PRAVNI STATUS ROMA U KNEŽEVINI SRBIJI

Sažetak

Cilj rada je da, na osnovu analize zakonodavstva i administrativne prakse, ispita pravni status Roma u Srbiji 1815–1884. Iako je u drugim oblastima Srbija saobražavala svoje zakonodavstvo sa zapadnoevropskim, u ovoj je zadržala nasleđene osmanske propise i običaje. Romi su bili podređeni jurisdikciji posebnog državnog organa, ciganskog haračlije (do 1853) i plaćali su poseban porez na ličnost, ciganski harač (do 1884). Ovaj režim je u početku primenjivan na celokupnu, kako nomadsku tako i sedentarnu romsku populaciju, a kasnije (od oko 1839) samo na nomade. Prvi pokušaji da se Romi stalno nasele nisu bili inspirisani zakonodavstvom hrišćanske Evrope nego su se odvijali u okviru internih reformi osmanske države i u skladu s njima. Tek kasnije, oko 1860. godine, državni organi govore o naseljavanju Roma kao o evropskoj tekovini i predlažu ga kao još jedan korak ka strateškom cilju Srbije da se saobrazi sa„obrazovanom Evropom”. Sedentarizacija većine nomadskih Roma je sprovedena od sredine 1860-ih do sredine 1870-ih, uglavnom bez sistematske prinude državnih vlasti.