ФАКТОРИ УСПОНА ИТАЛИЈАНСКЕ РАДИКАЛНЕ ДЕСНИЦЕ СА ОСВРТОМ НА ЊЕНЕ ФАШИСТИЧКЕ ЕЛЕМЕНТЕ
Sažetak
Предмет рада је радикална италијанска десница, која је убједљиво побиједила на прошлогодишњим изборима и формирала најдеснију владу након Другог свјетског рата. Циљ рада је да анализом историјата и околности дјеловања италијанске деснице утврди разлоге јачања њеног фашистичког крила, те да укаже да ли су оправдани страхови Европске уније да се фашизам вратио у земљу која је међу њеним оснивачима. Основно по чему се савремена радикална десница разликује од фашизма је њено прихватање демократије и политичког плурализма. Она је фундаментално другачија од класичних фашистичких партија, одликује се популизмом а не елитизмом, нативизмом умјесто расизмом, није аутократска већ демократска. Све до деведесетих година у италијанском политичком дискурсу термин десница изједначаван је са фашизмом, тако да права десница није ни постојала као регуларан учесник политичког живота. Закључак рада је да Италија никада није потпуно завршила са фашизмом, до краја није спроведен процес дефашизације. Побједа радикалне деснице, у којој доминира најмлађа странка, Fratelli d'Italia, која је потомак Мусолинијеве партије, је резултат самог чланства у Европској унији и таласа криза са којима се она суочава, специфичности италијанског политичког система, особености италијанског фашизма, општег слабљења либералног поретка уз трансформацију љевице и деснице. Десница није освојила двотрећинску већину у парламенту што је услов да би десничарска влада могла да мијења устав без референдума, тако да је законска реализација радикалних политика под контролом. Минималан ризик од погоршања односа са Европском унијом постоји јер без обзира на тренутни умјеренији приступ, Ђорђа Мелони се залагала за напуштање еврозоне и концептуално другачије уређење бриселског система.
Reference
Хејвуд, Ендру. 2005. Политичке идеологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Babić, Mislav. 2020. „Savremena radikalna desnica u Italiji: koliko (post)fašizama?” Diplomski rad. Univerzitet u Zagrebu: Fakultet političkih znanosti. https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:114:940526.
Baković, Biljana. 2022. „Šta se krije iza uspona desnice u Evropi?” Politika, 3. оktobar, 2022.
https://www.politika.rs/sr/clanak/519444/Sta-se-krije-iza-uspona-desnice-u-Evropi.>
Burni, Aline. 2018. “Extreme right parties in Europe today: definition and electoral performance.” Revista Estudos Políticos 9 (17): 124–141. doi:10.22409/REP.V9I17.39854
Donà, Alessia. 2022. “The rise of the Radical Right in Italy: the case of Fratelli d’Italia.” Journal of Modern Italian Studies 27 (5): 775–794.
Fratelli d'Italia. 2013. “Le sfide per l’Italia.” Fratelli d'Italia. https://www.fratelli-italia.it/le-sfide-per-l-italia-9-gennaio-pomeriggio/.
Fratelli d'Italia. 2017. “Le tesi di Trieste per il movimento dei patrioti.” Fratelli d'Italia. https://www.giorgiameloni.it/tesitrieste/.
Freeden, Michael, ur. 2006. Političke ideologije. Zagreb: Algoritam.
Griffin, Roger. 2006. „Interregnum ili konačnica? Radikalna desnica u postfašističko doba.” U Političke ideologije, ur. Michael Freeden, 167–188. Zagreb: Algoritam.
Gruppo, Gredi. 2018. “Elezioni politiche 2018.” La Repubblica. https://elezioni.repubblica.it/2018/senatodellarepubblica.
Gruppo, Gredi. 2022. “Elezioni politiche 2022.” La Repubblica. https://elezioni.repubblica.it/2022/elezioni-politiche/.
Ignazi, Piero. 1989. “La Cultura Politica del Movimento Sociale Italiano.” Rivista Italiana di Scienza Politica 19 (3): 431–465. doi: 10.1017/S0048840200008650.
Ignazi, Piero. 2005. “Legitimation and Evolution on the Italian Right Wing: Social and Ideological Repositioning of Alleanza Nazionale and the Lega Nord.” South European Society and Politics 10 (2): 333–349. doi:10.1080/13608740500135058.
