Registracija i prijava su obavezne ako želite da ovim putem ponudite rad za objavljivanje i proveravate njegov trenutni status u procesu recenzije i uređivanja.

Uslovi za prijavu rukopisa

U postupku prijavljivanja rukopisa, autor je dužan da potvrdi da rukopis zadovoljava dole navedene uslove za objavljivanje. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, prijavljeni rukopis može biti odbijen.
  • Prijavljeni rukopis nije prethodno objavljivan, niti je u procesu objave ili recenziranja u nekom drugom časopisu. U suprotnom, autor je dužan da navede detaljno pismeno obrazloženje situaciju u odeljku "Komentari uredniku".
  • Datoteka koja sadrži rukopis mora da bude snimljena u Microsoft Word (.doc, .docx) formatu.
  • Sve internet reference moraju imati priložene URL adrese ili DOI oznaku.
  • Tekst je dat u proredu (Line Spacing) 1,5; korišćen je font veličine 12pt; za isticanje je izbegavano korišćenje kurziva (Italic) i bolda, podvlačenje je dozvoljeno samo za URL adrese.
  • Ilustracije date u tekstu su označene numerički i rečima. Svaka tabela ima numeričku oznaku (od 1 do n) i naslov, dok svaka slika (grafikon, fotografija...) ima numeričku oznaku (od 1 do n) i potpis.
  • Tekst ispunjava stilske i bibliografske zahteve navedene u Uputstvu autorima, koje se nalaze u odeljku Info.
  • Poštovano je uputstvo Kako osigurati anonimnost recenzije (ako je rukopis priložen za rubriku koja podleže recenziji).

Uputstvo autorima

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ

 

Редакција часописа Социолошки преглед ће разматрати за објављивање искључиво оне радове који су сачињени у складу са овим Упутством.

Часопис Социолошки преглед објављује искључиво претходно необјављене радове. Могу се прихватити и радови in extenso који су претходно делимично изложени на научном/стручном скупу, при чему су аутори то дужни да на одговарајући начин назначе. Сваки покушај плагијаризма или аутоплагијаризма кажњава се (забрана објављивања радова свим ауторима у Социолошком прегледу у временском периоду зависно од степена плагијаризма и о томе се обавештава руководство институција у којима аутори раде, као и њихова струковна удружења).

Радови се објављују истовремено двојезично: на српском језику (искључиво ћириличним писмом) и на енглеском језику. Аутори су обавезни да доставе радове на једном од ових језика. Редакција снажно охрабрује ауторе да доставе своје радове на оба језика.

Редакција задржава пуно право да сваки рад лекторски и коректорски уреди у складу са важећим стандардима српском, односно енглеског језика.

Од бр. 3/2017. године Социолошки преглед прешао је на систем за електронско уређивање часописа радова послатих на адресу:

http://aseestant.ceon.rs/index.php/socpreg/user

 

Техничко упутство за коришћење система Асистент: систем за електронско уређивање часописа може се такође преузети на:

https://drive.google.com/open?id=0B5PfUtWAVbsKN1E5dWktUUtpcjA

 

Приликом пријаве рада у систем електронског уређивања Социолошког прегледа неопходно је приложити изјаву да су испуњени сви постављени технички захтеви укључујући и изјаву потписану од стране свих аутора и коаутора да рад није раније ни у целини нити делимично објављен нити прихваћен за штампање у другом часопису. Изјава о појединачном доприносу аутора мора бити потписана од стране сваког аутора рада, скенирана и послата уз рад као допунска датотека. Такође, аутори су обавезни да доставе и потписану изјаву о непостојању сукоба интереса. Тим поступком сви аутори постају одговорни за испуњавање свих постављених услова, чему следи одлука о прихватању за даљи уређивачки поступак:

https://drive.google.com/open?id=0B5PfUtWAVbsKam9lWEpBQXlZcjg

 

Радови чији аутори и коаутори благовремено не доставе потребне изјаве и копију уплатнице за претплату на часопис Социолошки преглед неће бити узимани у разматрање за објављивање, нити ће њиховим ауторима/коауторима у вези са тим бити слане опомене.

Систем Aseestant електронског уређивања часописа подразумева коришћење сервиса CrossCheck, па се сви пријављени радови аутоматски, пре првог корака уређивачког поступка, проверавају на плагијаризам или аутоплагијаризам.

