КОМЕНТАР КАО НОВИНАРСКИ ЖАНР ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА У ДОБА ПРЕОПТЕРЕЋЕЊА ИНФОРМАЦИЈАМА
Sažetak
Савремени тренутак обележен је апсурдом: све је више информација, а никад мања информисаност. To на најбољи начин илуструје квалитет садржаја у медијима откад су почели незаустављиви техничко-технолошки таласи и доминација друштвених мрежа. Садржај се производи по принципу серијске производње, што доводи у питање његову аутентичност и квалитет. Основна карактеристика медијске сфере је, дакле, хиперпродукција, а друштво је преоптерећено информацијама.
Овај рад разматра најважније карактеристике и квалитет ауторских коментара у дигиталним информативним медијима Политика, Данас и Телеграф. Анализа је обухватила коментаре са циљем да се утврди колико је ова аналитичка новинарска форма заступљена као оригинални, изворно ауторски текст и у којој мери се користи као инспирација за писање оригиналног садржаја.
Рад је заснован на теоријском оквиру који обухвата појмове медијске хиперпродукције, селекције медијског садржаја путем алгоритма и аналитичког новинарства као одговора на кризу оригиналности. Методом анализе садржаја утврђене су главне одреднице коментара. Садржај прилога је анализиран кроз категорије: тема, актуелност, вредносни суд и значај, тон коментара, графички приказ, извори, стил и ауторство коментара.
Резултати истраживања показују варијабилност у квалитету и заступљености коментара, од добро аргументованих до површних без дубље анализе. Овај феномен указује на изазове у одржавању квалитета и стварању оригиналног садржаја у условима хиперпродукције. Недовољна кадровска и финансијска подршка представља препреку развоју аналитичког новинарства, док улога образовања и алгоритама додатно компликује статус коментара као жанра. Ово указује на потребу за системским и стратешким приступом у дигиталним медијима ради превазилажења наведених проблема. Недостатак оригиналног садржаја продубљује постојећа и отвара нова медијска питања, а овакав рад може бити полазиште за системски приступ и истраживања већег обима.
Reference
Bartolo, Evarist. 2018. “Comment is free, but facts are sacred”. MaltaToday. https://www.maltatoday.com.mt/comment/blogs/88682/comment_is_free_but_facts_are_sacred.
Benković, Vanesa, i Ivan Balabanić. 2010. „Analiza sadržaja najposjećenijih hrvatskih internetskih portala”. Medijska istraživanja: znanstveno-stručni časopis za novinarstvo i medije 16 (2): 43–56.
BIRN. 2017. Pod pritiskom: Medijsko izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji u Srbiji. Beograd: BIRN – Balkanska istraživačka mreža Srbije.
Danas. Analiza medijskog sadržaja na veb sajtu. 25. februar – 25. mart 2025. Poslednji pristup 11. jul 2025. https://www.danas.rs.
Deuze, Mark. 1998. “The Web Communicators: Issues in Research into Online Journalism and Journalists”. First Monday 3 (12). DOI: 10.5210/fm.v3i12.634.
Dojčinović, Nikola, Ana Jevtović i Milan Dojčinović. 2024. „Analiza komentara i podvrsti komentara u dnevnim listovima Danas i Blic”. Univerzitetska misao, časopis za kulturu, nauku i umjetnost 23 (23): 172–199. DOI: 10.5937/univmis2423175D.
Gligorijević, Jovana, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić, i Miroslav Janković. 2023. Analiza: mentalno zdravlje novinara. Beograd: OEBS.
Klein, Tim, Elisabeth Fondren, and Leonard M. Apcar. 2019. “News Editing and the editorial process”. Oxford Research Encyclopedia of Communication. New York: Oxford University Press. DOI: 10.1093/acrefore/9780190228613.013.802. https://www.academia.edu/51018604/News_Editing_and_the_Editorial_Process.
Kleut, Jelena, Danka Ninković Slavnić, Vujo Ilić, i Igor Išpanović. 2022. Izveštaj o digitalnim vestima – Srbija. Novi Sad: Nezavisno drustvo novinara Vojvodine.
Kljajić, Veselin. 2016. Novinarske dokumentarne forme – u štampi. Beograd: Čigoja štampa.
