ISPITIVANJE UTICAJA RAZLIČITIH DETERMINANTI NA SMRTNI ISHOD OD AKUTNOG KORONARNOG SINDROMA PACIJENATA LEČENIH U KORONARNOJ JEDINICI OPŠTE BOLNICE U VALJEVU I NJIHOVE RAZLIKE
Sažetak
Uvod: Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta u većini zemalja sveta i odgovorne su za smrt 17,9 miliona ljudi godišnje i 11,8% ukupnih DALY-ja. U Srbiji je akutni koronarni sindrom (AKS) glavni uzročnik smrtnog ishoda među ishemijskim bolestima srca, sa udelom od 49,9%.
Cilj: Cilj rada je da se ispita povezanost različitih determinanti (demografskih, antropometrijskih, bioloških markera, faktora rizika, prisustva komorbiditeta i farmakoterapijskog pristupa) sa smrtnim ishodom od akutnog koronarnog sindroma pacijenata lečenih u Koronarnoj jedinici, kao i njihove razlike.
Materijali i metode: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka i njime je obuhvaćeno 384 punoletnih lica sa AKS-om, koji su bili korisnici usluga Odeljenja kardiologije sa koronarnom jedinicom Opšte bolnice u Valjevu, 2020. godine. Kao instrument istraživanja korišćen je „Koronarni list“, koji su kreirali, prema nacionalnim potrebama, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Institut za epidemiologiju i Udruženje kardiologa Srbije, u formi upitnika koji popunjavaju lekari zaposleni u Koronarnoj jedinici, a koji se potom dostavlja Zavodu za javno zdravlje Valjevo. Svi ispitanici su dali informisani pristanak za anonimno učešće u istraživanju. Dobijeni podaci su analizirani metodama deskriptivne i analitičke statistike, kao i metodama univarijantne i multivarijantne linearne regresije.
Rezultati: Ukupan uzorak činilo je 288 (75%) muškaraca i 96 (25%) žena. Prosečna starost pacijenata umrlih od AKS-a iznosila je 72,9 ± 9,8 godina, dok je starost pacijenata koji nisu umrli iznosila 65,0 ± 12,0 godina, i ova razlika se pokazala kao statistički značajna (p < 0,001). Pacijenti kojima su prilikom prijema u bolnicu izmerene niže vrednosti i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska su statistički značajno više umirali od onih koji su imali nešto više vrednosti (p < 0,001). Evidentna je manja smrtnost onih pacijenata sa AKS-om kojima je, tokom hospitalizacije, ordinirana sledeća farmakoterapija: acetilsalicilna kiselina (p < 0,001), beta blokatori (p = 0,003), ACE inhibitori (p < 0,001) i statini (p < 0,001), dok su smrtni ishod imali svi pacijenti koji su u propisanoj terapiji imali i inotrope, kao jedan od lekova (p < 0,001).
Zaključak: Naše istraživanje ukazuje na postojanje povezanosti ispitivanih determinanti sa smrtnim ishodom pacijenata obolelih od akutnog koronarnog sindroma. Neophodno je poboljšanje kvaliteta podataka, relevantno i pravovremeno vođenje medicinske dokumentacije i evidencije, te kontinuirano unapređenje programa prevencije, sa ciljem smanjenja faktora rizika za nastanak AKS-a.
Reference
1. WHO. Health Topics. Cardiovascular diseases. [Internet]. 2019. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/cardiovascular-diseases#tab=tab_1
2. Roth GA, Johnson C, Abajobir A, Abd-Allah F, Abera SF, Abyu G, et al. Global, Regional, and National Burden of Cardiovascular Diseases for 10 Causes, 1990 to 2015. J Am Coll Cardiol. 2017 Jul 4;70(1):1-25. doi: 10.1016/j.jacc.2017.04.052.
3. WHO. The top 10 causes of death. [Internet]. 2020. Dostupno na: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/the-top-10-causes-of-death
4. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2020. [Internet]. 2021. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2020.pdf
5. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji 2020. [Internet]. 2021. Dostupno na: https://www.batut.org.rs/download/publikacije/AKS2020.pdf
6. Jankovic S, Vlajinac H, Bjegovic V, Marinkovic J, Sipetic-Grujicic S, Markovic-Denic L, et al. The burden of disease and injury in Serbia. Eur J Public Health. 2007 Feb;17(1):80-5. doi: 10.1093/eurpub/ckl072.
7. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke prakse. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje ishemijske bolesti srca 2/11. 2012. [Internet]. Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=670&cache=sr
8. Van Camp G. Cardiovascular disease prevention. Acta Clin Belg. 2014 Dec;69(6):407-11. doi: 10.1179/2295333714Y.0000000069.