Прихваћени радови објављују се по редоследу који одређује Редакција на предлог главног и одговорног уредника. За објављивање радова у тематским бројевима часописа Социолошки преглед, главни и одговорни уредник ће, пре упућивања садржаја броја на одлучивање Редакцији, узети у обзир предлог уредника тематског броја (гост-уредник), уколико је он именован за конкретан тематски број.

У Социолошком прегледу објављују се радови из области социологије и они из области других друштвених наука уколико су мултидисциплинарно засновани тако да садрже и социолошки аспект разматраног проблема. Чланци се категоризују сходно Акту о уређивању научних часописа који је донео министар за науку и технолошки развој Републике Србије 2009. године. Они могу бити:

Научни чланци:

  1. Оригиналан научни рад. У њему се износе претходно необјављивани резултати сопствених истраживања заснованих на примени научних метода. Они по обиму не смеју прећи 28800 карактера, са размаком. У обим се не урачунавају: име, средње слово, презиме, афилијација аутора, наслов чланка, сажетак чланка (до 800 карактера са размаком), кључне речи (до 5 појмова или синтагми), попис референци, нити напомене у фуснотама;
  2. Прегледни рад. Он садржи оригиналан, детаљан и критички приказ истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени допринос, видљив и на основу аутоцитата. По обиму може да буде до 28800 карактера, са размаком. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  3. Кратко или претходно саопштење. Оно представља оригинални научни рад пуног формата, али обима до 18000 карактера са размаком или прелиминарног карактера. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  4. Научна критика, односно полемика (расправа на одређену научну тему заснована искључиво на научној аргументацији) и осврти. Обим ове врсте радова је до 10000 карактера са размаком. Ова категорија радова је опремљена, осим имена, средњег слова, презимена и афилијације аутора и наслова чланка, и сажетком обима до 400 карактера са размаком, кључним речима (до 5 појмова или синтагми), пописом референци и број њихових карактера се не урачунава у обим рада.

 

Стручни чланци:

  1. Стручни рад је прилог у коме се нуде искуства корисна за унапређење професионалне праксе, али која нису нужно заснована на научном методу. Његов обим је до 18000 карактера са размаком. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  2. Информативни прилог (уводник, коментар, информације из рада Српског социолошког друштва које је оснивач часописа Социолошки преглед и сл.). По правилу се ради по обиму о кратким формама, са највише до 12000 карактера са размаком. У број карактера се не урачунавају исти елементи као и када се ради о оригиналном научном раду;
  3. Приказ (књиге, истраживања, научног догађаја, и сл.). Обим је до 7000 карактера са размаком. Пожељно је да као прилог садржи фотографију (насловне корице књиге, догађаја који је предмет приказа и сл) која се урачунава као 500 карактера са размаком. Приказ не садржи сажетак нити кључне речи, али садржи одговарајуће референце.

 

У Социолошком прегледу неће бити објављен ниједан чланак који нема бар две наведене референце. Редакција снажно охрабрује ауторе да користе, у мери у којој је то могуће, часописне референце новијег датума.

Све врсте радова могу садржати фотографије, графиконе, табеле и друге врсте илустрација. Свака илустрација се рачуна да има обим од 500 карактера са размаком. Редакција снажно охрабрује кришћење илустрација, посебно табела и графикона, за приказивање података које онда није нужно понављати у тексту, већ је довољно позвати се само на ознаку (број) дате табеле или графикона. Илустрaциje дaтe у тeксту су oзнaчeнe нумeрички и рeчимa. Свaкa тaбeлa имa нумeричку oзнaку (oд 1 дo н) и нaслoв, дoк свaкa сликa (грaфикoн, фoтoгрaфиja, ...) имa нумeричку oзнaку (oд 1 дo н) и пoтпис.

Приликом пријављивања рада аутори, односно коаутори, предлажу категорију чланка. Исто чине и рецензенти, али коначну одлуку о категоризацији доноси главни и одговорни уредник часописа.

Приликом писања радова користе се стандардне скраћенице, али не у наслову и апстракту. Пун назив са скраћеницом у загради наводи се у првом помињању, а даље у тексту само скраћенице, како у апстракту тако и у раду. У закључку рада (не апстракта) нема скраћеница.

