ВОЈНА НЕУТРАЛНОСТ И САРАДЊА КАО ИНСТРУМЕНТИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

  • Milica Ćurčić Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Univerzitet u Beogradu
  • Jelena Dinić Univerzitet Singidunum, Beograd
Ključne reči: војна неутралност, стратегија националне безбедности, национални интерес, сарадња, европске интеграције, безбедносне претње, Косово и Метохија

Sažetak


Војна неутралност и сарадња представљају есенцијалне елементе у процесу остваривања националног интереса Републике Србије оличеног у очувању суверенитета, независности и територијалног интегритета. Творци стратешких докумената у области националне безбедности сместили су противправно, једнострано проглашену независност Косова и Метохије и деловање екстремистичких група на наведеној територији Републике Србије у кластер највећих безбедносних претњи које угрожавају безбедност Републике Србије. Идентификацијом основних појмова из постојећих стратегија националне безбедности као кровних докумената за анализу перспективе Републике Србије, уз одређивање начина на који су концептуализовани наведени појмови, генеришу се увиди у погледу националног односа према Косову и Метохији. Компаративном анализом сегмената постојећих стратегија, на основу утврђених категорија и у оквиру сегмената који се непосредно или посредно односе на Косово и Метохију, могуће је констатовати успешност примене дефинисаних инструмената. Сарадња са другим државама посредством европских интеграција и билатералне сарадње са државама Западног Балкана, САД, Индије, Русије и Кине уздигнута је стратешким документима на ниво националног интереса. Војна неутралност као део политике националне безбедности имплицитно је поменута у стратешким документима, отварајући коридор за различита тумачења. Формулисање одговорне политике националне безбедности као ултимативног циља подразумева кохерентан приступ у анализи комплексне мреже односа између актера на међународној политичкој сцени и дубинско разумевање импликација наведених процеса на остваривање националног интереса Републике Србије.

Reference

Врачар, Милинко, и Милица Ћурчић. 2022. „Војна неутралност Републике Србије као стратегијска категорија.” У Перспективе војне неутралности Републике Србије: између оспоравања и утврђивања, ур. Александар Митић и Петар Матић, посебно издање Српска политичка мисао: 41–65. DOI: 10.22182/spm.specijal2022.2.

Драгишић, Зоран. 2009. „Безбедност и вредности.” Српска политичка мисао 4: 181–200.

Закон о изменама и допунама Закона о одбрани, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 36/18.

Јовановић, Милош. 2022. „Значење војне неутралности.” У Перспективе војне неутралности Републике Србије: између оспоравања и утврђивања, ур. Александар Митић и Петар Матић, посебно издање Српска политичка мисао: 67–99. DOI: 10.22182/spm.specijal2022.3.

Јончић, Милош. 2022. „Војно несврставање појам, развој и перспективе.” У Перспективе војне неутралности Републике Србије: између оспоравања и утврђивања, ур. Александар Митић и Петар Матић, посебно издање Српска политичка мисао: 189–220. DOI: 10.22182/spm.specijal2022.7.

Конференција о приступању ЕУ – Србија: Приступни документ. Заједничка позиција Европске Уније. Брисел, 30. новембар 2015. године

Милићевић-Пророковић, Јелена. 2014. „Либерални институционализам.” У Међународна безбедност: теоријски приступи, ур. Милан Липовац и Драган Живојиновић, 179–196. Београд: Иновациони центар Факултета безбедности; Нови Сад: Академска књига.

Министарство спољних послова Републике Србије [МСП]. н.д. „Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ.” Министарство спољних послова Републике Србије. Последњи приступ 19. априла 2022. https://www.mfa.gov.rs/spoljna-politika/bezbednosna-politika/zajednicka-bezbednosna-i-odbrambena-politika-eu.

Навари Корнелија. 2008. „Либерализам.” У Увод у студије безбедности, ур. Пол Вилијамс, 72–89. Београд: Службени гласник и Факултет безбедности.

Резолуција Народне скупштине Републике Србије о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 125/07.

Симић, Драган. 2002. Наука о безбедности-савремени приступи безбедности. Београд: Јавно предузеће службени лист СРЈ и Факултет политичких наука.

Стајић, Љубомир, Ненад Радивојевић, и Владан Мирковић. 2017. „Неки аспекти унутрашње безбедности као елемената Стратегије националне безбедности Републике Србије.” Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 4: 1325–1342.

Стратегија националне безбедности Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 88/09.

Стратегија националне безбедности Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 94/19.

Стратегија одбране Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 88/09.

Стратегија одбране Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 94/19.

Baldwin, David, 1997. “The Concept of Security.” Review of International Studies 23 (1): 5–26.

Ćurčić, Milica, Milan Ljušić, i Marina Filipović. 2024. “The Economics factors of the Serbian military neutrality.” In International Multidisciplinary Conference “Challenges of Contemporary Higher Education – CCHE 2024” ed. Branko Savić, 628–634. Belgrade: Challenges of Contemporary Higher Education.

Nuechterlein, Donald. 1976. “United States National Interest in a Changing World.” The University Press of Kentucky British Journal of International Studies 2 (3): 246–266.

Steans, Jill, Pettiford Lloyd, Diez Thomas, and El-Anis Imad. 2010. An Introduction to International Relations Theory. Pearson: London – Milan.

Wolfers, Arnold. 1952. “‛National Security’ as an Ambiguous Symbol.” Political Science Quarterly, 67 (4): 481–502.

Objavljeno
2024/11/28
Rubrika
Прегледни рад