9. Lapcević M, Vuković M. Faktori rizika za hronicna nezarazna oboljenja: dvansestonediljna prospektivna studija [Risk factors for chronic noncontiguous diseases: twelve-week prospective study]. Srp Arh Celok Lek. 2004 Nov-Dec;132(11-12):414-20. Serbian. doi: 10.2298/sarh0412414l.
10. Babić Z, Zeljković I, Pintarić H, Vrsalović M, Jelavić MM, Mišigoj-Duraković M. The role of anthropometric parameters and physical activity level in patients with acute coronary syndrome admitted to the intensive cardiac care unit. Acta Clin Croat. 2021 Jun;60(2):201-208. doi: 10.20471/acc.2021.60.02.05.
11. Wan J, Zhou P, Wang D, Liu S, Yang Y, Hou J, et al. Impact of Normal Weight Central Obesity on Clinical Outcomes in Male Patients with Premature Acute Coronary Syndrome. Angiology. 2019 Nov;70(10):960-968. doi: 10.1177/0003319719835637.
12. Kringeland E, Tell GS, Midtbø H, Igland J, Haugsgjerd TR, Gerdts E. Stage 1 hypertension, sex, and acute coronary syndromes during midlife: the Hordaland Health Study. Eur J Prev Cardiol. 2022 Feb 19;29(1):147-154. doi: 10.1093/eurjpc/zwab068.
13. Shehab A, Bhagavathula AS, Al-Rasadi K, Alshamsi F, Al Kaab J, Thani KB, et al. Diabetes and Mortality in Acute Coronary Syndrome: Findings from the Gulf COAST Registry. Curr Vasc Pharmacol. 2020;18(1):68-76. doi: 10.2174/1570161116666181024094337.
14. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi, Odbor za lipide Endokrinološke sekcije Srpskog lekarskog društva, Udruženje za aterosklerozu Srbije, Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje lipidskih poremećaja 5/11. [Internet]. 2012. Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=673&cache=sr
15. Snaterse M, Scholte Op Reimer WJ, Dobber J, Minneboo M, Ter Riet G, Jorstad HT, et al. Smoking cessation after an acute coronary syndrome: immediate quitters are successful quitters. Neth Heart J. 2015 Dec;23(12):600-7. doi: 10.1007/s12471-015-0755-9.
16. Steptoe A, Kivimäki M. Stress and cardiovascular disease. Nat Rev Cardiol. 2012 Apr 3;9(6):360-70. doi: 10.1038/nrcardio.2012.45.
17. Hbejan K. Smoking effect on ischemic heart disease in young patients. Heart Views. 2011 Jan;12(1):1-6. doi: 10.4103/1995-705X.81547.
18. Stajić D, Đonović N. Kardiovaskularne bolesti – faktori rizika. Med Čas (Krag). 2016;50(2):43-48.
19. Yusuf S, Reddy S, Ounpuu S, Anand S. Global burden of cardiovascular diseases: part I: general considerations, the epidemiologic transition, risk factors, and impact of urbanization. Circulation. 2001 Nov 27;104(22):2746-53. doi: 10.1161/hc4601.099487.
20. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Nacionalni komitet za izradu Vodiča kliničke prakse u Srbiji, Radna grupa za kardiovaskularne bolesti. Nacionalni vodič kliničke prakse. Preporuke za prevenciju ishemijske bolesti srca. [Internet]. 2002. Dostupno na: https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=678&cache=sr
21. Roberts R. Genetics of coronary artery disease. Circ Res. 2014 Jun 6;114(12):1890-903. doi: 10.1161/CIRCRESAHA.114.302692.
22. Graham G. Acute Coronary Syndromes in Women: Recent Treatment Trends and Outcomes. Clin Med Insights Cardiol. 2016 Feb 8;10:1-10. doi: 10.4137/CMC.S37145.
23. Službeni glasnik RS, br. 42/06, 119 /07, 84/08, 71/09, 85/09, 24/10, 6/12, 37/12, 8/14, 92/15, 111/17, 114/17 – ispr, 13/18, 15/18 – ispr, 68/19, 5/20, 11/20, 52/20, 88/20, 62/21, 69/21, 74/21, 95/21. Uredba o Planu mreže zdravstvenih ustanova. [Internet]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/uredba_o_planu_mreze_zdravstvenih_ustanova.html>
24. Službeni glasnik RS, br. 123/2014-2, 106/2015-65, 105/2017-32, 25/2019-3 -dr. zakon. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva RS. [Internet]. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-zdravstvenoj-dokumentaciji-i-evidencijama-u-oblasti-zdravstva.html>
25. Simms AD, Batin PD, Kurian J, Durham N, Gale CP. Acute coronary syndromes: an old age problem. J Geriatr Cardiol. 2012 Jun;9(2):192-6. doi: 10.3724/SP.J.1263.2012.01312.