Ignazi, Piero. 2006. Extreme Right Parties in Western Europe. Oxford: Oxford University Press.
Luks, Stiven. 2006. „Levica i desnica – velika dihotomija dvadesetog veka.” Republika XVIII (372–373). http://www.republika.co.rs/372-373/15.html.
Lutovac, Zoran, ur. 2017. Populizam. Beograd: Institut društvenih nauka.
Ministero della Salute. 2020. “Covid-19 – Situazione in Italia.” Ministero della Salute. https://www.salute.gov.it/portale/nuovocoronavirus/dettaglioContenutiNuovoCoronavirus.jsp?lingua=italiano&id=5351&area=nuovoCoronavirus&menu=vuoto.
Merrigi, Simone. 2016. “Аlleanza Nazionale: tra postfascismo e crisi identitaria.” Études Sur La Région Méditerranéenne 15: 95–104.
Mudde, Cas. 2007. Populist Radical Right Parties in Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
Mudde, Cas. 2014. „Krajnja desnica na europskim izborima 2014. godine: nešto novoga, mnogo staroga.” Političke analize: tromjesečnik za hrvatsku i međunarodnu politiku 5 (18): 13–19.
Pasquino, Gianfranco. 2007. “The Five Faces of Silvio Berlusconi: The Knight of Anti-politics.” Modern Italy 12 (1): 39–54. doi: https://doi.org/10.1080/13532940601134817.
Piccolino, Gianluca, and Leonardo Puleo. 2022. “Between far-right politics and pragmatism: Assessing Fratelli d’Italia’s policy agenda.” London School of Economics and Political Science, October 6th 2022. https://blogs.lse.ac.uk/europpblog/2022/10/06/between-far-right-politics-and-pragmatism-assessing-fratelli-ditalias-policy-agenda/.
Politico. 2023. “Italy – National parliament voting intention.” Politico https://www.politico.eu/europe-poll-of-polls/italy/.
Roberts, Hannah. 2022. “Giorgia Meloni rejects fascism and embraces EU in first speech.” Politico, 25 October 2022. https://www.politico.eu/article/italy-prime-minister-giorgia-meloni-fascism-eu-first-speech/.
Sartori, Đovani. 2002. Stranke i stranački sustavi. Zagreb: Politička kultura.
Sesar, Paula. 2018. „Reforme izbornog sustava 2013–2017 i promjena stranačkog sustava u Italiji.” Političke analize 9 (33–34): 13–19.
Stanić, Damjan. 2022. „Italija u čvrstom zagrljaju desnice: kontekstualizacija izbornih Rezultata.” Političke analize 11 (42): 27–36. Zagreb: Hrvatsko politološko društvo.
Stanovčić, Vojislav. 1975. „Karakteristike prvih fašističkih programa.” Politička misao 4: 26–46.
Stojiljković, Zoran. 2022. „Bauk populizma nad Evropom: zašto desnica, a ne levica.” UGS Nezavisnost. https://nezavisnost.org/bauk-populizma-nad-evropom-zasto-desnica-a-ne-levica/.
Tarchi, Marco. 2013. “What's Left of the Italian Right?” Studia Politica: Romanian Political Science Review 13 (4): 693–709.
Traverso, Enzo. 2019. New Faces of Fascism: Populism and Far Right. London i New York: Verso.
The Guardian. 2022. “Scepticism over Giorgia Meloni’s claim ‘fascism is history’ in Italian far Right.” The Guardian. https://www.theguardian.com/world/2022/aug/11/scepticism-over-giorgia-melonis-claims-fascism-is-history-in-italian-far-right.
The Economist Intelligence. 2022. “What to expect from Italy's right-wing government?” The Economist Intelligence. https://country-eiu-com.translate.goog/article.aspx?articleid=1972456580&Country=Italy&topic=Politics&subtopic=Forecast&subsubtopic=International+relations&_x_tr_sch=http&_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=sr&_x_tr_hl=sr&_x_tr_pto=sc.
Vincent, Andrew. 1995. Modern political ideologies. Oxford, UK: Cambridge.
Vincent, Andrew. 2006. „Moć i praznina: nacionalistička ideologija u dvadesetom stoljeću.” U Političke ideologije, ur. Michael Freeden, 189–218. Zagreb: Algoritam.
Veselinović, Velimir. 2016. „Desne političke stranke: ideologija, pojmovi, vrste.” Međunarodne studije 16 (1): 55–83.