НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ БОШЊАКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Sažetak
Овај рад испитује питање модерне и савремене политичке традиције и националног идентитета Бошњака у Босни и Херцеговини, чији се почеци везују за период аустроугарске окупације 1878–1918. године. Почев од тада па све до савремених политичких услова, у једном дугачком временском периоду, смењивали су се периоди њихових политичких подела (аутроугарски период), али и искључиве везаности за поједине политичке покрете (период прве Југославије). Карактеристична је и вишедеценијска доминација комунистичке партије у другој Југославији која је уследила, да би након ње дошло до поновне успоставе плуралистичког политичког живота. У савременој сложеној вишенационалној и вишеконфесионалној средини, као што је Босна и Херцеговина, од последње деценије ХХ века трају процеси дисолуције, оштрих политичких, али и ратних сукобљавања. У овом раду желимо да направимо синтезу развоја бошњачке националне идеје и њеног формирања и заокруживања до које је дошло у социјалистичкој Југославији, а посебно током грађанског рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године и који је био у тесној вези са деловањем њихових водећих политичких странака.
Reference
Поповић, Витомир, и Владимир Лукић. 2002. Документи Дејтон – Париз. Бања Лука: Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу.
Станковић, Владан. 2021. „Три народа и два ентитета; тренутни однос снага.” Политичка ревија 67 (1): 31–48. DOI: 10.22182/pr.6712021.2.
Степанов, Радивој. 2008. Увод у политику и политички систем. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду и Medditeran publishing.
Суботић, Момчило. 2015. „‘Сребреница’, ‘Олуја’ и ‘Дан сећања’.” Политичка ревија 45 (3): 27–49. DOI: 10.22182/pr.4532015.2.
Тадић, Љубомир. 1995. Политиколошки лексикон. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Abazović, Dino. 2012. Bosanskohercegovački muslimani između sekularizacije i desekularizacije. Zagreb, Sarajevo: Synopsis.
Ajnadžić, Nedžad. 2008. „Sociološka analiza poginule boračke populacije u jedinicama odbrambenih struktura u i oko grada Sarajeva.” U Opsada i odbrana Sarajeva 1992–1995, referati sa okruglog stola održanog 23. novembra 2005. godine, ur. Smail Čekić, 121–146. Sarajevo: Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu.
Begić, Kasim, 1997. Bosna i Hercegovina od Vanceove misije do Daytonskog sporazuma: 1991–1996. Sarajevo: Bosanska knjiga.
Bošnjović, Ilijas. 2006. „Etnička stabilnost i razvoj stanovništva (1948–1991).” U Tito i Bosna i Hercegovina, ur. Raif Dizdarević, 277–288. Sarajevo: Savez društava Tito u Bosni i Hercegovini.
Brkljača, Seka, Muhidin Pelesić, i Husnija Kamberović. 1998. „Bosna i Hercegovina u toku Drugog svjetskog rata.” U Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja Drugog svjetskog rata, ur. Safet Halilović, 339–378. Sarajevo: Bosanski kulturni centar.
Čusto, Amra. 2013. Uloga spomenika u Sarajevu u izgradnji kolektivnog sjećanja na period 1941–1945. i 1992–1995.: komparativna analiza. Sarajevo: Institut za historiju – Kantonalni zavod za zaštitu kulturno-historijskog i prirodnog naslijeđa.
Donia J. Robert. 2006. Sarajevo: Biografija grada. Sarajevo: Institut za istoriju.
Donia, J. Robert, and John Fine. 2011. Bosna i Hercegovina: iznevjerena tradicija. Sarajevo: Institut za istoriju.
Dugandžija, Nikola. 2010. Nacionalna zbilja i njezini prividi. Zagreb: Durieux.
Filandra, Šaćir. 2012. Bošnjaci nakon socijalizma; o bošnjačkom identitetu u postjugoslovenskom dobu. Sarajevo, Zagreb: BZK Preporod, Synopsis.
Fukuyama, Francis. 2006. Nation – building beyond Iraq and Afganistan. Baltimore: The Johns Hopkins University Press.
Imamović, Mustafa. 2007. Pravni položaj i unutrašnjo-politički razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914. godine. Sarajevo: Magistrat i Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu.
Imamović, Mustafa. 2014. Historija države i prava Bosne i Hercegovine, četvrto izdanje. Sarajevo: University press.
Izetbegović, Alija. 1990. Islamska deklaracija. Sarajevo: Bosna.
Kasapović, Mirjana. 2003. Izborni leksikon. Zagreb: Politička kultura.
Kasapović, Mirjana. 2005. Bosna i Hercegovina: podijeljeno društvo i nestabilna država. Zagreb: Politička kultura.
Mafesoli, Mišel. 2002. „Moć sile.” U Politička antropologija – hrestomatija, ur. Čedomir Čupić, 116–158. Beograd: Fakultet političkih nauka i Čigoja štampa.
Mahoney, James, and Daniel Schensul. 2006. “Historical Context and Path Dependence.” In The Oxford Handbook of contextual political analysis, eds. Robert Goodin and Charles Tilly, 454–471. Оxford: Oxford University Press.
Matković, Hrvoje. 2002. Povijest Nezavisne države Hrvatske. Zagreb: Naklada Pavičić.
Milić, Goran. 2010. „Disolucija Jugoslavije: procesi, uzroci i pozicija Bosne i Hercegovine kroz prizmu političkog delovanja političkog vođstva na čelu sa Alijom Izetbegovićem”, ur. Elvis Kondžić, Elvis, 73–75. Sarajevo: Javna ustanova Muzej Alije Izetbegović.
Muftić, Edhem. 2006. „Tito, Bosna i Hercegovina i Bošnjaci .” U Tito i Bosna i Hercegovina, ur. Riaf Dizdarević, 191–199. Sarajevo: Savez društava Tito u Bosni i Hercegovini.
Mulaosmanović, Admir. 2013. Iskušenje opstanka: Izetbegovićevih deset godina 1990–2000. Sarajevo: Dobra knjiga.
Pavličević, Dragutin. 2007. Povijest Hrvatske, četvrto, dopunjeno izdanje. Zagreb: Naklada Pavičić.
Pejanović, Mirko. 2010. Ogledi o državnosti i političkom razvoju Bosne i Hercegovine. Sarajevo, Zagreb: TKD Šahinpašić.
Pejanović, Mirko. 2005. Politički razvitak Bosne i Hercegovine u postdejtonskom periodu. Sarajevo: TKD Šahinpašić.
Velić, Abdulgafar. 2013. Bošnjaci i Evropa: bošnjačko razumijevanje Evrope i zapadnoevropske kulture u periodu austrougarske uprave nad Bosnom i Hercegovinom 1878–1918. Sarajevo: Dobra knjiga.