Sociokulturno tumačenje fenomena smeha u filmu „Džoker” (2019) (Interpretacija čoveka zapadne civilizacije)

Sažetak

Autor je u radu pristupio sociokulturnom tumačenju fenomena smeha u filmu „Džoker” (Todd, Phillips, 2019) kao individualnog, ali i društvenog fenomena zapadne civilizacije. Razmotrio je razliku pojmova utopije, distopije i utopistike kao mogućeg rešenja problema kojim bi se izbeglo optimističko i pesimističko sagledavanje budućnosti čovečanstva. Potražio je civilizacijsku paralelu između fiktivnog sveta filma i kulturnih elemenata današnjice. Nekrofilna atmosfera Gotam Sitija začudo podseća na duhovnu letargiju koja je karakteristična za postmoderne metropole 21. veka. Sudbina glavnog junaka filma može da zadesi bilo koju individuu naše planete, samo ako dođe do samospoznaje da je ličnost, da je samog sebe stvorio i da je na svojoj duhovnoj koži osetio nerazumevanje drugih koji ne žele da se izdvajaju iz gomile. Autor primećuje da su se mnogi demonstranti protiv vladajućih struktura državnih oligarhija širom sveta poistovetili u svom protestu sa Džokerom, antiherojem, koji se u veku tolerancije brani smehom kada oseti da je ugrožena njegova egzistencija. Džoker je u ovom filmu personifikacija obolelog društva. Delo Toda Filipsa je pokušaj da se skrene pažnja da raslojavanje ljudske zajednice može dovesti do cepanja društvenih odnosa, ma koliko mediji vladajućeg estabilšmenta nastojali da putem šou emisija razonode i nasmeju mase proletera i beskućnika bez kulturnog identiteta. Uticaj filma, kao umetničkog dela, vidljiv je već nakon njegovog emitovanja u javnosti. Neuspeli klovn Džoker nije mogao da izleči sebe smehom, jer je njegovo smejanje bilo naopaki plač proistekao iz očajanja suprotnog nadi čoveka koji je smisao svog života mogao da potraži u još dvema hrišćanskim vrlinama: veri i ljubavi. Ipak, autor ovog teksta nudi rešenje u podsećanju na način života jedne samosvojne ličnosti, kojim bi se svet sačuvao od moralne panike. Upoznaje nas sa čovekom koji se ostvario svojom egzistencijom, istovremeno kao klovn i profesor na univerzitetu, sa E. Kiphardom (1923–2010) koji je živeo da pomaže bližnjima, posvećen misiji da leči ljude smehom, a ne da se brani neprirodnim i zaraznim smejanjem Džokera, stanovnika antiutopije.