DIJAREJA KAO ODLOŽENO NEŽELjENO DEJSTVO METFORMINA NAKON DUGOGODIŠNjE TERAPIJE-PRIKAZ SLUČAJA
Sažetak
Uvod: Metformin je oralni antidijabetik iz grupe bigvanida. Ne izaziva hipoglikemiju i zbog toga je našao svoje mesto kao prva linija terapije kod dijabetes melitus (DM) tip 2. Koristi se i kao monoterapija i kao dodatna terapija uz ostale antidijabetike i insulin. Neka od najčešćih neželjenih dejstava metformina su gastrointestinalne tegobe, dijareja, mučnina, flatulencija, povraćanje. Neželjena dejstva se najčešće javljaju na samom početku terapije.
Cilj: Ukazati na mogućnost pojave neželjenog dejstva metformina i posle dugogodišnje terapije.
Prikaz slučaja: Pacijantkinja stara 64 godine lečena je metforminom zbog dijabetes melitus tip 2 unazad deset godina. Nekoliko meseci unazad ima dijareju fluktuirajućeg karaktera i intenziteta. Izgubila je 10 kilograma u težini bez posebne dijete. U traganju za uzrokom konsultovani su gastroenterolog i hirurg, pri čemu nije otkriven moguć uzrok dijareje. Posle toga je konsultovan klinički farmakolog od koga je traženo mišljenje o mogućoj povezanosti dijareje i medikacije. Izvršen je pregled literature pri čemu je najveća učestalost pomenutog neželjenog dejstva utvrđena za metformin. Zbog toga je savetovana strategija isključivanja pa ponovnog uključivanja leka. Posle ukidanja terapije, nakon dva dana došlo je do prekida dijareje sa remisijom od pet dana da bi nakon ponovnog uvođenja leka ponovo došlo do pojave dijareje, sličnog kvalitativnog i kvantitativnog karaktera.
Zaključak: Dijareja se kao neželjeno dejstvo metformina najčešće javlja na samom početku terapije. Međutim, metformin može ispoljiti ovo neželjeno dejstvo i odloženo, posle dugogodišnje primene, što treba imati u vidu naročito zbog česte primene ovog leka.
Reference
Medić-Zamaklar M. Primena oralnih hipoglikemijskih agenasa u lečenju diabetes mellitusa, Diabetes melli-tus-odabrana poglavlja 1, Beograd 1993; 127-41.
John HB Scarpello and Harry CS Howlett, Metformin therapy and clinical uses Diabetes and Vascular Dise-ase Research 2008; 5(3): 157-67.
Giannarelli R, Aragona M, Coppelli A, Del Prato S. Reducing insulin resistance with metformin: the evidence today. Diabetes Metab 2003; 29: 6S28-35.
Hundal RS, Krssak M, Dufour S et al. Mechanism by which metformin reduces glucose production in type 2 diabetes. Diabetes 2000; 49: 2063-9.
Amer Shakil, Robert J. Church, Shobha S. Rao, Ga-strointestinal Complications of Diabetes. Am Fam Physician 2008 ; 77(12): 1697-72.
Bytzer P,Talley NJ,Jones MP, Horowitz M Oral hypoglycaemic drugs and gastrointestinal symptoms in diabetes mellitus. Aliment Pharmacol Ther 2001; 15(1): 137-4.
Naranjo skor. (posećeno u oktobru 2012. na: liver-tox.nih.gov/Naranjo.html)
Davidson MB, Peters AL. An overview of metformin in the treatment of type 2 diabetes mellitus. Am J Med 1997; 102: 99-110.
Haupt E, Knick B, Koschinsky T, Liebermeister H, Schneider J, Hirche H. Oral antidiabetic combination therapy with sulphonylureas and metformin. Diabetes Metab 1991; 17: 224-31.
Dandona P, Fonseca V, Mier A, Beckett AG. Diarrhea and metformin in a diabetic clinic. Diabetes Care 1983; 6: 472-4.
Scarpello JH, Hodgson E, Howlett HC. Effect of met-formin on bile salt circulation and intestinal motility in type 2 diabetes mellitus. DiabetMed 1998; 15: 651-6.
Carter D, Howlett HCS, Wiernsperger NF, Bailey CJ. Differential effects of metformin on bile salt absorption from the jejunum and ileum. Diabetes Obesity Metab 2003; 5: 120-5.
Foss MT, Clement KD. Metformin as a cause of late-onset chronic diarrhea. Pharmacotherapy 2001; 21(11): 1422-4.
Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).