УЗРОЧНА ВЕЗА KАО УСЛОВ ОДГОВОРНОСТИ МЕДИЦИНСKИХ ПОСЛЕНИKА

Samir O Manić

doi:10.5937/zrpfn0-22973

Samir O Manić DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU, DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE, KATEDRA ZA GRAĐANSKO PRAVO

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfn0-22973

Sažetak

Да би здравствени радник/здравствена установа одговарао за штету коју је пацијент претрпео, потребно је утврдити узрочну везу као један од сталних услова одговорности. Питање узрочне везе једно је од централних и најтежих питања одговорности здравствених радника/здравствених установа за штету. Реч је, заправо, о процени да је рђаво стање пацијентовог здравља узроковано лекарском грешком, а не природним исходом болести или самим лечењем. Имајући у виду околност да је сваки пацијент другачији, да различито подноси болест, обољења, само лечење, односно употребу лекова и медицинских средстава, не може се са сигурношћу констатовати шта је у конкретном случају прави узрок чињеници погоршања лечене болести или појави нове, односно зашто је тело претрпело оштећења или, пак, зашто је наступила смрт пацијента. Без обзира на све проблеме који постоје око утврђивања узрочности, задатак судија је да постојање узрочне везе прихвате или одбаце у зависности од уверења које стекну о њеном постојању. Предмет овог рада је управо приказ проблематике око утврђивања узрочне везе као услова одговорности здравствених радника/здравствених установа за штету, како у нашем, тако и у упоредном праву.

Biografija autora

Samir O Manić, DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU, DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE, KATEDRA ZA GRAĐANSKO PRAVO

DOCENT DRŽAVNOG UNIVERZITETA U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA PRAVO

Reference

Casals, M.,, Jordi I., Feliu, J. (2003), Medical Malpractice Liability in Spain: Cases, Trends and Developments, European Journal of Health Law 1/, Netherlands, Jun;10(2), 153-181.

Deutsch, E. (1988). Versicherungsrecht, 1.

Dieter, G. (1981). Arzthaftungsrecht. Die zivilrechtlivhe Verantwortlichkeit des Arztes in rechtsvergleichender Sicht, Bielefeld.

Gross J. (1987). Haftung für medizinische Behandlung im Privatrecht und im offentlichen Recht der Schweitz, Bern.

Grubb, A. (2004). Principles of Medical Law, Oxford.

G'Sell-Macrez, F. (2011), Medical Malpractice and Compensation in France: Part I: the French Rules of Medical Liability since the Patients' Rights Law of March 4, 2002, Chicago-Kent Law Review, Vol. 86, Issue 3, 1093-1124.

Koch, B. (2003). Austrian Cases on Medical Liability, European Journal of Health Law, Vol. 10, Issue 2 , 91-114.

Koch, B. (2010). The development of medical liability in Austria, u: Hondius Ewoud (ed), The development of medical liability, Cambridge University Press, 108- 131.

Koziol, H. (1980), Oesterreichisches Haftpflichtrecht, Band I: Allgemeiner Teil, 2. Auflage, Wien.

Kларић, П. (2011). Узрочна веза код одговорности за штете у медицини, Зборник радова: Актуелности здравственог законодавства и приватне праксе, II, Новаља-Сплит, П.Ф. у Сплиту, 137- 148.

Miller, C. (2005). Gregg v. Scott: loss of chance revisited, Law, Probability and Risk, 4, 227−235.

Putzo, H. (1979). Die Arzthaftung, München.

Rubio, M., Garcia, B. (2010). The development of medical liability in Spain“, u: Hondius Ewoud (ed), The development of medical liability, Cambridge University Press, 160- 187.

Swain, W. (2010). The development of medical liability in England and Wales“, u: Hondius Ewoud (ed), The development of medical liability, Cambridge University Press, 27- 53.

Taylor S. (2010). The development of medical liability and accident compensation in France, u: Hondius Ewoud (ed), The development of medical liability, Cambridge University Press, 70- 107.

Wurdeman, M. (2014). Loss-of-chance doctrine in washington: from herskovits to mohr and the need for clarification, Washington law review, Vol. 89:603, 603- 652.

Заkон о правима пацијената – ЗОПП, Сл. гласник РС, бр. 45/2013 и 25/2019 - др. закон).

Закон о облигационим односима - ЗОО, Сл. лист СФРЈ, бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, Сл. лист СРЈ, бр. 31/93 и Сл. лист СЦГ, бр. 1/ 2003 - Уставна повеља.

Закона о парничном поступку, Сл. гласник РС, Бр. 72/2011, 49/2013 - одлука УС, 74/2013 - одлука УС, 55/2014 и 87/2018.

Манић, С. (2015), Одговорност због штете изазване употребом медицинских средства, докторска дисертација, Ниш.

Милутиновић, Љ. (2004). Накнада штете због лекарске грешке и проблем доказивања узрочности“, у: Здравко Петровић (ур.), Актуелни проблеми накнаде штете и осигурања, [VII Редовно] саветовање са међународним учешћем, Удружење за одштетно право, Београд- Будва, 231- 242.

Мујовић, Х. (2012). Право, ментално здравље и накнада штете“, у: Петровић Здравко, Мрвић-Петровић Наташа (урс), Осигурање, накнада штете и нови Закон о парничном поступку, Златибор, 356- 372.

Никшић, С. (2008). Основна обиљежја одговорности за штете у медицини, Лијеч Вјесн 2008; годиште 130, 282- 287.

Радишић Ј. (2008), Облигационо право, „Номос“ Београд, Београд.

Радишић, Ј. (1998). Узрочна веза као основ и као мера одговорности због лекарске стручне грешке, Правни живот, бр. 9. 239- 251.

Радишић, Ј. (2004), Медицинско право, „Номос“ Београд, Београд.

Радишић, Ј. (2007), Одговорност због штете изазване лекарском грешком у лечењу и у обавештавању пацијента, „Номос“, Београд.

Радишић, Ј. (2010). Одговорност лекара у случају кад није довољно сигурно да је његова грешка нанела штету пацијентовом здрављу, Ревија за право осигурања, бр. 3, 48- 54.

Цветковић, М. (2011). Претпоставке одговорности за штету нанету пацијенту, у: Предраг Димитријевић (ур.), Заштита људских и мањинских права у европском правном простору, Ниш, 485- 502.