Autentičnost osnivanja Titove Jugoslavije kao federacije

Sažetak

Široko je prihvađeno da je Titova Jugoslavija bila institucionalno utemeljena tokom zasedanja AVNOJ-a, naime tokom Drugog zasedanja Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije, održanog 29. novembra 1943. u bosanskim šumama. Na skupštini je trebalo da bude usvojena povelja koja se tiče federativne organizacije. Odluka je sadržavala principe buduće organizacije Jugoslavije (šest republika, zajedno sa paritetom republika i nacionalnosti). Ni istraživači ni političari u bivšoj zemlji i u inostranstvu nisu dovodili u pitanje istinitost tvrdnje da je deklaracija usvojena na ovom zasedanju.
Odluka je bila instrumentalna u nastojanju komunista da nametnu federaciju i komunizam, kada su bili suočeni sa predratnim političarima i Prelaznom i Ustavotvornom skupštinom, 1945. i 1946. godine. Komunisti su mogli da tvrde kasnije da je federalizam već uspostavljen. Kasnije, na Odluku su se naširoko pozivali tokom Titove Jugoslavije, kako oni koji su se zalagali za veća „prava država“ tako i oni koji su tvrdili da je Jugoslavija već bila previše decentralizovana.
Pri bližem ispitivanju, više je nego upitno da li je takva ustavna povelja mogla da bude usvojena u takvoj situaciji. Mnoga pitanja kojima se odluka bavi bila su sporna i predmet konačnog odlučivanja AVNOJ-a posle Drugog zasedanja (i 1945. godine). Tehnički detalji takođe ukazuju da Odluka nije usvojena u tom momentu, nego da je usvojena u neformalnoj situaciji od strane komunističkih vođa nekog kasnijeg datuma, ali ne kasnije od februara 1945. Ipak, Odluka je sve vreme funkcionisala kao izvor legitimiteta i instrument za postavljanje određenih ograničenja u političkom životu bivše države.