O ustanovi vakufa i vakufskim dobrima u Kneževini Srbiji 1830-1878: pravno-istorijski okvir
Sažetak
Ustanova vakufa u Osmanskom carstvu zaživela je na prostorima Balkana odmah nakon osvajanja. Izgrađena na vakufskoj zemlji, u skladu sa šerijatskim pravom, uživala je posebne povlastice. Vakufska dobra menjala su status tokom svog postojanja, a u vreme Kneževine Srbije imovinsko-pravni odnosi u vezi sa statusom zadužbina postali su zamršeni i takvi ostali sve do donošenja Zakona o islamskoj zajednici 1930. godine u Kraljevini Jugoslaviji. Ovaj rad bavi se pravnim statusom vakufa u Kneževini Srbiji, sa osvrtom na ustanovu vakufa u skladu sa islamskim pravom.
Ključne reči: vakuf, islamsko pravo, šerijat, Turci Osmanlije, Hatišerif.
Reference
Abbasi, Z., 2012, The Classical Islamic Law of Waqf: A Concise Introduction, Arab Law Quarterly, 26, Brill.
Bandžović, S., 2012, Muslimani u Smederevskom sandžaku: progoni i pribježišta (1804–1862), 150 godina od protjerivanja muslimana iz Kneževine Srbije: zbornik radova sa naučnog simpozijuma, Orašje.
Begović, M., 1936, Šerijatsko bračno pravo sa kratkim uvodom u izučavanje šerijatskog prava, Beograd.
Беговић, М., 1963, Вакуфи у Југославији, Београд.
Ertem, A., 2011, Osmanlıdan günümüze vakıflar, Vakıflar dergisi, Aralık 2011, s. 36, İstanbul.
Зиројевић, О., 2007, Србија под турском влашћу 1459–1804, Београд.
Inaldžik, H., 2003, Osmansko carstvo: Klasično doba 1300–1600, Beograd.
Karčić, F., 1983, Međunarodnopravno regulisanje vakufskih pitanja u jugoslovenskim zemljama, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, IX–X, Sarajevo.
Karčić, F., 2012, Protokol konferencije u Kanlidži 1862: pravno-historijska analiza odredaba o muslimanskom stanovništvu, 150 godina od protjerivanja muslimana iz Kneževine Srbije: zbornik radova sa naučnog simpozijuma, Orašje.
Karčić, H., 2018, Posljednji muslimani u Beogradu 1867, Takvim, Sarajevo.
Калеши, Х., Мехмедоски, А., 1955, Вакуф-намата на Хава, керката на Етхем Челеби од Скопје, Зборник радова, Археолошки музеј, Скопје.
Коцић, М., 2010, Вакуфи и оријентализација, Оријентализација материјалне културе на Балкану – османски период XV–XIX век, Београд.
Љушић, Р., 2004, Кнежевина Србија 1830–1839, Београд.
Матић, Д., 1850, Објасненије грађанског законика за Књажество српско, Београд.
Mašović, S., 1983, Značaj i uloga vakufa u razvoju islamske doktrine i danas, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, IX–X, Sarajevo.
Муфтић, Т., 2004, Арапско-босански рјечник, Сарајево.
Недељковић, Б., 1936, Историја баштинске својине у Новој Србији од краја 18. века до 1931, Београд.
Нинчић, др М., 1920, Историја аграрно-правних односа српских тежака под Турцима, Београд.
Новаковић, Д., 2004, Школство исламске заједнице, Ниш.
Рашид-беја историја чудноватих догађаја у Београду и Србији, 2010, Београд.
Сућеска, А., 1987, Serbestiyet у османском феудалном праву, Анали Правног факултета у Београду, 1, Београд.
Traljić, M., 1983, Osvrt na dosadašnju literaturu o vakufima, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, IX–X, Sarajevo.
Truhelka, Ć., 1915, Historička podloga agrarnog pitanja u Bosni, Sarajevo.
Fotić, A., 1989, Tapuname on vakıf lands: contribution to the Ottoman diplomatics, Balcanica, 20, Beograd.
Фотић, А., 1992, Улога вакуфа у развоју оријенталног града: београдски вакуф Мехмед-паше Јахјапашића, Социјална структура српских градских насеља: зборник радова, Београд–Смедерево.
Фотић, А., 2010, Турски документи о Рустем-пашином вакуфу и „двоструком закупу” (icâreteyn), Мешовита грађа, XXXI, Нови Сад.
Handžić, A., 1983, Vakuf kao nosilac određenih državnih i društvenih funkcija u Osmanskom carstvu, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, IX–X, Sarajevo.
Хронологијска и азбучна таблица свију зборника закона и уредаба изданих у Књажеству Србији од 2 фебруара 1835 до 24 јула 1877 почињући од зборника 1. до зборника 31-ог, 1877, Београд.
Džananović, I., 1983, Vakuf u svjetlu islamskih propisa, Anali Gazi Husrev-begove biblioteke, IX–X, Sarajevo.
Шаљић, Ј., 2016, Од конфесије ка идентитету: муслиманско питање у Србији 1878–1912, докторска дисертација, Београд.