ИНСТИТУЦИОНАЛНИ, СТРАТЕШКИ И КОНТЕКСТУАЛНИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА ЗЕЛЕНИХ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У СРБИЈИ
Sažetak
Рад испитује на који начин институционални (изборни) дизајн, у интеракцији са страначким стратегијама и друштвеним контекстом, обликује парламентарну афирмацију зелених политичких партија у Србији. Полазећи од савремених приступа који развој тематски профилисаних партија не тумаче институционалним детерминизмом, већ кроз међудејство структурних правила, стратешког позиционирања и друштвене мобилизације, рад анализира улогу пропорционалног изборног система као једног од доминантних фактора њихове политичке релевантности. Посебна пажња посвећена је елементима изборног инжењеринга у Србији - јединственој изборној јединици, изборном цензусу, Д’Онтовој формули и затвореним листама - и њиховим кумулативним ефектима у условима посттранзиционе партијске конкуренције.
Емпиријска анализа обухвата изборне процесе и кључне реформе изборног законодавства у периоду 1990–2023. године, посебно од увођена пропорционалног изборног система 1992. године. Методологија комбинује квантитативну анализу диспропорционалности и фрагментације страначког система (Галагеров индекс и индекс ефективног броја партија) са квалитативном анализом коалиционих стратегија, процеса институционализације и контекстуалних друштвених конфликата који су омогућили политичку артикулацију зелених тема.
Налази показују да пропорционални изборни систем у Србији обезбеђује структурни простор за улазак зелених политичких партија у парламент, али да њихова трајна парламентарна релевантност зависи од способности зелених актера да стратешки консолидују подршку и политички артикулишу друштвене и еколошке конфликте. Рад тиме показује да је успон зелених актера резултат интеракције институционалних правила, њихових квантитативних ефеката и стратешког деловања у специфичном друштвеном контексту.
Reference
Abou-Chadi, Tarik. 2016. “Niche Party Success and Mainstream Party Policy Shifts.” British Journal of Political Science 46 (2): 417–436.
Abou-Chadi, Tarik, and Werner Krause. 2020. “The Causal Effect of Radical Right Success on Mainstream Parties’ Policy Positions.” Comparative Political Studies 53 (5): 561–594.
Dalton, Russell J. 2013. Citizen Politics: Public Opinion and Political Parties in Advanced Industrial Democracies. 5th ed. Washington: CQ Press.
Gallagher, Michael. 1991. “Proportionality, disproportionality and electoral systems.” Electoral Studies, 10 (1): 33–51.
Inglehart, Ronald. 1997. The Silent Revolution. Princeton: Princeton University Press.
Carter, Nick. 2007. The Politics of the Environment: Ideas, Activism, Policy, 2nd ed. Cambridge: Cambridge University Press.
Kitschelt, Herbert. 1989. The logics of party formation. Ithaca: Cornell University Press.
Lazić Todorović, Jelena. 2021. “Uloga zelenih partija u političkom sistemu Srbije (1990-2020).” Srpska politička misao, 28 (72): 41-57. DOI: https://doi.org/10.22182/spm.7222021.2
Lucardie, Paul. 2000. “Prophets, purifiers and prolocutors: Towards a theory on the emergence of new parties.” Party Politics, 6 (2): 175–185. DOI: https://doi.org/10.1177/1354068800006002003
Lisi, Marco. Joao, Cancela. 2017. “Party Organization and Electoral Success of New Parties.” Party Politics 23(3): 279–289.
Muller-Rommel, Ferdinand. 2002. “The lifespan and the political performance of green parties in Western Europe”, In: Green parties in national governments, eds: F. Müller-Rommel & T. Poguntke: 1-16. London: Frank Cass.
Nadić, Darko. 2006. „Ideologija partija zelenih.” Teme 30 (3): 441-455.
Norris, Pippa. 2004. Electoral Engineering: Voting Rules and Political Behavior, Cambridge: Cambridge University Press.
Orlović, Slaviša. 2008. Politički život Srbije (između partokratije i demokratije). Beograd: Službeni glasnik.
Pavlović, Jovica. 2004. “The Evolution of Environmental Parties and Green Political Movements in the Republic of Serbia”, Politička revija 79 (1): 85-102. DOI: https://doi.org/10.5937/pr79-48123
Rohrschneider, Robert. Stephen, Whitefield. 2012. The Strain of Representation. Oxford: Oxford University Press.
Sartori, Giovanni. 2003. Uporedni ustavni inženjering: strukture, podsticaji i ishodi. Beograd: Filip Višnjić.
Simić, Savo. Spasojević, Nenad. 2023. „Zeleni u političkom životu Republike Srbije: od nominalnog preko marginalnog ka izbornom akteru.” u: Perspektive političkih nauka u savremenom društvu, ur. Matijević, Andrea. Spasojević, Nenad. 137-162. Beograd: Institut za političke studije.
Taagepera, Rein. Shugart, Matthew. S. 1989. “Seats and Votes: A Generalization of the Cube Law of Elections“, Electoral Studies 8(1): 69-94.
Vučićević, Dušan. Jovanović, Milan. 2015. “Reforma izbornog sistema u Srbiji: prepreke i perspektive.” U: Teorija racionalnog izbora u Srbiji, ur. Stojanović, Đorđe. Pavlović, Dušan. Srpska politička misao, 87-119. https://doi.org/10.22182/spm.specijal2015.4