SINTEZA PROCESNIH STILOVA ADVERSIJALNOG I MEŠOVITOG SISTEMA KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA NA PRIMERU MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG TRIBUNALA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU – DEO 2.
Sažetak
U ovom radu autor opisuje institute krivičnog procesnog prava koji u sudnici Međunatodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ) doživljavaju svoj materijalni oblik ispoljavanja. Pored prikazivanja normativnog konteksta kojim su uređeni ovi instituti, autor će prikazati i njihove praktične domete uporedići ih sa klasičnim institutima krivičnog procesnog prava koje možemo sresti u evropskokontinentalnom i anglosaksonskom sistemu prava. Činjenica da Tribunal ne raspolaže sopstvenim organima prinude determinisala je oblikovanje pojedinih procesnopravnih instiuta na krajnje specifičan način. Ova interesantna, i sve prisutnija, pojava prožimanja procesnopravnih instituta angloameričkog i kontinentalnoevropskog pravnog sistema, začinjena određenim, sui generis, procesnim institutima predstavlja veliki izazov za teoretsku obradu a time i bolje razumevanje ove problematike. U ovom članku autor će se detaljno pozabaviti pitanjemdokaznog postupka. On zauzima centralno mesto u svakom krivičnom postupku, i pravila ovog postupka od suštinskog su značaja za ostvarenje osnovne funkcije suda. Veliki broj pravnih načela i apstraknih pravnih standarda generalnog karaktera koje srećemo u brojnim dokumentima kako međunarodnog tako i domaćeg prava moraju da dobiju svoj praktičan operativini izraz upravo u ovoj fazi postupka. Pored toga, biće objašnjena i uloga koju amicus curiae ima u krivičnom postupku ali i pravna priroda izdvojenih sudijskih mišljenja, koja iako nemaju uticaj na ishod suđenja, mogu u nekim slučajevima znatno uticati na kasniji rad sudova, pa i da dovedu do promena sudske prakse odnoso da, snagom argumentacije, utiču na kreaciju prava. Na kraju članka autor detaljno analizira domete postupka pred tribunalom posmatran kroz ukupnost svih instituta krivičnog procesnog prava koje je skrenuta pažnja kako u prvom delu ovog članka tako i u drugom. Autor iznosi zaključak da se sinteza o kojoj govori dešava iz dve grupe razloga. Prvu grupu razloga predstavlja želja suda da se postupak učini efikasnijim i bržim, a druga grupa razloga je posledica činjenice da sudije, tužioci i optuženi dolaze iz različitih sredina, pa je potreba da se učesnici u postupku lakše snađu u njemu determinisala i sintezu procesnih instituta koji regulišu njihova prava i obaveze u okviru krivičnog postupka u pravcu da se postupak adaptira i prilagodi navikama, obrazovanju i pravnoj kulturi njegovih učesnika.