НЕБЕСКА МЕХАНИКА И ХАРМОНИЈА: ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СТРУЈЕ У ЕВРОПИ ОД МИЛАНКОВИЋА ДО КОСТИЋА

Sažetak

Овај рад истражује на који начин филозофско-научна заоставштина Милутина Миланковића и Лазе Костића превазилази националне оквире, успостављајући значајне интелектуалне везе између српске културне традиције и ширег европског контекста. Њихова дела, усмерена ка појмовима хармоније, времена и етичке потраге за истином, могу се разумети као суптилне струје унутар европског историјског дискурса. Аргумент се заснива на тези да су српски интелектуалци обликовали универзалне идеје које надилазе локалне идентитете, чиме су значајно допринели развоју европске научне и филозофске мисли. Велики стваралачки умови одликују се способношћу да препознају трајна мисаона језгра: управо тај плес ка бесконачном и тежња ка вечном – ка архетипској сили која надахњује стваралаштво – обликује начине на које Миланковић и Костић рефлектују античку традицију у својим делима. Њихова рецепција класичне мисли не представља пуко имитирање, већ оригиналну интерпретацију, прожету сопственим духовним и интелектуалним кодовима, чиме је додатно богате. Било да се разматра историја науке или историја филозофије, истинска мотивација оба аутора открива се кроз процес постепеног разоткривања метафоре феникса – бесмртне идеје античке мудрости која не нестаје, већ се непрекидно трансформише. Име тог феникса симболично је сакривено у мисаоном ткиву древне филозофије, и управо кроз Миланковића и Костића, тај дух бива поново артикулисан у форми савременог научно-филозофског израза.