ШИРЕЊЕ ОПСЕГА ОБАВЕЗЕ ДРЖАВЕ ДА ШТИТИ ПРАВО НА ЖИВОТ ЛИЦА ПОД СВОЈОМ ЈУРИСДИКЦИЈОМ ПРЕМА НОВИЈОЈ ПРАКСИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Sažetak

Најзначајније од свих људских права је, недвосмислено, право на живот. Тај поредак уважавају готово све међународне конвенције о људским правима. Тако и у Европској конвенцији за заштиту људских права и слобода (у даљем тексту: Конвенција, ЕКЉП), право на живот је наведено пре осталих људских права. Јуриспруденција Европског суда за људска права (у даљем тексту: Суд, ЕСЉП) установила је одређене обавезе за државе, с циљем заштите људских права. Једна од њих је позитивна обавеза, која подразумева предузимање мера од стране државе, с циљем заштите права на живот од деловања трећих лица, која нису државни органи. У пракси Суда такође је познат принцип да се Конвенција тумачи као „живи инструмент“, у светлу савремених околности. Применом те догме, опсег позитивне обавезе државе да штити право на живот лица која се налазе под њеном јурисдикцијом у новијој пракси Суда бива проширен. Аутор рада се бави анализом праксе Суда, покушавајући да одговори на питање, које су границе позитивне обавезе заштите права на живот. Аутор такође настоји да утврди да ли су ставови новије праксе Суда, по питању опсега позитивне обавезе, у сагласју са осталим раније утврђеним принципима и ставовима у јуриспруденцији ЕСЉП.