Invazivna pneumokokna bolest kod dece - prikaz slučaja pneumonije sa efuzijom pleure i septikemijom

Sažetak

Slađana Pekmezović^1,4, Svetlana Blagojević^1, Bojan Jašović^3,4, Vladimir Čotrić^2,4, Janko Pejović⁴, Slavica  Mutavdžić  Divac¹

^{1. Bolnica za pedijatriju KBC Zemun, 2. Služba radiologije KBC Zemun, 3. KBC Zvezdara, 4. Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija Visan}

Pneumokokna bolest (PB) predstavlja spektar oboljenja koja su rezultat infekcije bakterijom Streptococcus pneumoniae (Pneumokok). Invazivna pneumokokna bolest (IPB) definisana je izolacijom S. pneumoniae iz fiziološki sterilnih prostora i tečnosti. Iako je uvođenje konjugovanih vakcina značajno smanjilo incidenciju IPB izazvanih vakcinalnim serotipovima, istovremeno se beleži porast infekcija uzrokovanih nevakcinalnim serotipovima („serotype replacement“).

Prikaz slučaja: U ovom radu prikazano je muško dete uzrasta 20 meseci, primljeno na bolničko lečenje zbog febrilnosti i respiratornih tegoba u trajanju od šest dana. Radiografski i ultrazvučno potvrđena je pneumonija sa efuzijom pleure. Laboratorijski nalazi su pokazali visoke vrednosti inflamatornih parametara (CRP 317 mg/L, PCT 3,43 ng/ml). Iz hemokulture i nazofaringealnog aspirata izolovan je Streptococcus pneumoniae, serotip 19A, osetljiv na peniciline i cefalosporine, a rezistentan na makrolide i aminoglikozide. Dete je uspešno lečeno empirijskom dvojnom, zatim ciljano monoterapijom ceftriaksonom, sa potpunim kliničkim i radiološkim oporavkom. S obzirom na nekompletnu vakcinaciju, savetovana je kompletna vakcinacija 13 valentnom vakcinom
Diskusija: Rana dijagnoza IPB, kao osnov za povoljan ishod, u pedijatrijskoj praksi često predstavlja izazov: simptomi PB su nespecifični uz često dobro opšte stanje, ne postoje specifično osetljivi laboratorijski parametari koji bi ukazali na težinu i uzrok infekcije, a uzorkovanje mikrobiološkog materijala respiratornog trakta je ograničena. Rano započinjanje antibiotske terapije na koju postoji osetljivost uzročnika obezbeđuje povoljan ishod i smanjuje verovatnoću razvoja komplikacija. U prikazanom slučaju, kod dečaka je potvrđena infekcija nevakcinalnim serotipom 19A, što je u skladu sa pojavom „serotype replacement“.

Zaključak: Prikaz slučaja ukazuje da IPB i dalje predstavlja značajan dijagnostički i klinički izazov. Može se javiti i kod imunokompetentnog, prethodno zdravog deteta, sa nepotpunom vakcinacijom, a inicijalni simptomi su nespecifični (febrilnost, letargija, blag do umeren respiratorni distres).  Empirijsko započinjanje terapije prema jasno definisanim i ažuriranim protokolima jeste temelj lečenja, a vakcinacija protiv pneumokoka ostaje najefikasnija mera njene prevencije. Neophodno je kontinuirano praćenje distribucije serotipova S. pneumoniae i antibiotske rezistencije, kao i planiranje javno-zdravstvenih strategija.