TRIJAŽA U NE-KOVID USTANOVI ZA VREME COVID-19 PANDEMIJE

  • Marina Đikić Univerzitetski klinički centar Srbije Urgentni centar
  • Dušica Gujaničić
  • Ivana Milićević-Nešić
  • Marko Ercegovac
  • Slobodan Dželebdžić
  • Ivanka Lukić
  • Budimir Andrić
  • Tijana Miladinović
Ključne reči: KOVID-19, epidemiološki rizik, trijaža, Urgentni centar

Sažetak


U vreme pandemije COVID-19, Urgentni centar (UC) Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), iako  ne-kovid ustanova, morao je da se prilagodi na zbrinjavanje velikog broja kritično obolelih i potencijalno zaraznih bolesnika.

U ovom radu  prikazujemo  prilagođavanje UC  UKCS uslovima pandemije  u situaciji prethodno nedovoljno definisanih protokola za postupanje u ovakvim situacijama.

U martu 2019. godine, formirano je Prijemno trijažno odeljenje urgentne medicine (PTO UM). Osnovni njihov zadatak  je jasno razdvajanje bolesnika sa epidemiološkim rizikom (ER) od onih koji taj rizik nemaju i dalje njihovo izolovano  zbrinjavanje. Procena ER  podrazumeva popunjavanje epidemiološkog upitnika, ciljanu, kratku anamnezu, merenje temperature i procenu respiratornog statusa bolesnika. Kompletan proces trijaže, inicijalne dijagnostike i lečenja bolesnika sa ER je domen rada i odgovornosti specijalista urgentne medicine.

Od 15.marta 2020. do 15.mara 2021. godine je istrijažirano  155000 bolesnika od čega je   9519  bilo  sa ER koji su zbrinuti u PTO UM.

Ovakvom trijažom je minimalizovano širenje infekcije uz istovremeno zbrinjavanje svih kritično obolelih bez obzira na ER. Međutim, na istom mestu su zbrinjavani bolesnici sa manjim i oni sa visokim rizikom za Covid zbog deficita prostora. Takođe, trijaža se odnosi samo na „kovid trijažu“ a ne  i na trijažu po stepenu hitnosti obolelih što je osnova rada svakog savremenog urgentnog centra.

Objavljeno
2021/10/06
Rubrika
Originalni članci