Etiologija i fenomenologija ekonomskog kriminaliteta u tranzicionim društvima

Sažetak

Ne postoji jedinstvena, opšteprihvaćena definicija ekonomskog kriminaliteta. Razlog može biti česta promena njegove sadržine, odnosno krivičnih dela koje on obuhvata. Zajedno sa razvojem društvenoekonomskih odnosa razvijaju se i novi oblici navedene vrste kriminaliteta, pa možda samim tim definicija ne bi ni trebala, ali ni mogla, da bude univerzalna. Društva u tranziciji su se suočila sa značajnim promenama kako u oblasti političkog uređenja, tako i u oblasti ekonomije. Najuočljivije posledice tranzicije i prelaska na tržišnu privredu bile su velika nezaposlenost i socijalno raslojavanje stanovništva. To se negativno odrazilo na društvene vrednosti i moral, a samim tim i povećanje kriminaliteta.
Cilj ovog istraživanja jeste ukazivanje na uzroke i pojavne oblike ekonomskog kriminaliteta u društvima u tranziciji. Polazimo od pretpostavke da su blagovremena pripremljenost za značajne društvene promene u smislu uspostavljanja adekvatne zakonske regulative i postojanje nezavisnih mehanizama i institucija socijalne kontrole od velikog značaja za prevenciju ekonomskog kriminaliteta. Primenom analize sadržaja nastojimo da ukažemo na to da i zemlje u kojima je već odavno okončan proces političke i ekonomske tranzicije takođe mogu da se suoče sa problemima koji mogu da doprinesu da veliki broj izvršilaca krivičnih dela, koja spadaju u domen ekonomskog kriminaliteta, ostane nekažnjen za svoja dela, čime se direktno ugrožava princip vladavine prava.