ДВА НАЈСТАРИЈА МЕЂУНАРОДНА УГОВОРА У ИСТОРИЈИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА

Sažetak

Уговори Русије и Византије из 911. и  944. године, два најстарија међународна уговора у историји словенског права, одсликавају контуре најстаријег права ране руске државе у првом веку њеног постојања, али су и прворазредни историјски извори за друштвену историју раног средњег века, као и за византијску, руску и словенску историју уопште. У њима се налазе правне норме које по савременој класификацији правних грана припадају статусном праву личности, стварном, облигационом, наследном, кривичном, кривичном процесном, трговинском, међународном јавном и међународном приватном праву. Уговори садрже и чињенице од значаја за историју ширења хришћанства на просторима Источних Словена, будући да се у првом Уговору изричито разликују ''Руси'' (некрштени) и ''хришћани'' (поданици Византије), а већ у другом Уговору се један део руске делегације именује као ''они међу нама који су крштени'', а други део делегације као ''некрштени Руси''.