Инострана имена се, у српској верзији рада, транскрибују на српски језик, док се поред транскрипције у загради, након прве њихове употребе у тексту, даје њихово изворно писање. У енглеској верзији користи се само изворно писање имена или њихова транскрпиција на енглекси језик (нпр. кинеских или арапских имена). Страни термини се пишу изворно, италиком, а њихов превод и значење могу се, уколико постоји потреба, објаснити у фусноти.

За писање рукописа користи се word текст, са проредом (Line Spacing) 1,5 на формату А4 само са једне стране, са маргинама од 2,5 cm Justify. Користи се фонт величине12pt, Times New Roman, и избегава bold и курзив (italic) који су резервисани за поднаслове. Сажетак (Summary), кључне речи (Key words) и фусноте куцају се без прореда (Line Spacing: Single) 1,0.

Приспели радови (без имена аутора) упућују се на рецензију код најмање два уредника/рецензента. Примедбе и сугестије уредника и рецензената (без имена рецензента) достављају се аутору ради коначног обликовања рада.

Прихваћен рад, након стручне и редакцијске обраде упућује се на ауторско читање пре публиковања, кореспондирајућем аутору. Евантуалне исправке требало би извршити у року од три дана. У овој фази није могуће извршити опсежније измене, већ само исправке словних и других ситних грешака.

Уколико исправљени текст не буде враћен у том року, сматраће се да аутор нема примедби. Рукописи радова прихваћених за штампу не враћају се аутору.

 

Припрема рада

Радови се припремају у складу са АПА скраћеним библиографским стандардом. Делови рада су: насловна страна, апстракт са кључним речима, текст рада, захвалност (по жељи), литература, прилози (табеле, слике). Странице треба нумерисати редом (у горњем или доњем десном углу), почевши од насловне стране.

  1. 1. Насловна страна

а)   Наслов рада требало би да буде кратак, јасан и информативан, на српском и енглеском језику, без скраћеница и да одговара садржају рада. Наднаслове и поднаслове треба избегавати. Уколико је рад резултат истраживања на неком од пројеката или уколико аутори осећају потребу да изразе захвалност на подршци некој институцији или појединцу, то је потребно учинити у фусноти која ће бити означена на крају наслова текста.

б)   Изнад наслова, у горњем левом углу, наводе се крупним словима предлог категорије рада, а потом у реду исподиме, средње слово и презиме аутора, односно коаутора. Научни радови могу да имају максимално три коаутора, при чему Редакција снажно подстиче да аутори самостално објављују своје радове. Радови који имају више од три аутора / коаутора неће бити разматрани за објављивање. После сваког од презимена аутора/ коаутора ставља се ознака за фусноту (нумеричка, почев од 1 па надаље), у коју се уписује сарадничко/наставничко/научно звање аутора/коаутора и његова електронска адреса (e-mail). За аутора/коаутора који је задужен за кореспонденцију са Редакцијом осим e-mail потребно је је назначити и телефонске бројеве (мобилни, фиксни, факс), поштанску адресу и обавезно исписати речи "за кореспонденцију". У овој/ овим фуснотама за сваког од аутора/ коаутора потребно је ставити назнаку: Рођен ХХХХ године (нпр. "Рођен 1968. године")

в)   Испод имена сваког од аутора/ коаутора наводи се пуна афилијација. Код установа са сложеном организацијом наводе се сви организациони нивои, од највишег ка најнижем (нпр. назив универзитета, назив факултета, назив одељења/департмана, катедре), место где је седиште установе, а у загради назив државе

 

  1. Сажетак и кључне речи

На другој страници рада налази се структурисани сажетак на српском и енглеском језику, написан кратким и јасним реченицама који обухвата Увод/Циљ, Основну претпоставку истраживања, Методе (истраживачке методе, основни поступци, узорковање), Резултате (најважнији налази) и Закључак. Потребно је да се нагласе нови и значајни аспекти изложеног истраживања. Структурисани сажетак не би требало да прелази 800 карактера са размацима, а у случајевима радова из категорије научна критика, полемика, осврти до 400 карактера са размацима. Након сажетка исписују се Кључне речи, којих може да буде највише до пет појмова, односно синтагми.

