Stavovi studentske populacije srpske intelektualne dijaspore o uzrocima i posledicama fenomena „odliva mozgova“ iz Srbije

Sažetak

Pred nama se odvija proces globalizacije koja je dovela do umrežavanja svetskog društva i intenziviranja transnacionalne mobilnosti ljudskog obrazovnog kapitala. U uslovima regionalne i klasne podeljenosti, proces asimetrične globalizacije reflektuje se i kao nejednaka razmena rada na tržištu „sive materije” između zemalja koje pripadaju različitim zonama u globalnom svetskom sistemu. Naravno, ovim procesom zahvaćena je i Srbija.
Predmet ovog istraživanja su globalni, regionalni i nacionalni uzroci i posledice odliva mozgova iz Srbije i inovativno-kreativni potencijali srpske intelektualne dijaspore za razvoj Srbije i odbranu njenih interesa u savremenom svetu. Istraživanje ima multidisciplinarni karakter: sociološko-demografski, etno-kulturološki i komunikološki. Sledeći nalog tzv. integralne paradigme, učinjen je napor da se kroz jedinstvo teorijske problematizacije i sintezu rezultata empirijskog istraživanja dođe do validnih rezultata za naučna zaključivanja.
U radu su analizirani i interpretirani rezultati empirijskog istraživanja na temu uzroka i posledica „odliva mozgova” i potencijali srpske intelektualne dijaspore, na dvostrukom uzorku: studentske populacije u Srbiji i predstavnika srpske intelektualne dijaspore. U fokusu je bilo istraživanje stavova ispitanika: u vezi s motivima, uzrocima i posledicma „odliva mozgova” iz Srbije, kao i njihovih motiva i mogućnosti za povratak u maticu. Uzorkom je obuhvaćeno skoro hiljadu ispitanika (545 studenata u zemlji i 413 ispitanika iz dijaspore).
Rezultati istraživanja su pokazali istovetnost stavova studenata i članova srpske intelektualne dijaspore u pogledu percepcije glavnog uzroka odliva mozgova iz Srbije: nerazvijenost privrede zemlje i nizak nivo kvaliteta života, što sve utiče kako na sposobnost zadržavanja kadrova, tako i na njihovo privlačenje za povratak u zemlju. Naravno, ova činjenica je uslovljena, između ostalog, i stepenom uključenosti Srbije u procese globalizacije, kao i njenim mestom u savremenoj podeli rada.
Na kraju rada, ukazuje se i na program mogućih mera i preporuka, koje imaju akcijski karakter, za razrešavanje ovog problema i izgrađivanje nove politike prema dijaspori.