Identifikacija pravnih praznina

Sažetak

Ovaj rad se bavi identifikacijom pravnih praznina, bez upuštanja u metode i načine njihovog popunjavanja. Cilj je bio da se ponude određeni pristupi i metodi njihove identifikacije. Pravna praznina shvaćena je ovde kao nedostatak norme za određenu situaciju koja ne spada u pravno slobodan prostor, iz ugla određene celine kao što je npr. propis. Ovako određena, ona je relativan pojam koji zahteva da se odredi prema celini koja je izabrana. Njeno postojanje iz ugla te celine ne mora da znači da ona postoji i iz ugla pravnog sistema. Pitanje je da li ona uopšte može da postoji iz ugla pravnog sistema jer on uvek predviđa mehanizme za popunjavanje pravnih praznina i ne priznaje ih.

Metod koji je ovde predstavljen zasniva se na posmatranju manjih pravnih celina – pravnih instituta. Pravni institut je ovde shvaćen kao zaokružena celina koja bi morala da obuhvati i reši nekoliko grupa elemenata i tako se odredi prema pitanju koje uređuje, ali i prema drugim pravnim institutima šire celine koja se posmatra (npr. jedan zakon ili grupa zakona koji uređuju određenu oblast). Pravne norme i pravni institutu ostvaruju svoje pravno dejstvo u prostoru i vremenu i prema licima. Zbog toga su to prvi elementi koji moraju biti određeni, elementi: prostor, vreme i lica. Ovi elementi nazvani su elementima realne strukture. Primećuje se i da savremeni propisi najčešće ne opredeljuju svoje važenje u pogledu prostora i lica, naročito u oblasti privatnopravnoj oblasti civilnog prava. Ovaj rad se ne bavi razlozima za ovakav pristup, ali se oni verovatno mogu potražiti i pronaći u univerzalnosti civilnog prava, naročito njegovom privatnopravnom delu za koji se pre može reći da zakonodavac izvlači svoja ovlašćenja iz prava subjekata, nego da subjekti izvlače svoja ovlašćenja iz normi koje kreira zakonodavac.

Druga celina koja se čini bitnom za otkrivanje pravnih praznina odnosi se na prava, obaveze i odgovornost, što je nazvano osnovnom pravnom strukturom. Ona se oslanja na činjenice, događaje, ali ih pravno kvalifikuje predviđajući prava, obaveze i odgovornost. Svaki od ovih elemenata može se dalje razložiti iz ugla njegovog nastanka, sadržine i prestanka. Time se dolazi do činjenica (događaja) koje treba prepoznati i vezati pravno dejstvo norme za njih, zavisno od oblasti prava. Ovaj rad nije mogao ni da pokuša da dalje razrađuje ove elemente po oblastima zbog obima ovakvog posla, ali i zadiranja u posebne oblasti za koje je potrebno i njihovo bolje poznavanje.

Treća celina posmatra apstraktnu strukturu koja ne zavisi od činjenica. Reč je takođe o pravu, obavezi i odgovornosti, ali nezavisno od toga na šta ili prema kome bi ih trebalo primeniti. Zbog toga je ova struktura apstraktan. Pokazuje se da se ovakve strukture mogu kombinovati međusobno, odnosno da njihova priroda nije takva da su strogo diferencirane. Za njihovo kombinovanje pogodni su matematički modeli, a jedan od mogućih je predstavljen u radu.

Na kraju, postoji i četvrta celina koja je po svojoj prirodi logička i odnosi se na pravila logike, ali samo ona koji bi mogla biti od značaja za pravne praznine. Izdvojena su logička pravila koja mogu da posluže za ovu svrhu, koja pokazuju da i ako pravna praznina ne postoji iz ugla prethodnih pravila, ona može da nastane zahvaljujući logičkim propustima.

Svi navedeni elementi i postupci trebalo bi da posluže kao model – šema, koja se može zamisliti i kao obrazac kojim se mogu „prekriti“ rešenja koja se ispituju i koja će pokazati da li postoje pravne praznine ili ne. Predloženi sistem nije jednostavan, ali on to ne može ni da bude. On zaista nije pogodan za jednostavne postupke, ali ni samo pravo koje se ispituje nije jednostavno ni pogodno za takve metode. Pravo je multidimenzionalni sistem i zahteva složene metode ispitivanja, provere, kreiranja. Može se reći i obrnuto – propuštanje da se primeni složen sistem ispitivanja i pouzdanje samo u sopstveno poznavanje određene pravne oblasti, bez odgovarajućeg pomoćnog alata – metoda i šema koje su za tu svrhu napravljene, zasigurno će ostaviti otvorenim mnoge pravne praznine. To nam svakodnevno potvrđuje praksa našeg zakonodavca koji u proseku dnevno donosi (najmanje) po jedan propis, da bi ga posle kratkog vremena zamenio drugim, koji nije mnogo bolji. Razlozi za promene propisa, razume se, nisu vezani samo za postojanje pravnih praznina, ali je i to jedan od razloga, a ovaj rad je pokušao da dâ mali doprinos njihovom otkrivanju.