Код текстова категорисаних као прикази апстракт није обавезан, али је потребно испод наслова приказа навести следеће податке о делу (догађају) које се приказује,и тоследећим редоследом: Име и Презиме писца (у случају догађаја: назив организатора догађаја): Наслов дела курзивом (односно Назив догађаја курзивом). Место издања: Издавач, година издања (Место одржавања, време одржавања), укупан број страна (за догађај се не наводи). Фотографија дела/ догађаја који се приказује доставља се у jpg или tiff формату као допунски фајл, у резолуцији од најмање 300х300 тачака по инчу.

Пример за приказ дела:

Talkot Parsons: Društveni sistem i drugi ogledi. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009, 907 str.

 

Пример за приказ догађаја:

European Sociological Associatio: 13th ESA Conference(Un)Making Europe: Capitalism, Solidarities, Subjectivities. Athens (Greece), 29.08 - 01.09.2017

 

  1. 3. Текст чланка

Са текстом чланка започиње се на трећој страници. Пожељно је, али не и обавезно, да оригинални и прегледни научни радови, поготову уколико су засновани на претежно емпиријским истраживањима, буду у структурисаној форми која садржи: Увод/ Циљ спроведеног истраживања, Приказ примењене методологије истраживања, Резултате, Дискусију и Закључке. Код научних радова категорисаних као "Кратко саопштење", односно као "Научна критика, полемика, осврти", структурисање није неопходно.

Табеле, графикони, фотографије се инкорпорирају сам текст, изузев у случају приказа где се фотографије достављају као посебан фајл.

Цртежи, карте, фотографије, графикони и друге илустрације достављају се у JPG или TIFF формату, у резолуцији већој од 300 х 300 тачака pо инчу.

Свака илустрација (табела, цртеж, графикон...) мора бити обележен бројем и називом, центрирано, и то:

- табеле насловом који се исписује изнад њих

Пример:

Табела 1: Средње вредности скорова етничке дистанце

- графикони, фотографије и остале илустрације потписом испод њих

Пример:

Графикон 1: Приказ средњих вредности скорова етничке дистанце

 

Табеле треба да буду једноставне, без боја и сенки. Увлачења и поравнања у табелама морају бити изведена аутоматским форматирањем, а не мануелним додавањем размака.

Све врсте графикона треба цртати искључиво у црно-белој техници, коришћењем различитих врста шара.

 

3.1 Цитирање и позивање на друге радове и изворе у тексту

У складу са АПА стандардом цитирање и позивање се врши ИСКЉУЧИВО у оквиру текста, у библиографским парантезама.

Употреба фуснота је дозвољена само у сврху напомена, како би се избегло да ти подаци оптерећују сам текст, а процена је аутора да је потребно пружити неке допунске информације (нпр. електронска адреса аутора, захвалница и сл), краћа објашњења у вези са значењем неких термина, појмова (нпр. ако се у тексту даје нека латинска изрека, која није општепозната, у фусноти је могуће дати њено значење), биографске податаке који су од значаја за разумевање основног текста (нпр. уколико је то од значаја за разумевање контекста могуће је дати краће биографске податке о неком теоретичару). Такође, фуснота се може искористи зарад упућивања неке опаске, примедбе или критике у односу на став неког другог аутора, у вези са нпр. његовом недоследошћу у заступању неког става или за навођење неког примера, више као илустрације, занимсивости и сл, који по свом значају није такав да би оптерећивао текст, али је за рад корисно да се кроз фусноту читалац упути на њега.

Библиографске референце наводе се увек латиничним писмом. У Литератури се наводи само једно место иѕдања, чак иако је у самој публикацији наведено више њих.

