EVROPSKI JAVNI BELEŽNICI NA VETROMETINI

Sažetak

Autorka se u radu bavi analizom razloga i posledica ugroženosti javnobeležničke profesije u evropskim državama sa latinskim tipom notarijata koju poslednjih nekoliko godina vrebaju ozbiljne opasnosti, a koje bi mogle uticati na promenu prirode ove profesije. Evropska komisija je imala nekoliko upornih pokušaja udara na notarijat, sa obrazloženjem da je potrebno zaustaviti ekonomski nazadak EU. Usledile su snažne reakcije koje nisu bile samo izraz želja javnobeležničke profesije i nauke već su dolazile od strane najviših vlasti u Francuskoj, Nemačkoj, ali i drugih država. Celokupna pravnička javnost u ovim državama članicama prepoznala je neiskrenost Komisije, jer je bilo očigledno da je to bio samo odraz ideoloških predrasuda i ustupak pristalicama anglosaksonskog modela deregulacije. Suprotno ideji liberalizacije javnobeležničkih usluga koju zastupa Komisija, pravna nauka danas sve više otvara pitanje upravo uvećanja javnih ovlašćenja evropskih notara, jer je fenomen širenja načela podele vlasti, a naročito analiza statusa i ovlašćenja nezavisnih regulatornih tela, otvorio nove vidike u odnosu na širenje domašaja notarskih javnih ovlašćenja. Snažnoj ofanzivi na evropski latinski notarijat doprinos je dala i Srbija, gde je javnobeležničku službu pravnička javnost doživela kao konkurenciju advokatskoj profesiji i gde je nakon snažnog protesta advokata osetno sužena nadležnost javnih beležnika. Autorka u zaključku ukazuje na to koliko bi bile pogubne posledice liberalizacije tradicionalnih poslova notara, kao i drastično sužavanje njihove nadležnosti, kako za pravosudnu konstrukciju tako i za ekonomski život država romansko-germanskog prava.