УЛОГА ДРЖАВЕ У НОВОМ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНОМ ОКРУЖЕЊУ ПОСРЕДОВАНОМ ИНТЕРНЕТОМ
Sažetak
Развој интернета и такозвано брисање националних граница, константно провоцирају улогу државе у новом информационо-комуникационом окружењу. Док се, са једне стране, држави оспорава њена некадашња моћ коју је црпела из екслузивности њене територијалности, са друге стране, улога државе може се посматрати као промењена, али не и ништавна. Многобројни примери у претходној деценији сведоче у прилог томе да држава и даље има моћ да контролише своје информационо-комуникационо окружење посредовано интернетом. Концептуалне промене су биле нужне како би се одговорило савременом тренутку – термин систем мења се термином окружење, пре се говори о управљању него о стриктној контроли кроз регулацију – међутим, улога државе, иако промењена, остаје централна и у новом окружењу. Задатак овог рада је да одговори на истраживачко питање: На који начин је улога државе промењена у новом информационо-комуникационом окружењу?
Reference
Jakubowicz, K. (2009). “A new notion of media?”. In 1st Council of Europe Conference of Ministers Responsible for Media and New Communication Services, Council of Europe, Strasbourg Cedex: Council of Europe. Преузето 05. 02. 2017. https://rm.coe.int/168048622d
Kohl, U. (2013). Google: the rise and rise of online intermediaries in the governance of the Internet and beyond (Part 2). International Journal of Law and Information Technology, 21(2). 187–234.
Milojević, A. (2015). Promena uloge profesionalnih komunikatora u informacionom društvu (doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka).
Mitchell, A. Gottfried, J. Matsa K. E. (2015). „Facebook Top Source for Political News Among Millennials“. Pew Research Centre. Преузето 05. 02. 2017. https://www.journalism.org/2015/06/01/facebook-top-source-for-political-news-among-millennials/
Mitrovic, M. Obradovic, N. (2020). Searching for the Public Interest on the Internet. Media Studies and Applied Ethics. Vol 1. No 1. 41-52.
Mitrović, M. (2020). Uloga države i internet intermedijatora u zaštiti prava internet korisnika (Doctoral dissertation, Univerzitet u Beogradu-Fakultet političkih nauka).
Naughton, J. (2006). Our changing media ecosystem. In E. Richards, R. Foster, & T. Kiedrowski (Eds.), Communications: The next decade. London: Ofcom. 41–50.
Palfrey, J. (2010). Four phases of internet regulation. Social Research: An International Quarterly. 77(3). 981-996.
Radojković, M. Stojković, B. Vranješ, A. (2015). Međunarodno komuniciranje u informacionom društvu. Beograd: Clio.
Savelyev, A. (2016). Russia's new personal data localization regulations: A step forward or a self-imposed sanction?. Computer Law & Security Review. 32(1). 128–145.
Slaughter, A. M. (1994). Liberal international relations theory and international economic law. American University International Law Review. 10(2). 717-743.
Vreg, F. (1972). Komunikacijski sistemi: autonomnost i otvorenost. Politička misao: časopis za politologiju. 9(4). 295-307.
Директива ЕУ о ауторским и сродним правима. Преузето 30. 12. 2020. https://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/160419/160419-vest12.html
Извештај Фридом хауса, 2018, „Слобода на интернету“ за Француску. Преузето 30. 12. 2020. https://www.refworld.org/docid/5be16b194.html
Стевановић, К. (2018). Директива о ауторским правима на интернету: За Србију ништа ново. BBC News. Преузето 30. 12. 2020. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-45511782
Netzdurchsetzunggesetz (NetzDG). Преузето 02. 02. 2019. https://germanlawarchive.iuscomp.org/?p=1245