 

АУТОР(И)

БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ

ПРВОМ НАВОЂЕЊУ У ТЕКСТУ

БИБЛИОГРАФСКА ПАРЕНТЕЗА ПРИ

ДРУГОМ И ДАЉИМ НАВОЂЕЊИМА

У ТЕКСТУ

Дело једног аутора

(Lukić, 1995a, str. 209)

(Lukić, 1995a, str. 30)

Дело аутора настало у истој години као и његово претходно цитирано дело

(Lukić, 1995b, str. 30)

(Lukić, 1995b, str. 20)

Дело два аутора

(Haralambos & Heald, 1989)

(Haralambos & Heald, 1989)

Дело три до пет аутора

(Marković, Golenkova, Šuvaković, 2009)

(Marković i dr, 2009)

Дело више од седам аутора

(Mihailović i dr, 2012)

(Mihailović i dr, 2012)

ГРУПА (ИНСТИТУЦИЈА,

ОРГАНИЗАЦИЈА,

УСТАНОВА) С

ПРЕПОЗНАТЉИВОМ

СКРАЋЕНИЦОМ

(Republički zavod za statistiku [RZS], 2005)

(RZS, 2005)

ГРУПА БЕЗ

ПРЕПОЗНАТЉИВЕ

СКРАЋЕНИЦЕ

(Centar za profesionalni

razvoj zaposlenih u

obrazovanju, 2010)

(Centar za profesionalni

razvoj zaposlenih u

obrazovanju, 2010)

 

У библиографској парантези се наводи презиме аутора, година објављивања рада и, по потреби, страница са које се нешто цитира. У случају да из исте области постоји више аутора који носе исто презиме, посебно уколико се они и цитирају или се на њих позива у раду, АПА стандард предвиђа да се испред наведеног презимена дода иницијал имена сваког од њих.

У библиографској парентези се број стране, ако је то потребно ради директног цитата, одваја запетом, уз навођење скраћенице „стр.“. У неким случајевима, навођене странице није неопходно, пошто се позива на читаво једно дело (чланак, књигу) и идеју у њему изложену, а не наводи се дословни цитат.

Пример:

У свом тексту Антонић полемише са више наших методолога и истраживача друштвене покретљивости, указујући на њихов шематизам у читању статистичких показатеља, попут Јасудиног индекса, као и на недовољно реалистичко схватање појма "отвореног друштва" (Antonić, 2013).

 

За изворе и литературу на страном језику могуће је уместо "и др" користити латинско "et al", а уместо "и", посебно када се ради о англосакснонској литератури, знак "&".

Приликом позивања истовремено на неколико аутора, према АПА стилу, унутар исте библиографске заграде њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом.

Пример

Није мали број аутора који сматрају да је глобализација историјски процес који сеже векима уназад, при чему га они различито датирају (Bžežinski, 2015, str. 14; Chumakov, 2010, p. 49; Mandelbaum, 2004, str. 257; Robertson, 1992, pp. 58-59; Hatibović, 2002; Šuvaković, 2004, str. 53).

 

Цитирање у тексту се врши у склопу реченице. Међутим, уколико цитат садржи 40 и више речи, тада га је потребно издвојити у нови параграф (аутоматски) и навести текст БЕЗ НАВОДНИКА. Библиографска парантеза се поставља након завршног интерпункцијског знака. Потом се прелази у нови ред, који започиње нови параграфом.

 

Пример

Основни елементи геј покрета заправо се подударају са главним тежњама (пост)модерног капитализма. Нагласак се у друштвеној производњи личног или колективног идентитета пребацује са места у систему продукције на „стил живота” (образац потрошачког понашања). Отуда популарна (хипнократска) култура садржи тако мало информација о класном идентитету, док се сексуални идентитетставља у средиште друштвене и личне пажње. Што се потребе људи за слободом мање могу задовољити у области рада или политике, то се у јавној (културној) сфери више пропагира „слобода” у обрасцима потрошње или „стила живота” – укључив и „сексуалне слободе”. (Antonić, 2014, str. 210)

Настављајући даље ово своје истраживање, несумњиво се стигло да јасног и недвослисленог закључка...

 

3.2 Навођење референци у Литератури - преглед најчешћих случајева

3.2.1 Опште напомене

Литература је јединствена за обе верзије рада.

Наслови референци се увек исписују на енглеском језику, чак и када изворник није на том језику, већ нпр. на српском. У том случају се у угластој загради ставља ознака језика на коме је изворни текст, нпр. [In Serbian]. Референце се исписују редоследом британског алфабета. Оне референце које започињу са српским словима (Đ, Ž, Ć, Č, Š) наводе се на крају списка референци.

Српска презимена наводити латинично и користити српске дијакритичке знаке.

