НАДОКНАДА ЗА ЈАВНУ СЛУЖБУ ЗА ВРЕМЕ РАТА И ДИСКРИМИНАЦИЈА КАО ФАКТОРИ МАРГИНАЛИЗАЦИЈЕ РАТНИХ ВЕТЕРАНА
Sažetak
Учешће у рату представља интензивно психофизичко трошење. Последице могу бити у распону од ратне трауматизације до губитка физичке способности. Ратни ветерани по повратку из рата имају проблем са адаптацијом на цивилни живот што представља висок ризик од маргинализације. Државе ублажавају последице овог процеса разним мерама збрињавања популације. Досадашња истраживања, иако не велика, показују недостатак збрињавања ове популације и њихово незадовољство односном државе и друштва према њима. У тексту ће се одговорити на питање да ли се ратни ветерани у Србији могу сматрати маргинализованом групом и који су узроци тога. Закључак је да ратни ветерани јесу маргинализовани зато што нису добили адекватну надокнаду за јавну службу у најопаснијем тренутку, али и зато што је направљена дискриминација унутар саме ветеранске популације.
Reference
Закон о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца. „Службени гласник РС”, бр. 18/2020.
Југовић, Александар. 2007. ,,Изван граница друштва: маргинализација, социјална искљученост и маргиналне групе”. Социјална мисао 14(1): 31–66.
Марковић-Савић, Оливера. 2018. „Ратни ветерани: перцепција институционалне подршке.” Српска политичка мисао. (2): 177–193. doi: https://doi.org/10.22182/spm.6022018.10.
Одлука Врховног касационог суда Републике Србије [ВКСРС], Рев 401/2017 од 30. марта 2017, Врховни касациони суд. https://www.vk.sud.rs/sr-lat/rev-4012017-diskriminacija-isplata-ratnih-dnevnica-vojnim-rezervistima
Петровић, Јасмина, и Нина Павловић. 2020. “Карактеристике студије случаја и могућности примене у истраживањима маргиналних група.” Култура, 166: 222–239. doi: 10.5937/kultura2066222P.
Политика. 2008. „Хронологија двоструких аршина.” 22. децембар 2008. https://www.politika.rs/scc/clanak/68274/Hronologija-dvostrukih-arsina.
Радивојевић, Зоран. 2009. „Разликовање између бораца и небораца у међународном хуманитарном праву.” Зборник радова Правног факултета у Нишу, 53: 25–54.
Рашевић, Живорад. 2015. „Ветерани пред европским судом за људска права – Вучковић и други против Србије.” Анали Правног факултета у Београду, 63 (1): 234–251. https://doi.org/10.5937/AnaliPFB1501234R.
Секулић, Нада. 2013. Скривени рат. Београд: Удружење ратних и мирнодобских војних инвалида Србије и Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Станковић, Владан. 2016. „Институционализација социјалне контроле и њене злоупотребе.” Српска политичка мисао, 1: 111–130. https://doi.org/10.22182/spm.5112016.6.
Beara, Vladan, i Predrag Miljanović. 2006. Gde si to bio sine moj? Novi Sad: Centar za trauma Društva za zaštitu mentalnog zdravlja veteran i žrtava ratova 1991–1999.
Bilig, Majkl. 2009. Banalni nacionalizam. Beograd: Biblioteka XX vek.
Chistopher, Simon Wessely, Amy Iversen, and John Ross. 2006. “What’s in a Name? Defining and Caring for ‘Veterans’: The United Kingdom in International Perspective.” Armed Forces & Society, 2: 161–177.
Cowen, Deborah. 2005. “Welfare Warriors: Towards a Genealogy of the Soldier Citizen in Canada.” Antipode, 37 (4): 654–678. https://doi.org/10.1111/j.0066-4812.2005.00520.x.
Danas. 2007. „Nije greh kad sudija tuži državu.” 14. juli 2007. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/nije-greh-kad-sudija-tuzi-drzavu/Dandeker.
Dragišić-Labaš, Slađana. 2000. “Društveni faktori u etiologiji suicidalnog ponašanja ratnih vojnih invalida, 1991–1995”. Sociologija, 42 (2): 159–172.
Giddens, Antony. 1987. The Nation-State and Violance. Cambridge: Polity Press.
Hughson, Marina. 2017. Muškarci u Srbiji: druga strana rodne ne/ravnopravnosti. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. http://www.iksi.ac.rs/izdanja/muskarci_u_srbiji.pdf.
Malešević, Siniša. 2011. Sociologija rata i nasilja. Zagreb: Jesenski i Turk.
Malešević, Siniša. 2017. Države-nacije i nacionalizmi. Zagreb: Jesenski i Turk.
Marković-Savić, Olivera. 2015. “War veteran identity.” Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 45(4): 275–290. https://doi.org/10.5937/zrffp45-9611.
Marković-Savić, Olivera, i Marta Vukotić Lazar. 2021. „Društveni i simbolički položaj boraca Narodnooslobodilačkog rata nakon oslobođenja u Federativnoj Republici Jugoslaviji.” Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 51 (4): 329–348. https://doi.org/10.5937/ZRFFP51-34398.
Milosavljević, Milosav, i Aleksandar Jugović. 2009. Izvan granica društva. Savremeno društvo i marginalne grupe. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.
Mowat Joan. 2015. “Towards a new conceptualisation of marginalization.” European Educational Research Journal, 14 (5): 454–476. https://doi.org/10.1177/1474904115589864.
Lukač, Davor. 2021. “Prekarijat u uniformama. Portret savremenika – pripadnik Vojske Srbije. Vreme. 16. septembar 2021. https://www.vreme.com/vreme/prekarijat-u-uniformama/.
Rajan, Viljem. 1985. „Kako okriviti žrtvu”. Кultura, 70: 8–13.
Scott, Wilbur. 2004 Vietnam veterans since the war. The politics of PTSD, Agent Orange, and the National Memories. Norman: Univerity of Oklahoma Press.
Špirić, Željko (ur.). 2008. Ratna trauma srpskih veterana. Beograd: Udruženje boraca rata Republike Srbije od 1990. godine
Šućur, Zoran. 2004. “Social exclusion: Definitions, discourses and operationalization.” Revija za sociologiju, 35 (1-2): 45–60.
Тilly, Charles. 1975. The Formation of National States in Western Europe. Princeton: Princeton University Press.
Veljković, Slađan, Miroslav Ostojić, i Vinko Žindaršič. 2018. „Izazovi popune Vojske Srbije aktivnom i pasivnom rezervom.” Vojno delo, 70 (7): 221–238. https://doi.org/10.5937/vojdelo1807221V.
Zahava, Solomov. 1998. „Uticaj ratnog stresa na obitelji veterana.” Polemos: časopis za interdisciplinarna istraživanja rata i mira (2).
Žunec, Ozren. 2006. „Apsolutna žrtva i relativna kompenzacija: proturječja društvenog položaja veterana i državne skrbi za ratne veterane i invalide.” Polemos, 9 (18): 11–42