САДРЖИНА НАЧЕЛА ОДРЕЂЕНОСТИ (LEX CERTA) У ПОГЛЕДУ ПРАВНЕ СИГУРНОСТИ КОД ПОЈЕДИНИХ КРИВИЧНИХ ДЕЛА КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА СРБИЈЕ

Dragan M Blagić

doi:10.5937/zrpfn0-23694

Dragan M Blagić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet.

DOI: https://doi.org/10.5937/zrpfn0-23694

Ključne reči: генералане клаузуле, lex certa, кривично дело

Sažetak

У раду се разматра проблематика која се односи на питање садржине и примене начела одређености у кривичном законодавству. Посебна пажња се посвећује начелу одређености у односу на последње измене и допуне Кривичног законика Републике Србије у погледу конкретне примене и проблема са којима се сусрећемо у судској пракси. У даљем тексту рада, аутор посебно објашњава појединачна кривична дела и указује на поједине недостатке легислативне технике правне норме. У вези с тим, пажљиво се анализирају поједине одредбе Кривичног законика које се односе на одговарајућа кривична дела. Такође, пажња је посвећена генералним клаузулама, њиховом правилном тумачењу и бољем разумевању.

У кривичном праву један од најтежих задатака легислативне технике јесте да се на најбољи могући начин пропише тј. одреди биће једног кривичног дела. Од посебног значаја за кривично законодавство јесте свакако постојање прецизнијих и одређенијих бића прописаних кривичних дела. У првом реду, у кривичном закону требало би да се не само одреди једно кривично дело, већ и да се јасно одреде сва његова обележја. Законска бића кривичног дела која су неодређена, прешироко формулисана и нејасна, даље воде ка непоштовању принципа одређености (lex certa).

У том смислу ћемо у раду образложити радњу бића појединих кривичних дела, законску инкриминацију, објективна и субјективна обележја бића, како бисмо указали на различита поступања и тумачења у кривично-судском поступку, а што за последицу има непоштовање начела одређености. У првом реду ћемо анализирати последње измене и допуне кривичног законика у погледу кривичних дела: прогањање (138а), полно узнемиравање (182а), сакаћење женског полног органа (121а), а такође ћемо указати на могуће будуће измене појединих инкриминација које су већ предвиђене у тзв. Истанбулској Конвенцији.

Biografija autora

Dragan M Blagić, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Pravni fakultet.

docent- doc.

Reference

Бачић, Ф. (1986). Казнено право, Правни факултет, Загреб

Bertel, C. Schwaighofer, K. (2010). Österreichisches Strafrecht, Besonderer Teil I,Wien.

Bock, D. (2018). Strafrecht Besonderer Teil 1: Nichtvermögensdelikte, Kiel.

Вуковић, И. (2018). Прогањање као кривично дело, Казнена реакција у Србији Београд, Правни факултет Универзитета у Београду, (VIII). 180-181.

Дубљевић, Р. (2000). Деликт против државе и захтев nullum crimen sine lege certа, Архив за правне и друштвене науке, Београд, 4. 506.

Ђокић, И (2017). Криминалнополитичка оправданост инкриминисања полног узнемиравања у Републици Србији, Crimen, Београд, Правни факултет Универзитета у Београду, 3 (VIII). 552.

Ђокић, И. (2018). Прогањање - нова инкриминација као настанак кривичноправног експанзионизма у Републици Србији. Зборник радова Правног факултета Униврезитета у Приштини , Косовска Митровица, 178.

Ђорђевић, Ђ. (2018). Кривично дело полног узнемиравања, Казнена реакција у Србији, Београд, Правни факултет Универзитета у Београду, (VIII). 118.

Jescheck, H. H. Weigend, T. (1996). Lehrbuch des Strafrechts, Allgemeiner Teil, Berlin.

Kubicie,l M. Borutta, N. (2016). Strafgrund und Ausgestaltung des Tatbestandes der Nachstellung (§ 238 StGB), Kriminalpolitische Zeitschrift, Münster. 3. 196.

Лазаревић, J. Шкулић, M. (2017). Нове инкриминације против полне слободе у кривичном законику Србије, Билтен Врховног касационог суда, Београд, 2. 138.

Миладиновић-Стефановић, Д. ( 2017). Инстанбулска конвенција и кривичноправна заштита жена од насиља у Републици Србији, Ниш, Зборник радова Правног факултета Универзитета у Нишу, 236.

Стојановић, З. (2015). Кривично право, Београд.

Стојановић, З. (2017). Прогањање – ново кривично дело у кривичном законику Србије, Казнена реакција у Србији, Београд, Правни факултет Универзитета у Београду, (VII). 3.

Schönke, A. Schröder, H. (2006). Strafgesetzbuch, Kommentar, 27, München.

Schwaighofer, K. Höpfel, F. Ratz, E. (2010). Kommentar zum Strafgesetzbuch, Wien.

Hilgendorf, Е. Kudlich. H. Valerius, B. (2019). Handbuch des Strafrechts, Sektion II: Strafrecht Besonderer Teil, Heidelberg.

Херцег-Пакшић, Б. Јакоповић, Е. (2015). Сакаћење женских сполних органа: појавни облици, медицинска обележја и казнено правна регулација, Правни вијесник, Осијек, 2. 213.

Ћоровић, E. (2018). Кривично дело сакаћена женског полног органа из члана 121а кривичног законика Србије, Зборник Друштвене & хуманистичке науке, Нови Пазар, 1. 7.

Strafgesetzbuch, преузето 15.10.2019. https://dejure.org/gesetze/StGB/184i.html.