СТРАХ И МОРАЛНА ПАНИКА У ПОСТМОДЕРНОМ ДРУШТВУ

Sažetak

У овом раду аутора, на основу одговарајуће литературе приступило се тумачењу појмова страха и моралне панике користећи се упоредно  историјском и херменеутичком методом. Страх је анализиран као осећање, али и као средство манипулације масама владајућих елита. Индивидуални страх појединаца приказан је као узрок настанка моралне панике, која, са друге стране, као колективни страх, интензивира поспешивање страха „слободног” грађанина у постмодерним друштвима. Путем масовних медија, информационих и телекомуникационих мрежа, појединац не може тако неосетно да избегне судбину стигматизиране особе, дежурног кривца за постојећу кризу у друштву. У ратним сукобима који су у двадесет првом веку све учесталији, хумане вредности као да су скрајнуте попут фусноте у тексту – тешко читљиве за јавно мњење. Страх од смрти као прастрах, страх свих страхова, претворио се у страх од човека који ратује, трансформисао се у моралну панику, и на крају што је поражавајуће по људску врсту, у страх од самог човека.