Када се у Литератури наводи више референци истог аутора, то се чини по хронолошком редоследу њиховог издавања - од најстаријих ка најновијим.

Уколико је аутор један коришћени рад аутор објавио самостално, а други у коауторству са још једним аутором, а трећи са још два аутора, прво се наводи самосталан рад, потом рад са још једним коаутором, потом са још два коаутора. Код навођења референци у спику литературе потпуно доследно се поштује азбучни, односно алфабетски редослед презимена аутора.

3.2.2 Монографије

Prezime, Inicijal imena. (година издања). Title of the monograph. Место издања: Назив издавача.

Уколико постоји више градова са истим именом у више савезних држава (што у САД није редак случај), после називаграда у загради се убацујеиме државе.

Уколико је монографија доступна онлајн пожељно је навести линк на крају, уз напомену Available at

 

 

Пример:

Antonić, S. (2014). Power and sexuality: the sociology of the gay movement. Istočno Sarajevo: Sociološko društvo Republike Srpske. Available at sahttps://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7605/bdef:Content/download [In Serbian]

Lukić, R. (1995a). Basics of sociology. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, BIGZ [In Serbian]

Lukić, R. (1995b). Political parties.Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, BIGZ [In Serbian]

 

3.2.3 Чланци у серијским публикацијама

Prezime, Inicijal imena. (godina izdanja).Title of the article. Naziv časopisa u kurzivu vol (br. u tekućoj godini): paginacija od - do. Уколико рад има DOI ознаку, она се наводи на крају; уколико је доступан онлајн пожељно је навести линк на крају, уз напомену Available at

Пример:

Antonić, S.(2013). Social mobility in socialist Serbia: a revisionist approach. Sociološki pregled vol. XLVII (2), 145–170 Available at http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0085-6320/2013/0085-63201302145A.pdf#search="Antonić Slobodan" [In Serbian]

Vuletić, V, Stanojević, D. (2013). Social Networks - Networks of Old School Ties. Kultura, (141), 37-52. doi:10.5937/kultura1341037V [In Serbian]

 

3.2.4 Чланци у тематским зборницима, поглавља у научним монографијама, саопштења у зборницима са научних конференција

Prezime, Inicijal imena.(godina izdanja). Title of the article. In: Inicijal imena i prezime urednika/priređivača uz stavljenu napomenu u zagradi (ed or eds.) Name of publication in italic (str od - do). Mesto izdanja: Naziv izdavača

 

Пример:

Petrović, J. (2014). Note on the so-called. the new French sociology and its methodological consequences - a review of the most important issues. In: J. Petrović, D. Đorđević (prir) Research of social phenomena: methodological considerations(pp 213-222). Niš: Filozofski fakultet Univeziteta u Nišu; Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu [In Serbian]

 

3.2.5 Текст у дневним новинама

Prezime, Inicijal imena autora (godina izdanja, month, dan). Title of the article. Naziv novina kurzivom, p. X

Пример:

Vuletić, V. (2017, July 13). Region and barriers. Politika, p. 28 [In Serbian]

 

3.2.6 Текст у периодичним новинама (недељницима, двонедељницима, месечницима, годишњацима):

Prezime, Inicijal imena autora (godina izdanja, month, dan). Title of the article. Naziv novina,broj, strane od do (BEZ NAVOĐENJA SKRAĆENICE str.)

Пример:

Čomski, N. (2009, September, 4). Victims of the Imperial Mentality of the West (interview). НИН 3041, 19-21. [In Serbian]

3.2.7 Навођење непубликоване докторске дисертације или магистарског рада

Prezime, Inicijal imena. (godina odbrane). Title of dissertation in italic (doctoral dissertation/master’s thesis). Naziv ustanove gde je odbranjena, mesto sedišta ustanove [In Serbian]

 

3.2.8 Навођење докторске дисертације доступне преко неке базе података

Prezime, Inicijal imena. (godina odbrane).Title of dissertation in italic (doctoral dissertation/master’s thesis).Naziv ustanove gde je odbranjena, mesto sedišta ustanove. Aviable at [In Serbian]

 

 

Izjava o privatnosti

Vaše ime i adresa e-pošte pod kojima ste se registrovali koristiće se isključivo u okviru ovog servisa i neće biti ustupani bilo kome, ni pod kojim uslovima.