SaRS-CoV-2: epidemiološke karakteristike, klinička slika, dijagnostika i prevencija- pregled dosadašnjih saznanja
Sažetak
Izbijanje infekcije SARS-Cov-2, proglašeno je globalnom vanrednom situacijom. Pored najvažnijeg pitanja javnog zdravlja i obolelih od infekcije SARS-Cov-2, epidemija ima značajne efekte na sve aspekte života. Cilj ovog preglednog članka je da rezimira dosadašnja istraživanja o epidemiološkim karakteristikama, uzrocima, kliničkoj slici, dijagnostici, prevenciji i kontroli nove koronavirus bolesti. SARS-Cov-2 virus pripada rodu betakoronavirusa, jednolančanim RNK virusima. Omotač ima presudnu ulogu u patogenosti virusa. Virusna infekcija može izazvati prekomernu imunološku reakciju kod domaćina, koja je označena kao “citokinska oluja”, čiji efekat je obimno oštećenje tkiva. Opisana su tri glavna puta prenosa virusa: kapljičnim putem, direktnim kontaktom i aerosolom. Smatra se da inkubacioni period iznosi 1-14 dana po izlaganju virusu, prosečno 5,2 dana. Klinička slika se kreće od asimptomatske, blage do teške forme, koja se može završiti i smrtnim ishodom. Glavne kliničke manifestacije uključuju povišenu telesnu temperaturu, kašalj i kratak dah. Nazalna kongestija, curenje iz nosa, bol u grlu, mialgije, diareja, gubitak čula ukusa i/ili mirisa prijavljeni su u manjem broju slučajeva. Dijagnostički postupci su klinička slika, RTG pluća, biohemijske analize, epidemiološka anamneza. Za postavljanje etiološke dijagnoze služi pozitivan nasofaringealni ili orofaringealni bris (PCR na SARS-Cov-2, Ag test). SARS-Cov-2 infekcija koja je pogodila veliki broj ljudi i zemalja širom sveta. Rano prepoznavanje inficiranih osoba, njihova izolacija, primena preventivnih mera i razvoj vakcine za sada su najefikasniji metodi u borbi sa ovim virusom. Po završetku pandemije moći će da se proceni zdravstveni, socijalni i ekonomski uticaj virusa.
