ПРОШЛОСТ И ПЕРСПЕКТИВЕ АДМИНИСТРАТИВНЕ ПОДЕЛЕ ГРУЗИЈЕ
Sažetak
Историјски гледано, Грузија никада није била у прилици да самостално утврди облик административне поделе земље. Услед дејства неких фактора, попут спољне и унутрашње политике, и друштвено-економских околности, подела земље на одређене територијалне јединице је неизбежна. Међутим, Грузија никада није била строго централизована држава. Уставом Грузије из 1921 године Абхазија, Аџара и Закатала су добиле аутономију. Након 70-годишње анексије и стицања независности 1990. године, на власт су путем вишестраначких избора дошле националне снаге. Почетком 1990-их уведене су многе институционалне промене, које су обухватиле и питање административне поделе. Као резултат недавних измена Устава Грузије (2017), аутономне републике добиле су додатна овлашћења. Једна од главних новина је да ćе, након враćања надлежности над целокупном територијом земље, административна подела Грузије бити ревидирана уставним законом. У раду се разматра проблем административне поделе у Грузији на основу правних аката који су донети након стицања независности, као и најбоља опција административне поделе у околностима постојеćих регионалних сукоба, и подвлаче позитивни и негативни аспекти федерализма и унитаризма. Централни део рада представља разна мишљења о предностима федерализма, као и мишљење неких научника и стручњака да је федерализам једини начин за обнову територијалног интегритета Грузије. Ипак, у реалним околностима, одрживост концепта федерализма је под знаком питања. Два концептуална документа која се односе на статус Абхазије не помињу статус аутономних области, као што је бивша Јужна Осетија. Истовремено, треба напоменути да степен независности федералних актера у мање развијеним земљама не би био средство за доношење делотворних политичких одлука, већ заправо може представљати претњу и промоцију сепаратистичких тенденција. Томе треба додати чињеницу да ниво стабилности савезне државе у сличним земљама није висок. Дакле, свака генерализација мишљења или ставова по овом питању била би неадекватна.
Reference
Gegenava D. (ed.), (2019): Introduction to Constitutional Law of Georgia, Tbilisi
Gegenava D., Kantaria B., Tsanava L., Tevzadze T., Macharadze Z., Javakhishvili P., Erkvani T., Papashvili T. (2013): Constitutional Law of Georgia, Tbilisi
Gonashvili V., Eremadze K., Tevdorashvili G., Kakhiani G., Kverenchkhiladze G., Chigladze N. (2016): Introduction to Constitutional Law
Demetrashvili A., Kobakhidze I. (2011): Constitutional Law, Tbilisi
Malashkhia Sh. (2011): Autonomy of Conflicts, Tbilisi
Margishvili L. (2016): Federalism, as a form of territorial organization historically existing in Georgia, Ivane Javakhishvili Tbilisi State University Legal Journal of the Faculty of Law, Tbilisi
Melkadze O., Tevdorashvili G. (2003): Regionalism - Form of State Territorial Organization, Tbilisi
Rukhadze Z. (1999): Constitutional Law of Georgia, Batumi
Tsaava L. (2012): Past and Perspective of administrative division of Georgia, Journal of Law of David Batonishvili Institute of Justice, Tbilisi
Khubua G. (2000): federalism as a normative principle and political order, Tbilisi
Khubua G. (2000): Federated Georgia? Prospects of Federalism of Georgia: PRO ET CONTRA, Collection of Conference Materials, Tbilisi
Vvedensky V. G., Gorokhov A. Yu. (2002): Russia: Tested by Federalism. Theory and practice of domestic and foreign experience. Moscow
Koppieters, B. (2005): The Georgian-Abkhaz Conflict. Europeanization and conflict resolution: case studies of the European periphery. Collection of articles. Moscow. Publishing House "Ves Mir"
Constitution of Georgia (24/08/1995) https://matsne.gov.ge/document/view/30346?publication=35
Constitutional Law of Georgia on Autonomous Republic of Adjara (13/10/2017) https://matsne.gov.ge/document/view/3811829?publication=0
Concept on the Special Status of Abkhazia in the State of Georgia (Project), Tbilisi (2004)