Latas, Aleksandar. 2023. „Zbog čega se novinari u Srbiji suočavaju sa mentalnim problemima, ko je kriv za to i zašto su rezultati istraživanja OEBS opominjući?” Danas. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/zbog-cega-se-novinari-u-srbiji-suocavaju-sa-mentalnim-problemima-ko-je-kriv-za-to-i-zasto-su-rezultati-istrazivanja-oebs-opominjuci.
McQuail, Denis. 1983. McQuail’s Media and Mass Communication Theory. London: SAGE Publications Ltd.
Nikolić, Filip. 2023. „Mediji u doba društvenih mreža: Izazovi, Etika i Uticaj na novinarstvo u Srbiji”. Glas Šumadije. https://www.glassumadije.rs/mediji-u-doba-drustvenih-mreza-izazovi-etika-i-uticaj-na-novinarstvo-u-srbiji.
Ninković Slavnić, Danka. 2020. „Mediji u Srbiji i istraživanje: Zašto ljudi sve manje veruju vestima”. BBC News na srpskom. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-54718127.
Orosa, Berta García, Xoxé López García, and Santiago Gallur Santorum. 2013. “Analysis of the adaptation of the editorials of five newspapers from different European countries to the online environment”. Revista Latina de Comunicación Social 68: 485–501. DOI: 10.4185/RLCS-2013-986.
Penezić, Slobodan. 2021. „Društveni okvir i karakteristike tržišta dnevnih novina u Srbiji”. CM: Communication and Media, časopis za upravljanje komuniciranjem 16 (49/1) : 143–166. DOI: 10.5937/cm16-33659.
Politika. 2025. Analiza medijskog sadržaja na veb sajtu. 25. februar – 25. mart 2025. Poslednji pristup 11. jul 2025. https://www.politika.rs.
Radović, Vladeta, i Milan Dojčinović. 2022. „Veb mediji kao alternativna sfera informisanja u postnovinarstvu”. U Jezik, književnost, alternative – Language, Literature, Alternatives – Jezička istraživanja, ur. Biljana Mišić Ilić i Vesna Lopičić, 465–481. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu. DOI: 10.46630/jkaj.2022.28.
Res Publika. 2023. Etički i profesionalni izazovi novinarstva u lokalnim zajednicama. Kragujevac: Udruženje Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika”.
Rosen, Jay. 1996. Getting the Connections Right: Public Journalism and the Troubles in the Press. New York: The Twentieth Century Fund Press.
Singer, Jane. 1997. “Changes and Consistencies: Newspaper Journalists Contemplate Online Future”. Newspaper Research Journal 18 (1–2): 2–18. DOI: 10.1177/0739532997018001.
Slavković, Dušan. 1988. Biti novinar. Beograd: IRO „Naučna knjiga”.
Telegraf. 2025. Analiza medijskog sadržaja na veb sajtu. 25. februar – 25. mart 2025. Poslednji pristup 11. jul 2025. https://www.telegraf.rs.
Todorović, Neda. 2002. Interpretativno i istraživačko novinarstvo. Beograd: Čigoja.
Todorović, Neda. 2010. “Zagađenje preobiljem informacija”. CM: Communication and Media 5 (17): 87–93.
Valić Nedeljković, Dubravka, i Milica Janjatović Jovanović. 2020. SNAŽNI: Mediji bez mržnje i dezinformacija – Medijski sistem u Srbiji obeležen delovanjem medija koji sistematično šire dezinformacije, govor mržnje i propagandu. Novi Sad: Novosadska novinarska škola.
Van Dijck, José, Thomas Poell, and Martijn de Wall. 2018. The Platform Society: Public Values in a Connective World. New York: Oxford University Press.
Vitković, Biljana. 2010a. „Konceptualna razgraničenja – pluralizam i diverzitet”. CM: Communication and Media 5 (15): 143–162.
Vitković, Biljana. 2010b. „On-lajn diverzitet”. CM: Communication and Media 5 (17): 41–62.
Vitković, Biljana. 2015. Preopterećenje obiljem informacija: problem sa odvajanjem bitnog od nebitnog – kako naći relevantne informacije. Beograd: Institut za političke studije.
Vitković, Biljana. 2023. „Učešće mladih u medijima i analiza prelivanja informacija o njima od jedne ka drugoj vrsti medija”. CM: Communication and Media 18 (54/2): 305–336. DOI: 10.5937/cm18-43849.