u promociji sajber terorizma”. Politika nacionalne bezbednosti, No. 1/2016, str. 99-119.
Кривични Законик Републике Србије. „Службени гласник Републике Србије”. бр. 64/2017, 104/2018 – одлука УС, 15/2021 и 89/2021, Члан 391.
Крстић, Марко. 2016. „Улога обавештајног фактора у борби против тероризма.” CIVITAS. 6 (1): 94-116.
Мијалковић, Саша. 2010. „Обавештајне структуре терористичких и криминалних организација.” НБП: Наука, безбедност, полиција – Журнал за криминалистику и право 15 (2): 101-114.
Мијалковић, Саша. 2015. Национална безбедност – треће, измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Мијалковски, Милан. 2009. Обавештајне и безбедносне службе. Београд: Факултет безбедности у Београду – Службени гласник Републике Србије.
Милетић, Душан. 2019. „Тероризам као критичан догађаj”. Масте рад. Универзитет у Београду: Факултет безбедности.
Murrett, Robert B. 2006. „Geospital Intelligence (GEOINT) – Basic Doctrine”. Office of Geospital-Intelligence Menagement. 21. mart. https://irp.fas.org/agency/nga/doctrine.pdf.
Nino, Michele. 2007. „The Abu Omar case in Italy and the effects of CIA extraordinary renditions in Europe on law enforcement and intelligence ac tivities.” International Review of Penal Law 78 (2007/1-2): 113-141. https://www.cairn.info/revue-internationale-de-droit-penal-2007-1-page-113.htm.
Nomi, Rachele. 2021. „HUMINT: The human intelligence discipline.” Grey dynamics, October 23.https://greydynamics.com/humint-the-human-intelligence-discipline/#20_HUMINT_One_of_the_Six_Basic_Collection_Discipline.
Policy Center for the New South. 2022. „OSINT and Counter-Terrorism: Access to Data and (AI) Technologies in Africa.” June 15. https://www.policycenter.ma/events/osint-and-counter-terrorism-access-data-and-ai-technologies-africa.
Ронин, Роман. 2009. Обавештајни рад. Београд: Службени гласник. Факултет безбедности – Универзитет у Београду.
Симеуновић, Драган. 2009. Тероризам – општи део. Београд: Правни факултет.
Стајић, Љубомир. 2021. Основи система безбедности – са основана истраживања безбедносних појава. Нови Сад: Правни факултет у Новом Саду. стр. 231.
The Directorate for Mathematical and Fhysical Sciences [NSF], and The Intelligence Comunity. 2002. „Approaches to Combat Terrorism [ACT]: Opportunities for Basic Research.” November 19-21. https://www.nsf.gov/attachments/102809/public/ACT.pdf.
Трбојевић, Милован. 2017. „Необавештајни облик деловања обавештајних служби.” Српска политичка мисао 58 (4/2017): 319-334. doi: https://doi.org/10.22182/spm.5842017.17.
USC Dornsife. 2006. „4 Uses of Geospatial Intelligence.” April 15. https://gis.usc.edu/blog/4-uses-of-geospatial-intelligence/.
U.S. Department of Justice. 1999. „Tracking Terorists Through Open Source”. 1. april. https://www.ojp.gov/ncjrs/virtual-library/abstracts/tracking-terrorists-through-open-sources.
Weinberg, Leonard. Ami Pedahzur, and Sivan Hirsch-Hoefler. 2004. „The Challenges of Conceptualizing Terrorism”. Terrorism and Policical Violence 16 (4): 777–794. doi: https://doi.org/10.1080/095465590899768.
Живаљевић, Дргана, иЈуговић, Александар. 2014. „Тероризам као безбедносни проблем и друштвена девијација”.НБП: Наука, безбедност, полиција – Журнал за криминалистику и право 1 (1): 85-96.