26. Rosengren A, Wallentin L, Simoons M, Gitt AK, Behar S, Battler A, et al. Age, clinical presentation, and outcome of acute coronary syndromes in the Euroheart acute coronary syndrome survey. Eur Heart J. 2006 Apr;27(7):789-95. doi: 10.1093/eurheartj/ehi774.
27. Kong G, Chew NWS, Ng CH, Chin YH, Lim OZH, Ambhore A, et al. Prognostic Outcomes in Acute Myocardial Infarction Patients Without Standard Modifiable Risk Factors: A Multiethnic Study of 8,680 Asian Patients. Front Cardiovasc Med. 2022 Mar 29;9:869168. doi: 10.3389/fcvm.2022.869168.
28. Mouhat B, Putot A, Hanon O, Eicher JC, Chagué F, Beer JC, et al.; Observatoire des Infarctus de Côte d'Or Survey. Low Systolic Blood Pressure and Mortality in Elderly Patients After Acute Myocardial Infarction. J Am Heart Assoc. 2020 Mar 3;9(5):e013030. doi: 10.1161/JAHA.119.013030.
29. Liu Y, Han T, Gao M, Wang J, Liu F, Zhou S, et al. Clinical characteristics and prognosis of acute myocardial infarction in young smokers and non-smokers (≤ 45 years): a systematic review and meta-analysis. Oncotarget. 2017 Sep 20;8(46):81195-81203. doi: 10.18632/oncotarget.21092.
30. Zhou M, Liu J, Hao Y, Liu J, Huo Y, Smith SC Jr, et al.; CCC-ACS Investigators. Prevalence and in-hospital outcomes of diabetes among patients with acute coronary syndrome in China: findings from the Improving Care for Cardiovascular Disease in China-Acute Coronary Syndrome Project. Cardiovasc Diabetol. 2018 Nov 27;17(1):147. doi: 10.1186/s12933-018-0793-x.
31. Leonardi S, Gragnano F, Carrara G, Gargiulo G, Frigoli E, Vranckx P, et al. Prognostic Implications of Declining Hemoglobin Content in Patients Hospitalized With Acute Coronary Syndromes. J Am Coll Cardiol. 2021 Feb 2;77(4):375-388. doi: 10.1016/j.jacc.2020.11.046.
32. Sabatine MS, Morrow DA, Giugliano RP, Burton PB, Murphy SA, McCabe CH, et al. Association of hemoglobin levels with clinical outcomes in acute coronary syndromes. Circulation. 2005 Apr 26;111(16):2042-9. doi: 10.1161/01.CIR.0000162477.70955.5F.
33. Nikus KC, Eskola MJ, Virtanen VK, Harju J, Huhtala H, Mikkelsson J, et al. Mortality of patients with acute coronary syndromes still remains high: a follow-up study of 1188 consecutive patients admitted to a university hospital. Ann Med. 2007;39(1):63-71. doi: 10.1080/08037060600997534.
34. Khot UN, Jia G, Moliterno DJ, Lincoff AM, Khot MB, Harrington RA, et al. Prognostic importance of physical examination for heart failure in non-ST-elevation acute coronary syndromes: the enduring value of Killip classification. JAMA. 2003 Oct 22;290(16):2174-81. doi: 10.1001/jama.290.16.2174.
35. Park IY, Ju YS, Lee SY, Cho HS, Hong JI, Kim HA. Survival after in-hospital cardiopulmonary resuscitation from 2003 to 2013: An observational study before legislation on the life-sustaining treatment decision-making act of Korean patients. Medicine (Baltimore). 2020 Jul 24;99(30):e21274. doi: 10.1097/MD.0000000000021274.
36. Ibanez B, James S, Agewall S, Antunes MJ, Bucciarelli-Ducci C, Bueno H, et al.; ESC Scientific Document Group. 2017 ESC Guidelines for the management of acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation: The Task Force for the management of acute myocardial infarction in patients presenting with ST-segment elevation of the European Society of Cardiology (ESC). Eur Heart J. 2018 Jan 7;39(2):119-177. doi: 10.1093/eurheartj/ehx393.
37. Gao F, Zhang Y. Inotrope Use and Intensive Care Unit Mortality in Patients With Cardiogenic Shock: An Analysis of a Large Electronic Intensive Care Unit Database. Front Cardiovasc Med. 2021 Sep 21;8:696138. doi: 10.3389/fcvm.2021.696138.
