UPOTREBA BENZODIAZEPINA U OPŠTOJ POPULACIJI NA TERITORIJI OPŠTINE BERANE, CRNA GORA
Sažetak
Uvod: Benzodiazepini predstavljaju jednu od najčešće propisivanih grupa ljekova. Ova grupa ljekova može dovesti do pojave tolerancije i zavisnosti prilikom dugotrajne i neracionalne primjene.
Cilj: Cilj našeg istraživanja je bio analizirati upotrebu benzodiazepina u opštoj populaciji opštine Berane na sjeveru Crne Gore, u protekloj godini.
Metode: Istraživanje je sprovedeno analizom 1000 ljekarskih recepata za benzodiazepine izdatih od strane ljekara na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Kao dijagnostički priručnik u istraživanju korišćena je Međunarodna klasifikacija bolesti (MKB-10). Istraživanje je sprovedeno u periodu od 40 dana tokom januara i februara 2015. godine.
Rezultati: Studija je sprovedena u opštoj populaciji starosne dobi od 18 do 98 godina (621 žena i 379 muškaraca). Prosječna starost svih ispitanika koji su upotrebljavali benzodiazepine u studiji iznosila je 64,1±13,1 godina. Analizom je utvrđeno da su najčešće propisivani benzodiazepini: diazepam (42,2%), bromazepam (30,3%), lorazepam (16,4%), alprazolam (6,4%), nitrazepam (2,6%) i klonazepam (2,1%). Pacijenti ženskog pola upotrebljavaju benzodiazepine u 62,1% slučajeva, dok pacijenti muškog pola u 37,9% slučajeva, što je statistički značajna razlika (χ²=58,664; p<0,001). Utvrđeno je da su benzodiazepini propisivani za 17 različitih dijagnoza, najčešće za dijagnoze I - bolesti cirkulatornog sistema (39,7%), F - duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (31,1%) i E - endokrine bolesti, bolesti ishrane i metabolizma (7,7%).
Zaključak: Istraživanja o upotrebi ljekova pružaju mnoštvo korisnih informacija koje se mogu koristiti u cilju njihovog racionalnijeg propisivanja i efikasnijeg liječenja pacijenata.
Reference
World Health Organization. Rational use of benzodiazepines. Document WHO/PSA/96.11, Geneva, 1996.
Францетић И. Фармакотерапијски приручник. 6 Изд. Загреб: Медицинска наклада, 2010.
Rang H.P, Dale M.M, Ritter J.M, Moore P.K. Фармакологија. 5 Изд. Београд: Data Status, 2005.
Богословић М, Потић М, Митровић Д. Употреба бензодиазепина код пацијената у ординацији изабраног лекара у Дому здравља Дољевац. Тимочки медицински гласник 2012; 37(3): 150-3.
Кажић Т. Готови љекови: приручник за фармакотерапију. 11 Изд. Београд: Integra, 2013.
Вујић З, Васиљевић Д. Структурне карактеристике антидепресива и анксиолитика. 11. Симпозијум магистара фармације и медицинске биохемије Републике Српске 2014; 16-25.
Мимица Н, Фолнеговић-Шмалц В, Узун С, Рушиновић М. Бензодиазепини: за и против. Medicus 2002; 11(2): 183-8.
Угрешић Н. Фармакологија анксиолитика. Архив за фармацију 2007; 57: 106-17.
Аshton H. The diagnosis and management of benzodiazepine dependence. Current Opinion in Psychiatry 2005; 18: 249–55.
Станетић К, Савић С. Употреба бензодиазепина код пацијената лијечених у Дому здравља Бања Лука. Општа медицина 2010; 16(1-2): 50-5.
Kafeel H, Rukh R, Iqbal J, Naveed S. Irrational dispensing and self medication of benzodiazepines by general population of a big city. Journal of Pharmaceutical and Scientific Innovation 2014; 3(2): 178-81.
Donato F, Samani F, Marini M et al. Across-sectional survey on benzodiazepine use among older people in an Italian region. Italian Journal of Public Health 2005; 2(2): 42-8.
Lagnaoui R, Depont F, Fourrier A et al. Patterns and correlates of benzodiazepine use in the French general population. European Journal of Clinical Pharmacology 2004; 60(7): 523-9.
Gleason PP, Schulz R, Smith NL et al. Correlates and Prevalence of Benzodiazepine Use in Community - Dwelling Elderly. Journal of General Internal Medicine 1998; 13(4): 243-50.
Nordon DG, Akamine K, Novo NF, Hübner CK. Characteristics of the use of benzodiazepines by women seeking treatment in primary care. Revista de Psiquiatria do Rio Grande do Sul 2009; 31(3): 152-8.
Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavljen u ovom časopisu.
Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).