Рехабилитација деце са Артрогрипозом

Abstract

Артрогрипоза је урођена, вишеструка,  непрогресивна деформација зглобова. Зглобови су укочени у различитим положајима примарним контрактурама мекоткивних структура. Укочени зглобови имају цилиндричан облик, задржане контуре и делимично избрисан рељеф мишића и коже. Класичан облик артрогрипозе се у новијој литератури обично зове амиоплазија. Главни узрок артрогрипозе није у потпуности познат, али постоји неколико претпоставки које обухватају вирусне инфекције током трудноће, феталну хипертермију (прегревање плода), поремећаје снабдевања крвљу плода, смањену количину плодове воде, коришћење неких лекова, алкохола и дрога у току трудноће. Постоје теорије по којима су за појаву артрогрипозе одговорни вирус грипа, рубеоле и друге вирусне инфекције у првим месецима трудноће. Постоје две клиничке форме, неуропатска и миопатска. Тетивни рефлекси код обе клиничке форме су снижени или угашени, док је сензибилитет очуван. Између обрва често се може запазити мања, нејасно ограничена ареа благо црвено пигментисане коже тзв. родин ујед. Кожа изнад захваћених зглобова може бити наборана, док је у целини танка због смањене количине субкутаног ткива. Екстремитети су фузиформног или цилиндричног облика, а мишићи су атрофични, док неке мишићне групе могу у потпуности да недостају. Зглобови су сублуксирани, или потпуно луксирани, поготово кукови и колена. У принципу, лечење деце са артрогрипозом је, конзервативно (физикално и ортотско) и радикално (хируршко). Лечење деце са артрогрипозом захтева сарадњу физијатра, хируруга, физиотерапеута, радног терапеута, социјалног радника, ортотичара, уз рано и потпуно укључивање родитеља. Дакле, лечење артрогрипозе захтева тимски приступ свих стручњака.

Кључне речи: конгениталне и стечене деформације, артрогрипоза, рехабилитација деце